" 'Име Божије јесте Сам Бог'. Зато се и говори: 'Не узимај Имена Господа Бога узалуд' (Изл. 20:7; Понз. 5:11) Или 'Заштитиће те Име Бога Јаковљева' (Пс. 19:2), или 'Изведи душу моју да се исповеда имену Твојему' (Пс. 141:8). Будући да Господ јесте препросто Биће, препрости Дух, Он је у самој речи, у самој мисли - сав свецело, и у исто време свуда у целој твари. Зато ако само призовеш Име Господње: ти ћеш призвати Господа, спаситеља верујућих, и спашћеш се. 'Свако ко призове Име Господње, спасава се' (Дела 2:21). 'Призови Ме' - Име Моје - 'у дан жалости твоје, и избавићу те и прославићеш Ме' (Пс. 49:15)"
(Мој живот у Христу, Т. 2. СПб., 1893. С. 309-310.)
"Господ у Својој бесконачности јесте такво просто Биће, да Он сав пребива у једном имену Тројица, или у имену - Господ, у Имену - Исус Христос"[1].
(Мој живот у Христу, Т. 1. С. 422)
"Када у себи у срцу говориш или изговараш (наглас) име Божије, Господа, или Пресвете Тројице, или Господа Саваота, или Господа Исуса Христа, - тада у том имену ти имаш сву суштину Господа: у њему.Његова благост је бесконачна, премудрост неограничена, светлост неприступна, свемоћ, неизменљивост. Са страхом Божијим, вером и љубављу дотичи се мислима и срцем овог свеизграђујућег, свесадржећег, свеуправљајућег Имена! Ето зашто заповест Божија строго забрањује да се употребљава име Божије "узалуд", зато што име Његово јесте Он Сам - један Бог у три Лица, просто Суштаство, које се у једној речи изображава и садржи, и у исто време је несадрживо (необухватљиво), тј. неограничено њиме (речју) нити било чиме што постоји. Велика имена: Пресвета Тројица, или Отац, Син и Свети Дух, или Отац, Реч [Слово] и Свети Дух, призвани са живом срдачном вером и побожношћу, или изображени у души, јесу Сам Бог, и низводе у душу Самога Бога у три Лица... То само бесконачно просто Биће може на неки начин бити обухваћено једном нашом мишљу, једном речју".
(Мисли хришћанина, СПб., 1903, с. 69)
"Име Господа јесте Сам Господ, Дух који свуда постоји и све испуњава, Име Бога свемогућег јесте Сам Бог, –– Дух свудаприсутни, и препрости".
(Мој живот у Христу, Т. 2. СПб., 1893, с. 238.)
"Када запретиш ђаволу именом Господа нашега Исуса Христа, онда то име најслађе за нас, а страшно и горко за демоне као мач са две оштрице, само од себе даје моћ. Свеједно је, да ли за нешто молиш Оца Небеског, или нешто чиниш у име Господа нашег Исуса Христа, Отац небески ће, у име Свог љубљеног Сина, теби све дати у Духу Светоме, ако ти извршаваш заповести Његове, кроз свете тајне, без обзира на твоју недостојност. Где се са вером призове име Божије, оно тамо даје моћ: јер је и само име Божије –– моћ."[2]
(Мој живот у Христу, Одабрана и систематски распоређена места, Зборник саставио свешт. Александар Јељчанинов (1881-1934), изд. "Образ светачки", Београд, 1996, с. 113.)
"Реч Божија исто је што и сам Бог. Зато без икакве сумње веруј свакој речи Божијој; реч је Божија –– дело; тако и твоја реч мора постати дело и када даш реч, неизоставно је испуни; зато и речи наше молитве морају бити дело и истина, а не лаж, неискреност или ласкање."[3]
(Исто, с. 110)
< Против имебораца
[1] О томе да нестворена енергија Божија не дели Биће Божије и да Бог сав, неподељено, свом суштином својом, свим Бићем својим пребива у свакој Својој нествореној енергији, то јест да се ипостас, енергија и суштина у Богу могу само разликовати а не и раздељивати, потпуно сагласно св. Јовану Кронштатском, старцу Илариону, јеросхимонаху Антонију Булатовичу и осталим светогорским исповедницима Имена Божијег, учи и св. Григорије Палама чије је учење Црква Христова званично потврдила као правило вере на светом Константинопољском сабору (1351 г.) против Варлаама и Акиндина.- нап. прир.
[2] Св. Јован Кронштатски сведочи да име Господа нашега Исуса Христа "само од себе даје моћ". Свети људи и свети анђели немају моћ да чине чуда и прогоне демоне "сами од себе", већ само благодаћу Божијом, силом Божијом, енергијом Божијом, моћи Божијом . Само Бог "сам од себе има моћ" да прогони и побеђује демоне. Дакле, св. Јован речима да име Божије –– Исус Христос "само од себе даје моћ" сведочи да то име јесте сам Бог, да је само по себи и у себи свето, као што о томе говоре и други свети оци нпр. св. Макарије Коринтски, бл. Августин, св. Кирило Јерусалимски, св. Јован Златоусти. На крају св. Јован каже да "само име Божије (Исус Христос) и јесте моћ", а моћ Божија јесте сила Божија, благодат Божија, нестворена енергија Божија –– Сам Бог. Дакле, св. Јован Кронштатски, и на овом месту, потпуно сагласно старцу Илариону и јеросхимонаху Антонију Булатовичу, износи православно учење да име Божије –– Исус Христос, јесте Сам Бог - нап. прир.
[3] Имена Божија јесу речи Божије а не људске; откривења Божија, а не људска или анђелска. Арханђел Гаврило је благовестио (тј. пренео откривење) Деви Марији име "Исус", а није га он сам од себе дао нити га је Пресвета сама од себе дала. Дакле, реч арханђела Гаврила јесте реч Божија, откривење Божије, а реч Божија, као што горе сведочи св. Јован Кронштатски, јесте Сам Бог, зато што је, "реч Божија –– дело", тј. енергија Божија, а енергија Божија јесте нестворена и јесте Сам Бог. - нап. прир.
