Верујем у Једнога Бога Оца Сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа, Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова.
Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму.
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца.
И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, животворнога, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави,
који је говорио кроз Пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно Крштење за отпуштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин.
Moлитва за отворење ума
Господе Исусе Христе, учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мог, да бих слушао реч Твоју и разумео је, и творио свету вољу Твоју која је у њој откривена нама грешним и безумним људима. Господе Боже Спаситељу мој, пошто си дошао на земљу да тражиш и спасеш пропале, не скривај од мене заповести Своје, јер и ја пропадам у тами незнања закона Твога: него отвори очи ума мога да бих разумео чудеса учења Твога, и кажи ми непознатости и тајне мудрости Твоје. У Тебе се уздам, Боже мој, да Ти светлошћу знања Свога просветиш ум мој и разум, да бих не само читао написано него га и вршио. Молим ти се, и са сузама припадајући вапијем Ти: Господе, просвети ме, научи ме, уразуми ме, да свету реч Твоју и житија Светаца Твојих читам не на грех, него на обновљење и просвећење, на освећење и спасење душе моје, и на наслеђе вечнога живота. Амин.
Молитва Филарета, митрополита московског чудотворца
Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе. Оче, дај слузи Твоме оно што ја сам и искати не умем. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам: види и поступи са мном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме; ништаван сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин .
Свакодневне молитве
Господе, дај да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима.
Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгневим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.
Молитва покајника: св.Симеона Новог Богослова
Господе, Ти све видиш, и нема ничега што Ти не би видео. Ја, иако сам дело руку Твојих ипак нисам чинио дела по заповестима Твојим, него сам по великом безумљу свом чинио свако зло, не помишљајући да си Ти, Творац мој и Бог, колико добар толико и правосудан. А сада, сетивши се тога, мене спопада страх, и ја не знам шта да чиним. Осећам осуду Твоју, и не налазим речи оправдања у устима својим. Немам никакве врлине и нисам учинио никакво дело покајања, које би заслуживало да ми се због њега опрости макар једна празна реч уста мојих. Осим тога, и онај који има све врлине и чини сваковрсна добра дела, чини то као слуга и дужник; у свему томе он неће наћи откуп за Грех свој: ту једино милост Твоја притиче. Грех је смрт, и ко од оних који су кроз њега умрли може васкрснути сам себе? Ваистину нико. Једини си Ти умро и васкрсао, зато што греха ниси учинио и превара се не нађе у устима Твојим. И ето, Господе Сведржитељу, починивши много злих дела, ја се кајем. Али само покајање немоћно је да ме оправда. Покајање је познање грехова својих, а скида их милост Твоја. Ти видиш, Сведржитељу Господе, да ја сада ништа немам осим тела; но за мене нема никакве користи од тога што сам оставио свако богатство. Ја сам сав - једна рана; у мени није остало никакве наде на спасење, и пакао је готов да ме прогута живог. Ти ме једини можеш спасти и излечити патње срца мога. Рука Твоја може све; она досеже до самих дубина бездана, и све бива по мигу Твоме. Не усуђујем се говорити: помилуј ме, Господе! Јер сам недостојан милости Твоје, као онај који с правом заслужује сваку муку. А Ти, Господе, знаш све, и како зна Човекољубље Твоје поступи са мном, недостојним и самог живота.
Да буде света воља Твоја у свему. Амин.
Молитва прва
Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим (Лк. 15,18 19), ни погледати и видети висину небеску, од мноштва неправди мојих (2. Пар. мол. Ман), нити славно име Твоје произнети, грешним својим устима. Јер недостојним неба и земље учиних себе, ожалостивши Те, преблаги Владико. Зато Те молим, и опет молим, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене, да не погинем. Јер да ме није покривала милост Твоја, већ бих пропао и нестао као прах пред лицем ветра, као да ме никада ни било није у овом животу. Од како оставих пут Твој, не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, горчији је од најгорчијих дана.
Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се постарам за своје спасење. И сада Ти припадам и молим, помози мени заблуделом са пута правде. Излиј на мене обиље милости Твоје као на блудног сина, јер обешчастио сам живот свој, расточивши обиље благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не гневи се на мене због бедног живота мог. Смилуј се на мене као на блудницу, цариника и разбојника, оне који су на земљи од свих били презрени, а које си Ти, Господе, примио и учинио становницима раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног слуге Твог, јер презрен сам од свих. А Ти си, Господе, дошао, не праведнике, него грешнике да призовеш на покајање. Теби припада слава у векове векова. Амин.
Молитва друга или исповедање Богу
Исцели ме, Господе, и бићу исцељен (Јер. 17,14).
Једини, премудри и милосрдни Лекару, умољавам доброту Твоју, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих разумео свагдашње Твоје промишљање о мени. И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита. Шта да кажем Теби Предзналче, који испитујеш срца и утробе. Ти једини знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и жељно Тебе срце моје. А благодат Твоја, вазда насићава оног који Те љуби.
И зато, као што си ме увек слушао, Господе, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља. Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико. И ко се може истински наситити Тобом, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје. Испуни мољење моје, светлости Податељу, и даруј ми по молитви мојој, источи срцу моме бар једну кап благодати Твоје, да се разгори у срцу моме пламен љубави Твоје; и као огањ у шуми, као трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли. Удели ми богато, не мерећи, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће. Обогати ме као добри отац. Ако сам ја, будући порочан, одбацивао и одбацујем дарове Твоје, Ти, који си благословио Самарјанку, као Онај, који је напунио судове воде благословом, утоли жеђ моју благодаћу Твојом; и као Онај, који је нахранио пет хиљада, нахрани мене гладног благодати Твоје Владико. Даруј, Човекољупче, искано слузи Твоме који Те моли. Јер ево, и ваздух блиста, и пој птица се преображава од славе безмерне Премудрости Твоје. Ево, и земља се облачи у ризу, цветним бојама изаткану, без руку људских украшену, весели се и двоструко празнује: ради првородног сина свога Адама, јер је у живот призван, и ради Владике свога. Ево, и море се испуњава благодаћу Твојом, и обогаћује по њему пловеће.
Благодат Твоја даровала ми је смелост да говорим пред Тобом, и жеља коју имам у себи принуђује ме да Те тражим. Чак и за то време, змија, то оруђе човекоубице од искона, приступајући отвара уста своја; колико ће тек, жељан Тебе слуга Твој, отварати уста своја на славу и хвалу благодати Твојој.
Ти, који си примио и похвалио две лепте оне удовице, прими мољење слуге Свога, умножи молитву моју и услиши мољење моје, да постанем храмом благодати Твоје, да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам, да сама свира на лири душе моје, и заигра песму умилења, испуњену весеља; сама да свеже ум мој као уздом, да пред Тобом не сагреши, заблудевши, и не будем због тога избачен из оног света. Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја заблудели и нечисти, постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни, постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих, и свих Светих који су Ти угодили, и наследим Царство Твоје.
Они који се радују у рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти, услиши мољење њихово, и спаси ме њиховим посредовањем, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си ме ради њихових молитава помиловао, и ниси оставио у презрењу мољење моје. Ти си, Господе, преко пророка Твога рекао: отвори уста своја и ја ћу их напунити (Пс. 80, 10) (1). И ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу наш. Окропи срце моје, благи Човекољупче, росом благодати Твоје. Јер као што ни засејана земља не може сама од себе да нахрани растиње, без посете Твоје доброте, тако и срце моје није у стању изрећи оно што би било Теби угодно, по благодати Твојој, ако Ти не учиниш да узри плод правде.
Ево, лето храни земне плодове, и дрвеће се венчава разнообразним цветовима. Нека роса благодати Твоје напоји и ум мој, и украси га цветовима смирења, скрушености, љубави и трпљења. И шта још рећи? Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше и немоћ ме моја притиска, а Ти си богат и благ, милосрдан и дарежљив. Ти, који си отворио очи слепоме, отвори и очи ума мога да непрестано созерцавам красоту Твоју. Ти, који си отворио уста свезаноме, отвори и моја уста на похвалу Теби, и на славу благодети Твоје. Ти, који си поставио границе мору, речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме, благодаћу Твојом да не скреће ни на десно, ни на лево (5. Мојс. 5, 32) од красоте Твоје. Ти, који си, у пустињи дао воду народу нeпокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност, и сузе очима мојим, да плачем дан и ноћ све до кончине дана мојих, са смирењем, љубављу и чистим срцем. Нека дође мољење моје преда Те! По речи Својој, избави ме (Пс. 118, 170), и даруј ми од семена светога да Ти приносим прегршти пуне смирења. Слава Ономе, који нам је дао да имамо шта да Му принесемо! Услиши, Господе, молитву слуге Свога, заступништвом свих светих Твојих, над којима си благословен у векове векова. Амин.
Молитва трећа
Боже праведни свехваљени, Боже превечни, услиши човека грешника у овај час. Чуј ме, Боже, у сили Својој, и не опомињи се свагдашњих и непрестаних преслушања ништавности моје.
O, Боже светих Сила; о, Творче бестелесних; о, Господе, који си рекао: тражите и добићете (Мт. 21, 22), не узгнушај се мене нечистог, који оскврнавих уста своја и оденух се у нечистоту греха. Чуј ме Ти, који си обећао чути оне који Те призивају у истини; и управи стопе слугу Својих на пут мира. Буди милосрдан незлобивим слугама који су у туђини. O, Теби, који си рекао: будите безазлени као голубови (Мт. 10,16), вичем из свег срца свога: услиши ме, Господе (Пс. 118,145), узданицо свијех крајева земаљских и народа преко мора далеко (Пс. 64,5). Запрети свим нечистим духовима да беже од лица слугу Твојих. Узми оружје и штит, и дигни се њима у помоћ. Потегни копље, пресијеци пут оним који их гоне, реци Господе, души њиховој: Ја сам спасење твоје (Пс. 34,2-3). Нека одступи од мисли њихове дух страха, унинија, дух гордости и сваке злобе; нека згасне у њима свака жестина, дејством ђаволским изазвана; нека се просвети њихово тело, душа и дух светлошћу познања Твога, да би дошавши у јединство вере и познање Свете Тројице којој се клањамо, у меру узраста човека савршена, у векове векова са Анђелима и свима од памтивека благоугодившим Богу, прослављали свечасно и свезаштитничко име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Молитва четврта
Владико, Господе, Боже неба и земље, Царе векова, благоволи да ми се отворе двери покајања, јер болећивом душом умољавам Те. Погледај на мене по великој доброти Својој и прими мољење моје; не одбаци вапај мој, већ опрости мени кривцу за многа сагрешења. Приклони ухо Твоје к мољењу моме, и опрости ми свако зло које учиних, као човек побеђен својим лошим настројењем. Јер тражим покој и не налазим. Савест је моја нечиста, и не налазим спокоја због мноштва безакоња мојих. Услиши, Господе, срце с болом вапијуће к Теби. Не опомињи се злих дела мојих, већ погледај на бол душе моје. Похитај, исцели мене жестоко изранављеног, дај ми да убрзо дођем к себи, по благодати човекољубља Твога. Избави ме од злих дела мојих, и не узвраћај ми по ономе што учиних, да не бих потпуно пропао и лишио се сваког усрђа и жеље за исправљањем својим.
Зато, падам пред милосрђем Твојим и молим: „Помилуј мене, који сам осудом дела својих сатрвен у прах. Призови, Владико, мене сужња, кога спутавају и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче. Јер колико год зала да трпим, налазим да си за све невоље Ти исцелитељ страдајућих, двер ожалошћених, избавитељ у ропство одвођених, вазда уздржавајући руку Своју и не попуштајући гнева Свога, припремљеног за грешнике. ”
Ти нам, по великом човекољубљу Свом, дајеш време да се уразумимо, јер си брз у милости и спор у кажњавању. Зато пружи ми руку Своју, и подигни ме из глиба безакоња мојих, Ти, који се не радујеш пропасти људској, и не одвраћаш лице Своје од оног који Ти се са сузама обраћа. Услиши, Господе, глас слуге Свога, вапијућег к Теби; покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме доласком Светог Духа Твога, даруј усрђе мени оскврнављеном, и труд мој обрати, Господе, у радост моју; раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, нека се и мени отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам Свесвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва пета - Светоме Духу
Господе, Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, чуј мољење моје и опрости мени недостојном слузи Твоме, све што сагреших овога дана као човек, или боље рећи као онај који је недостојан назвати се човеком. Опрости моје грехе, хотимичне и нехотичне, оне што сагреших у знању или у незнању, у заносу или из непажње, по великој својој лењости и нераду; или се клех Именом Твојим светим, или се клех, а неистину говорих, или похулих на Њега у мисли својој, или кога укорих, или кога оклеветах, или ожалостих, или кога проклињах, или кога разгневих, или слагах, или ближњи дође к мени, а ја га презрех, или брата свога ожалостих, или док стајах на молитви и псалмопојању, лукави ум мој блуђаше по стварима житејским и делима злим, или се насладама предавах, или се непристојно шалих, или се неразумно смејах, или се узносих, или се загледах у пролазну лепоту и бих њоме обузет, или говорих што не треба, или обраћах пажњу на слабости брата свога, а своје безбројне слабости и посрнућа занемарих, или бејах лењ за молитву, или што друго лукаво учиних - све ми опрости, и друго што сагреших, а чега се и не сећам.
Помилуј ме, Господе, и опрости непотребном слузи Своме, као благ и човекољубив, да у миру заспим и отпочинем, ја блудни, и прославим Тебе са Оцем и Сином, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Молитва шеста
Величајући, узвеличах Те, Господе, што си погледао на смирење моје и ниси ме предао у руке непријатељима мојим, него си спасао од невоље душу моју. И сада, Владико, нека ме покрије рука Твоја и дође на мене милост Твоја, јер је смућена душа моја и ожалошћена веома да је при исходу њеном из бедног тела овог, не пресретне лукава рука противникова, и не задржи у тами због грехова учињених у овом животу, у знању и незнању.
Буди милостив мени, Владико свих, да не угледа душа моја мрачни призор злих бесова, већ нека је приме чисти и светли Анђели Твоји. Дај славу Имену Твоме Светоме, и силом Својом узведи мене ка Божанственоме Твоме престолу. И када ми буде суђено, нека ме не уграби рука кнеза овога света, да би ме грешног сурвала у дубину адску. Но, Ти се заузми за мене, и буди ми спаситељ и заштитник.
Помилуј, Господе, душу моју оскврнављену страстима овога живота. И ако сам у чему, као човек, по слабости природе, сагрешио речју, или делом, или мишљу, Ти, који имаш власт отпуштати грехе, опрости и разреши мене, да се обретем у месту свежине, и пред Тобом се покажем беспрекоран, без нечистота и скверни, и нека ме неокаљаног прими рука Твоја, Владико, јер си благословен у векове. Амин.
Молитва седма
Господе Исусе Христе, Сине Божији, Боже Спаситељу мој, неизрецива насладо, Спаситељно Име, даруј мени недостојном слузи Твоме скрушеност и просвећење срца, да бих просвећеног срца, са сладошћу источио сузе у чистој молитви. А Ти, за то мало мојих суза, изглади обвезницу грехова мојих, и ради тог малог мог плача, угаси у мени разбуктали огањ. Јер ако ми даш, Владико, да плачем овде, ослободићеш ме од огња неугасивог тамо. Иако знам, знам, дуготрпељиви, човекољубиви Господе, да Те сваког дана и часа безмерно жалостим и гневим, али благост дуготрпљења Твога нека надвлада моју злобу и јед. И ако је матер, када је непоштована од сопствене деце, савладана својом болећивошћу немоћна да их презре, зар неће тим пре благодат и благост Твоја, благоутробни и дуготрпељиви Господе, покренута безмерним Твојим милосрђем, надвладати моју злобу и помиловати ме?
O, Господе благи, Боже милости и доброте, спаси ме од лукавих помисли, прљавог и страшног врага, који свакодневно раздире и угњетава душу моју лукавим и скверним помислима. Неизрецива је сила Твоја, Христе, која је зауставила таласе морске; нека запрети и њему, нека онемоћа сила његова и отера га далеко од мене, слуге Твога. Јер он свакодневно обнавља против мене своје замке, и жури се да овлада мојим раслабљеним умом, да би ме удаљио од Тебе и Божанских заповести Твојих. Но Ти, Владико, многомилостиви Господе, пошаљи брзо Своју помоћ, и од мене, непотребног слуге Свог, отерај ову велику змију са свим њеним лукавим и гнусним помислима, да бих у чистоти могао опевати и славити Тебе, са беспочетним Твојим Оцем и Свесветим, благим и животворним Твојим Духом, непрестано, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва осма
Безгрешно Јагње Божије, који си по Својој слободној вољи телесно претрпео Крст, заклан за спасење нас грешних, и телом искусио смрт непроменљиво, да би спасао палу природу нашу, закључану у дубинама земље. Ти, телесно мртав, живот си излио свету Твоме, и умртвивши смрт, као колибу разорио си адску тамницу. Облаче који изливаш дажд нетрулежности, Бисеру бесцени - од Божанске муње, живоносна лозо која точиш целом свету сладост спасења; истинита и незалазна Светлости, Слово, Премудрост и Сила Бога Оца, блистање славе Његове, недокучиви Исусе и неиспитиви Христе, једини милосрдни и човекољубиви, на мене грешног излиј велику благост Твоју, и примивши мољење моје, избриши мноштво неизбројивих безакоња и грехова мојих, и услиши све молбе моје. Не осуди мене непоправљивог, не одбаци ме немарног и нетрпељивог, и при Другом доласку Твом, када будеш судио целом свету, не кажи мени бедном: „Шта си ти претрпео ради мене? ”
Ни мало трљпења Ти не принесох ја окајани. У онај страшни и ужасни Дан рећи ћеш, Господе, нама грешнима: „Ви добро знате, људи, шта сам Ја претрпео ради вас. Ја, Бог - ради вас сам се у телу оваплотио, Ја, Невидљиви - ради вас, видљиво сам на земљи боравио, ради вас сам гладовао, жеђао, злопатио се, ради вас гоњен био, каменован, Ја, Безгрешни - ради вас шамаран и попљуван, Ја, Бестрасни - ради вас претрпех срамну смрт, ради вас копљем у ребра прободен, оцтом са жучи смешаним, напојен, и при таквим страдањима на Крсту прикован Ја се не гневих, исмеван - не проклињах. Ја, Владар - бејах изнад свих оптужби, али све то претрпех ради вас, да бих вас приближио небу и учинио светима. Царство небеско сам вам даровао, све вас браћом својом назвао, и на дар Оцу принео, Духа Светог ниспослао. А шта сте ви, људи, ради мене претрпели? ”
Шта ћу на све ово да кажем ја окајани, лукави, грешни, нечисти? Мученици ће указати тада на ране своје, на муке, на одсечене делове тела и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвиге, на дуготрајне постове, на бденија, на нестицање, на сузе и трпљење своје до краја. А ја лењиви и грешни и у свему крив, на шта ћу указати ја, осим на плодове стомакоугађања, сластољубља, многог спавања, користољубља, нетрпљења, сујете, немара. Ако затражиш од мене, Господе, објашњење за оно време које због нерада свога нисам искористио, а било ми је дато за покајање, како ћу се оправдати? А ако будем подвргнут испитивању и за празну реч, за лукаве помисли и намере, какав страх, какав ужас ће обузети тада мене бедног, и какво ће, потом, уследити мучење? Поштеди, Господе! Поштеди, Благоутробни! Поштеди, Човекољубиви! Поштеди, једини Добри, и не покажи ме као недостојног милости Твоје!
Господе! немој ме покарати у јарости Својој (Пс. 6,1), не помињи пређашњих безакоња наших (Пс. 78,8), ни садашњих. Теби, Господе, припада правда, а мени стид лица (Дан. 9,7). Опомени се, Господе, милости Своје, од памтивека на свим људима Твојим из нараштаја у нараштај. Опомени се да си Ти постао прибежиште и спасење онима који се у Тебе уздају. Мидостив буди и помилуј мене, једино по великој доброти Својој.
O, Ти, који подижеш пале и исцељујеш онемоћале, укрепи душу моју раслабљену од лењости и немара мога. Јер ево, безакоња су моја велика и силна, мноштво грехова се ни набројати не може, молитва је моја немоћна, жестина мога срца пресушила је моје сузе, телесна немоћ ме тера да у њој налазим оправдање за грехе, и погибао ме вуче да одступим са пута.
Ти, Владико, познајеш немар грешне душе моје. Ти знаш какво лукавство предрасуда војује против мене, видиш и разноврсност и препреденост вражије злобе, подигнуте на мене. Заступи ме, по великој милости Својој, и спаси ме благодаћу и милосрђем, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице, и свих светих Твојих, јер си благ и човекољубив, Ти, Господе, Боже наш. И Теби славу, благодарност и поклоњење узносимо, са беспочетним Богом Оцем Твојим и Свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва девета
Човекољубиви Исусе Христе, Боже мој, чврсто се уздајући у милосрђе Твоје, молим Те, не постави ме лево од Себе, са козама које Те ожалостише, и не реци ми: заиста ти кажем, не познајем те, већ ми по благодати Својој дај непрестане сузе. Подај скрушеност и смирење срцу моме, и очисти га страхом Твојим кроз причешће Твојим животворним и пречистим Тајнама да би постало храмом благодати Твоје. Иако сам много грешан и недостојан, ипак, непрестано куцам у двери Твоје. Иако нерадан и лењ, који се не стара за своје спасење, ипак, од пута Твога не одступам. Спаси ме ради милосрђа Свога, јер си благ, Господе, добар према свима и жалостив на сва дела Своја (Пс. 144, 9), и Теби слава у векове векова. Амин.
Молитва десета
Буди ми помоћник, Владико свих, Христе; заштити моју душевну немоћ, да бих се ослободио од овог мрског и греховног растакања, и постао слободан од окова греха. Да не борави у мени мучитељна злоба, и да мноме, као заробљеником, силом греха не влада злобни демон, него нека дође на мене Царство Божанског и свеслављеног Духа Твога, коме се клањамо, да би се удаљиле од мене нечисте страсти које сада владају и царују у мени. Јер си Ти Бог милосрђа и човекољубља и доброте, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Молитва једанаеста
Помилуј, Господе, оне који ме мрзе и завиде ми. Помилуј и оне који ме опадају и клевећу. Нека нико од њих, ни у овом веку, ни у будућем, не претрпи ни најмању штету ради мене нечистог, већ их просвети милосрђем Твојим, и покриј благошћу Својом, о, Свеблаги!
Молитва дванаеста
Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.
Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави - даруј мени слузи Своме.
О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
Молитвено изливање душе пред Богом при виђењу умирућих ближих
Ево дана који побуђује очи на сузе, руке да се у прса ударају, уста да ридају. Ти, Господе, утеши ме!
Ево дана који многе у плач призива, и они који улазе, и они који излазе - свачија су уста ридањем испуњена. Нека нас утеши благост Твоја!
Ево дана који нарушава завет обручених, и уместо брачне одаје, припрема гроб. Нека их обрадује брачна вечера Твоја!
Ево дана који раздваја тело од живота, и уместо миомиром, облепљује га калом. Озари га некада блаженством Твојим!
Дан смрти - најгорчији је дан. Он све принуђава на проливање суза, све у жалост приводи. Удостој нас, Господе, угледати Дан Твој!
Ево дана који одваја и кида један уд из заједничког тела братије и ближњих. Ти их, Господе, присаједини изнова!
У дан смртни одлазе и одвајају се родитељи и остављају децу своју сироту и без старатеља. Ти им, Господе, васпитач буди!
У тај дан брат се од браће раздваја и број им се смањује, и као међу прстима, видан је недостатак. Ти, Господе, допуни број њихов!
У овај дан муж се од жене раздваја, усамљено остаје ребро, јер нема више друга његовог. Нека се они поново, једно са другим, у Едему (2)сретну.
Ево дана који пријатеље раставља, као пар волова из једног јарма испрегнуте. Сједини их поново љубављу Својом!
Дан рођења Твога обрадовао је родитеље Твоје, дан уснућа Твога ожалостио је наследнике Твоје. Нека Те поново угледају у Едему.
Молитва умирућег за помиловање на Суду у дан Васкрсења
Тешко мени! Долази дан Васкрсења, и већ је близу. Тада ће они који су чинили добро, бити одвојени од оних који су се од добра уклањали. Шта да чиним ако за сваку реч будем дужан дати одговор тамо? Не узимај у обзир, Господе, кривице и грехове моје! Не осуди ме, Господе, у онај Дан!
Минули су дани живота мога, прођоше један за другим и ишчезоше. O, да немам у себи никакве нечистоће, као што немам ни добрих дела. Али, ја сам пао Господе наш; не опомињи се кривице и грехова мојих, јер нема у мени ничега што би ме оправдало.
Анђео смрти ме је изненада бацио и сурвао у таму. Ти, Свемилостиви, једним мигом Својим васкрсни умртвљеност моју, да славим Име Твоје! Хоће ли Те прах славити и јављати хвалу Твоју! Ради оне милости која Те је довела међу нас, не остављај ме безнадежним у аду, већ ме васкрсни по благости Својој.
Молитвена песма Богу - Васкрситељу мртвих
Обрадовах се кад ми рекоше да ће Господ наш доћи и васкрснути мртве, и да ће испунити наде свих упокојених.
Благословен нека је Онај, који је учинио смрт непоткупљивом, јер она подједнако прима и добре и зле!
Душа за коју је прибежиште био Крст Твој, нека види милост Твоју у Дан доласка Твога.
Нисам постојао, и Ти си ме из праха саздао; сада када сам уснуо, васкрсни ме да Те прослављам.
Ти, Христе, Царе наш, који си са висине сишао, мртве васкрсаваш, и оне који су у гробовима подижеш.
Васкрсни, Сине Божији, све међу нама почивше, и заодени их славом у Царству Твоме!
На глас Сина, отвориће се гробови и мртви ће устати да узносе хвалу.
Ново ће сунце засијати над уснулима, и из својих гробова узнеће хвалу Христу.
Христос је сишао ради нашег искупљења, доћи ће ради нашег васкрсења.
Помилуј ме, оживотвори ме, опрости ми дугове моје, да угледам милосрђе Твоје у Дан доласка Твога.
Извршила се воља Твоја; заповест ме је Твоја одвела одавде; по милости Својој васкрсни ме, да устанем и славим Тебе!
Нека је благословен Христос, који је васкрсао умртвљеност нашу, и обећао живот и наду упокојенима.
Прослављам и поклањам се Сину, који нас је избавио из ропства човекоубице - смрти.
Ти, Оче, који си ме у почетку из праха створио, помилуј и оживи ме, да славим благост Твоју!
Хвала Теби, Исусе Спаситељу наш! У Твојим је рукама смрт, и у Твојој вољи живот.
Хвала Оцу, славословље Сину и Духу Светоме, који нас васкрсава!
Он уништава смрт, обећава васкрсење, и сви ће праведници устати у слави.
Верујем у Оца, славословим Сина, поклањам се Духу, Васкрситељу моме.
Молитва за повратак мирних времена
Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје ( ногама ) Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје.
Ти знаш, Господе, да су неправде наше велике; и ми знамо како је велика милост Твоја. Ако Те не би умилостивљавала доброта Твоја, погинули бисмо због безакоња наших. Не остави нас, Господе, Господе, јер окусисмо Тело и Крв Твоју.
Када се дела свих подвргну испитивању пред Тобом, Господе свега створеног, у та последња времена не одврати, Господе, лице Твоје од оних који исповедају свето Име Твоје. Оче, Сине и Душе Свети, Утешитељу, спаси нас и сачувај душе наше!
Молим благост Твоју, Господе, отпусти кривице наше, превиди безакоња наша; отвори нам двери милосрђа Твога, Господе, да дођу на нас времена мирна, и по доброти Својој милостиво прими молитву нашу, јер Ти, Господе, отвараш врата онима који се кају.
Владико, Господе Исусе Христе, Боже наш, приклони ухо Своје и почуј у свему онога ко љуби Име Твоје Свето заувек. Почуј ме и прозборићу силом Твоје власти и силе. Дођи, Исусе, Светлости од светлости, када буде одлазила душа моја. Сиђи, Свети, да је примиш. Помилуј ме, Благи, и приђи ми у светлости, у весељу, у благодоличности, у радости. Јер Ти си Онај Који си ми обећао да ћеш сам доћи и примити мој дух у миру. Нека, дакле, не омету безакоња моја истинито Твоје обећање. Не одврати лик Свој од мене, него се сети да си ме Ти из злосмрадија змијиног узео и, прогутанога у њеној свепрождирућој утроби, позвао и оживотворио и, оживевши ме, просветлио и, просветливши ме, освештао и, освештавши ме, осијао и, осијавши, обожио.
Сети се, Господе, да у све дане живота свога нисам престао да иштем милост Твоју да се не одвратиш од мене, него да дођеш на кончину слуге Свога. Сети се, Господе, да ни оца нисам волео више од тебе, нити матер. Сети се, Господе, да ради имена Твога свега се одрекох и Тебе јединога зажудех. А то није моје постигнуће, него Твоје. Сети се, Господе, да се силно смирих. Не посрами ме. Јер Ти си ми много пута рекао: ни у шта не бројим бдење и неједење твоје, него чезнем за тобом и љубим те због крајњега твог смирења. А ја Ти одговарах: Владико, зар сам ја ишта од тога постигао? То је све благодат Твоја учинила. Сети се, Господе, да мимо Тебе другога кога не узљубих, од Тебе примивши и тај дар. Јер многа добра си ми учинио, од којих се ужаснуше небо и земља и сви који обитавају на њима.
Сети се, Господе, и оних који помињу слугу Твога. Удахни Свети Свој Дух у срца њихова. Дај им исправљење, врлину и бестрашће. Скрши лукаву змију под ноге њихове. У руке Твоје предајем ово стадо, које ми воља Твоја повери. Сачувај га у имену Своме. Пастируј њиме, Вишњи, десницом Својом. Сачувај га силом Својом, нетакнутим га чувајући до краја века. Боже, Боже мој, опет и опет молим Ти се. Сети се, Господе, оних који плове, који путују, који болују, који се труде, заробљеника и постарај се за њихово спасење. Сети се, Господе, удовица, сирочади, странаца, новообраћених, досељеника, гладних и жедних Твоје милости богате и пребожанствене. Сети се, Господе, оних у тамницама, у оковима, у невољама, у тузи, у жалостима, у слабостима. Велика Твоја милост нека их окружи, Човекољупче.
Сети се, Господе, оних који душевно болују и које рањава зла стрелица греха. Сети се, Господе, жалосних, искушаваних и свих који се муче у боловима тешким. Излиј кап насладе Светога и Животворнога Свога Духа у срца њихова, да, окушавши је, прославе Твоју благост и да не гину у хули. Јер знам да то благоухање Твоје дарује, а посебно онима који својевољно трпе у напорима, у боловима, невољама, нужди, жалости.
Сети се, Господе, архијереја, јереја, ћакона, чатаца и свега клира свештеничког. Њиховим молитвама, Милостиви, покажи састрадавање мноштву мојих безбројних грехова. Сети се, Господе, оних у пустпњама и планинама и пештерама и јамама земним и свега светог образа часних монаха, чијим мољењима дођи на погребење слуге Свога. Сети се, Господе, добрих царева и кнежева до конца века.
Дај починак, Господе, и онима који се Теби преселише у вери и нади од века, а олакшај бреме јадних непосвећених. Прими, Владико, молитву слуге Свога на небески и умни Свој жртвеник горње митрополије јерусалимске, Ти Који си сав у Оцу, Који си Логос Божији Који све држи, кроз Којега је све од небића бићем постало, Који носиш целога Оца у Себи и Дух истине Који од Оца исходи и у Теби почива, Који си се родио пре векова бестрасно, без истечења, силно, свебожанствено, Који си створио векове у магновењу ока, Који си створио светих сила чинове, Који си створио светлост и таму, сунце, месец и звезде, оно што је на небу и земљи и под земљом, Који у шаци држиш васцелу творевину, Који си духове саздао из небића и опет из њега вештаствени основ произвео, јер све што си пожелео створио си на небу и на земљи, у морима и у свим безданима лакоћом Своје силе.
Прими стога мољење моје, Владико, да у миру усним и починем, јер си ме Ти, Господе, јединога у нади настанио.
Архимандрит Георгије Капсанис: Крст Христов и његов значај у нашем животу
Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.
Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: "Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.
Моћ часног крста
Благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, тј. самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст Христов, средство којим је Христос спасао свет.
То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео за нас, врхуне у крсту. На крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у крсту. Св. Григорије Палама нам приповеда како је неко иронично упитао једног од богоносних отаца да ли верујеу Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.На крсту је Богочовек разрешио трагедију људске слободекоја је проузроковала непослушност првостворених, и будући послушан до смрти, и то смрти крсне." (Филипљ. 2, 8). Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичној Богу. На крсту је победио смрт ‡ смрћу смрт уништи ‡ тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост. Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.На крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо. Кроз крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, своју расејану децу; срушио непробојни зид који нас је делио и "саздао у себи новога човека." (Еф. 2, 15). Крстом је очистио и осветио небо, ваздух и земљу, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи. На крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу. Отуда је страдао ван зидина града и изван Соломоновог храма, примећује св. Јован Златоусти. Својим распећем, "уздизањем пуним смирења" како каже једна древна молитва, уздигао је и нашу природу која се "кроз лажно уздизање и сујетно кретање спустила до âда". На крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности. Наравно, уколико се у овом свету крстоносно боримо против нашег егоизма. Тако је поново успоставио позитиван смисао овога света.
На крсту је открио себе као јединог доброчиниоца и спаситеља, избавитеља и животодавца универзума, и коначно осујетио свако дело ђавола, његове методе и заблуде, моћ и власт коју је имао над људима.
Смрт Господа на крсту је животворна и избавитељска, дарује живот и избављење:
Јер је Добровољна
Господ приступа смрти не као осуђеник, него као цар који се жртвује за своје поданике, као што и каже: "Мени се ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши" (Лк. 12, 50). Зато Византинци пишу на крсту: "Цар славе", и сликају Христа не обузетог болом (са обешеним телом које се одржава на истегнутим рукама и изгледа потпуно немоћно), него Господа(ра) и бола (руке на крсту су хоризонталне).
Јер је Стварна Смрт
По божанству нестрадални Господ страдао је за нас по телу. Његова људска природа је прошла предсмртну агонију и бол распећа. Требало је да нашу смрт доживи потпуно а не само феноменолошки. У Гетсиманском врту се људска природа заиста уплашила, али се опет покорила божанској вољи и природи. Тако је страдао и умро за спасење и живот света. Јер је Овај Страдајући безгрешан за грешнике. Основна је истина да је Господ био безгрешан јер је Његова људска природа од самог оваплоћења уједињена са божанском, због тога што је ово јединство испостасно јединство у лицу Логоса Божијег. Крст Христов је био јесте "за Јудеје саблазан, за Грке безумље, а за нас верујуће божанска сила и божанска мудрост" (1. Кор. 1, 23). То је највећи парадокс у историји: живот кроз смрт. Кроз проклетство благодат. Кроз понижење слава. Кроз смирење узвишење. Као што каже св. Григорије Палама: "То је, дакле, сила и мудрост Божија, да кроз немоћ победи, да се кроз смирење уздигне, да се кроз сиромаштво обогати." Није случајно што Господ није хтео да остане у слави Преображења и да избегне крст, него је силазећи са Тавора припремио ученике за оно што ће се догодити. Кад Га је Петар саветовао да избегне крсну смрт строго га је укорио: "Иди од мене Сотоно! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско." (Мат. 16, 23). И опет, идући на добровољно страдање каже: "Сад се прослави Син човечији." (Јн. 13, 31). И у другим деловима јеванђеља крст се карактерише као славаХристова (Јун. 12, 23). Слично говори и св. Јован Златоуст: "Крст који је раније био ствар срамоте и казне сада постаје слава и част. А да је крст слава чуј Христа који каже: "Оче, прослави ме славом коју сам имао кодтебе пре него што је свет настао", подразумевајући овде славу крста."
Учешће хришћана у крсту Христовом
После укоравања Петра Господ и од својих ученика тражи да живе крстоносно: "Тада Исус рече ученицима: "Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде."(Мат. 16, 24).Синовима Заведејевим и њиховој мајци кји су тражили првенство одговорио је: "Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или се крстити крштењем којим ја крштавам. Из ових Господњих речи следи да је "Христос пострадао за нас, остављајући нам пример да идемо Његовим стопама" (1. Петр. 2, 21).Крст није само "облик" или "символ" или "знак" Христа, него је и начин живљења хришћана, или боље рећи, "јединствени начин живљења хришћана."Kао што је истински Христос незамислив без крста, тако је и истински хришћанин незамислив без крста, тј. без учешћа у крсту Христовом, као што нам каже и сâм Спаситељ: "Ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик." (Лк. 14, 27). Али шта значи следовати Христу и носити крст, тј. живети крстоносно?
а) Распети старог човека (тј. страсти) тело са страстима и жељама" (Гал. 5, 24).
Одбијам старог човека и борим се да из себе искореним грешне и егоистичне страсти, свој егоцентризам и самољубље. А облици самољубља су: маловерје и неверје; равнодушност према ближњем, и још горе, искоришћавање ближњег; телесна уживања и обожавање тела; грамзивост и среброљубље; Злопамћење и клеветање, и свако дело којим рањавамо и ожалошћавамо наше ближње; славољубље и сујета. Сагласно Св. Оцима, самољубив човек не може бити ни богољубив ни човекољубив. Може да опонаша богољубивог и човекољубивог, али у суштини воли једино самога себе. Ако своје самољубље не распнемо на крсту Христовом не можемо бити Његови истински ученици, јер не можемо задобити Његову истинску љубав. Зато Његов ученик ап. Павле и каже: "А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапте свет и ја свету" (Гал. 6, 14).
По св. Исаку Сирину свет је наш острашћени однос према творевини, односно наше страсти. Значи, свет је распет мени и ја сам распет мени и ја сам распет свету, што ће се рећи да избегавам не само грех, него и грешне жеље и грешне помисли.
Ово умртвљење можемо постићи јер смо у Св. тајнама са ‡ умрли и са ‡ васкрсли у Христу. "Који се крстимо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстимо", те тако можемо "ходити у новом животу" (Римљ. 6, 3-4).
У замрлом животу нам се преко крштења даје нови живот у Христу. Хришћански живот после крштења је борба "могућности" да постане "стварност."Обновљени и даровани нам нови живот у Христу треба да победи и преобрази сваки детаљ мртвог и старог човека. Ова борба је крст.
Тумачећи ову тајну св. Григорије Палама нам говори о нашем бежању од света (прва тајна крста). Затим, кад нас свет преко лоших помисли покушава удаљити од Бога потребно је одстранити свет из нас (друга тајна крста). Прва тајна одговара пракси а друга теорији (сагледавању, сазерцању).
Овде св. Григорије напомиње да без теорије не можемо очистити нашег унутрашњег човека од лоших и страсних помисли: "Кад преко трактичне врлине стигнемо до теорије, и побољшамо и очистимо нашег унутрашњег човека, и у њему потражимо скривену божанску ризницу, и ту пронађемо царство Божије, онда се распињемо за свет и страсти. Јер се кроз ово преиспитивање у срцу рађа једна топлина која угушује лукаве и нечисте помисли као муве, а души доноси духовни мир и утеху, а тело освећује."
Св. Исак Сирин такође каже: "Дејство крста је двојако...
... Једно је у трпљењу телесних невоља и назива се пракса; а друго се састоји у истанчаном (суптилном) деловању ума, у размишљању о Богу и непрестаној молитви, и назива се теорија.По св. Григорију, крст је деловао и у Старом Завету. Постојао је знак крста, одн. многа дела и чуда која су учињена знаком крста, као Мојсијево крстолико пресецање Црвеног мора. Наводи се око двадесет праобраза крста у Старом Завету.Такође су постајали и праведни мужеви који су били праобрази распетог Христа, као нпр. Исак који је својом послушношћу оцу био праобраз Христове до смрти послушности Оцу. Затим Јосиф који је неправедно протеран и претрпео многа искушења.На крају, код свих старозаветних праведника је деловала тајна крста као пракса и теорија, и том силом су побеђивали грех и постајали пријатељи Божији.Крст је деловао и код Аврама када је у себи умртвио љубав према отаxбини и по заповести Божијој пошао у непознату земљу.Крст је деловао и код Мојсија када је одбио почасти фараоновог двора и изабрао страдање за свој народ.Крст је опет деловао када је Бог позвао Мојсија на Синај тражећи да претходно скине обућу са својих ногу, тј. да умртви телесно мудровање силом боговиђења.
И завршава св. Григорије: "Недостаје ми време да приповедам о Исусу Навину и судијама и пророцима, цару Давиду и осталима који су деловали тајном крста; заустављали реке и сунце, побеђивали у рату, затварали и отварали небо, чинили облаке кишовитим..."Дакле, "и пре Христове крсне жртве крст је био тај који спасава."Ако је сила крста Христовог деловала код свих старозаветних праведника, разумљиво је да је деловала и код пресвете Богородице Марије која је од почетка успела у томе да "човек одбаци из себе све оно што Богу није угодно." Никада није заокупљала себе чак ни нечистим помислима, а у младости је учинила оно што је Аврам учинио у старости: напустила је своју кућу и родбину и ушла у светињу над светињама где је сјединила свој ум са Богом и остала је непрекидном созерцавању Бога.Наравно, крст је животу Богородице као пракса и теорија није био исти као код старозаветних праведника који су имали удела у греху. За њих је крст био борба за надилажење греха, док је код пречисте Богородице уздизање из силе у силу, из славе у славу, из теорије у теорију. "Од тренутка кад се родила", каже св. Никола Кавасила, "устројавала је пребивалиште за Онога који може да спасе човека, трудила се да беспрекорно уреди обитавалиште Божије, тј. саму себе како би била достојна да Га прими.O овој крсној борби и теорији ‡ виђењу Бога ‡ које је Богородица имала у Светињи над светињама говоре нам у својим беседама на "Ваведење пресвете Богородице" св. Григорије палама и св. Никодим Светогорац.
б) Подносим нехотична искушења живота стрпљиво и без роптања
Тешке и дуге болести, смрт драгих нам лица, као и наша смрт, неправда, незахвалност и запостављеност, прогони које понекад трпимо, сиромаштво и друга искушења, јесу прилике које нас, ако их правилно искористимо, распињу и приближавају Христу. Ако се озлоједимо, бићемо духовно оштећени. Ако их примимо пасивно, стоички, јер не можемо другачије, опет ништа нисмо урадили. Али, ако их прихватимо као посету Бога нама и као прилике за наше духовно усавршавање, тада смо у великом добитку. Добровољно прихватање крсног страдања као дара божанске љубави за наше духовно усавршавање уздиже нас у висину светих мученика.
Један светогорски аскета је карактеристично рекао:"Једно славословље "Слава ти Боже" у време болести има већу вредност од хиљаду "Господе Исусе Христе" кад смо здрави."
Христу са-распет апл. Павле нас уверава: "Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати" (2. Тим. 2, 12). Овај став су у животу показали сви свети на челу са блаженим и многострадалним Јовом, који се због тога сматра праобразом Христа. Јов је био праведан, није био безбожан и грешан, а ипак је Бог допустио да претрпи неподношљиве болове, док су други безбожни напредовали.Познати православни богослов о. Димитрије Станиаје говорећи о овој теми поучава: "Бог има право давати и одузимати дарове. И човек не би требао прилазити Богу због тога што му је Бог поклонио неке дарове. Такав став према Богу не би био одраз истинске љубави, него само једна оданост због сâмих дарова. То би значило стављати дарове изнад Дародавца. Однос Бога и човека би се, у том случају, заснивао на принципу уговора и човек би могао да каже: "Бићу Ти одан онолико колико ми дајеш." Такав човеков став би значио да је Бог сâм по себи недостојан љубави. Тада би овај однос зависио од интереса, тј. човек само користи дарове које Бог даје. Онда би човек, у суштини, волео једино сâмога себе. Тиме би дарови, као знаци љубави Божије и као начини човековог уласка у лични однос са Богом, изгубили свој смисао.Дарови имају смисао само онда када ступимо у истински лични однос са Богом, однос који је изнад свега тварног. Једино оваква веза не бива оптерећена материјалним идолима. Све наше идеје о стварима и даровима Божјим исчезавају у светлости оваквог односа. Тако очишћени приносимо себе Богу и узносимо се да дијалога љубави са Њим. Тада осећамо да је Бог безгранично већи од свих својих дарова и свега што је стварно. Овим односом бивамо уздигнути на једну другачију раван постојања поново добијамо све оно што смо изгубили.Хришћанин који у себи има љубав Божију за свакога ‡ ону љубав која сачињава нетрулежну и неисцрпиву стварност ‡ осећа да има највећу од свих радости. Већу него што све ствари овога света могу да му пруже, већу и од самог његовог постојања. То је чињеница коју врлински људи откривају у свом страдању. Овај крст се даје човеку како би успео да открије Бога у једној другој равни постојања, у једној апофатичкој дубини. Али, такође, и да другима покаже да постоје и такви који могу остати сједињени са Богом чак и онда кад изгубе све што имају, па и онда кад изгледа да и сâм Бог измиче испред њих."На један посебан начин у страдању Христовом учествовала је и Богородица. "Богородица је суделовала и састрадавала тиме што је допринела узвишеном пражњењу (кенози) Бога Логоса" (св. Григорије Палама).Још од Духом Светим зачећа Логоса у некој светој утроби почела су и нека искушења. Јосиф, не могући да објасни њено надумно зачеће и трудноћу "намисли да је тајно отпусти" (Мат. 1, 19). Треба да је тада био велики бол простодушне девојке Марије.Искушења и тешкоће су биле и кад је тражила место да се породи, јер се ретко дешава да жена спремна за порођај не може да нађе место да роди.Искушење је било и Иродово убијање деце. Искушење је било и бекство у Египат. Без крова на главом у Витлејему, избеглица у Египту.Искушење и агонија приликом поклоњења у Јерусалиму кад је изгубила на три дана свог дванаестогодишњег сина.Сваки Исусов бол за време Његове трогодишње делатности био је њено искушење.
Саслушајмо св. Николу Кавасилу: "А заједно са својим Сином је учествовала у понижењу и увредама.И када су Га убили они којима је чинио добро, она је заједно са Њим трпела све Његове болове.Узела је учешће у свему што је њен Син учинио за наше спасење. Дала Му је своју крв и тело, учествовала у Његовим мукама и радостима. И кад су Њега на крсту проболи копљем она се осећала као да је и сâма прободена ножем, као што јој је и предсказао св. Симеон.
И после Вазнесења свог Сина опет је видимо као прву међу апостолима и хришћанима. И као што је при распећу у Христовом "стајала поред крста", тако и после Вазнесења она подиже крст Цркве јер је била једна од првих жртава гоњења хришћана.
в) Преузимам добровољне трудове и одрицања ради љубави према Богу
Сам Господ нас је учио да је пут јеванђеља узан и тежак, и да Царство Божије трудбеници добијају. Без труда и рада над сâмим собом стари човек неће одступити, страти неће бити искорењене.
Постом, молитвом, бдењем, метанијама и свеукупном православном аскезом одстрањују се страсти и хришћанин од телесног постаје духован. Подвизава се да према људима и материјалним добрима не би прилазио острашћено. Да се бори не као животиња, него као икона Божија. Да не употребљава свет потрошачки, него евхаристијски. Позната је светоотачка изрека: "Дај крв и добиће дух." Пост Велике четрдесетнице је врло напоран, али без овог напора ‡ сараспећа Христу ‡ не може се доживети радост Васкрса.У нашој православној Цркви, где се подвизавамо крстоносно, добијамо доживљај Васкрса. У нашој Цркви је све васкрсно јер је све крстоносно. Наша Црква је Црква крста и васкрсења. Без крста нема васкрсења. А крст не постоји као крст ако није праћен васкрсењем. Зато ми православни и Велики петак славимо васкрсно, док на Западу и Васкрс славе у знаку крста. "Крсту Твоме клањамо се владико, и свето васкрсење Твоје славимо."
Св. Јован Златоуст "Беседу о крсту" почиње следећим речима: "Данас имамо празник и славље, јер се наш Господ налази прикован на крсту... Крст је темељ нашег спасења, крст је претпоставка безбројних добара."
У труду и напору подвига и крстоносног живота крије се најтајанственија и најистинскија радост и спокој, као што је и сâм Господ наговестио: "Благо онима који плачу јер ће се утешити". Сузе покајања и подвига су, сагласно св. оцима, радосна туга.
Аскетски је био и живот наше Богородице, нарочито, као што смо рекли, у светињи над светињама. Али и после вазнесења на небо њеног Сина, она је, како каже св. Григорије Палама, живела таквим животом који се може упоредити са најтврђом аскезом. Од Спаситеља и Богородице учили су се крстоносној аскези и св. апостоли, и тај наук предали цркви.
Наш народ је од Цркве научио и створио крстоваскрсни етос. Тај етос је помогао да се издржи тешко 400-годишњице ропства под Турцима. Тај етос је допринео да се овај нејаки народ охрабри и подигне устанак 1821. г. Просте и неписмене мајке, али од Бога умудрене, училе су своју децу вери, молитви, посту, покајању. Одгајале су истински слободне људе да постану вође у борби за националну слободу.Размислимо какво васпитање данас нудимо својој деци и колико им помажемо да надиђу свој егоцентризам и да постану истински слободни људи?Данас се рекламирају и промовишу и други облици аскезе, неправославни и нехришћански. Јеванђелска и православна аскеза нема никакве везе са аскетским методама разних источњачких, индијских учења типа јоге, где аскеза има антропоцентрички карактер и само је једна гимнастика воље а не сараспеће Христу.У православној Цркви аскеза никада није сама себи циљ који врхуни у самооправдању. Него је увек средство за добијање благодати Духа Светога и истинске љубави према Богу и човеку.За православне хришћане прихватање крста је израз покорности и љубави према Богу. То је уздарје Богу који се жртвовао за нас.Страдања за Христа могу се принети Богу и за саму Цркву, као што је то случај са ап. Павлом: "Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу попуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело Његово, које је Црква.У страдањима многих мученика (св. Харалампија, св. Модеста, св. Анастасије Римљанке) видимо да они приносе Богу свој бол и смрт за све оне паћенике који ће се на њих у молитвама позвати. То је пример савршене љубави, јер се страдања овде дешавају не само за лично спасење, него и за спасење других.
Крст и савремени свет
Живимо у једном свету у којем доминира дух непријатељства према крсту. У свету који за свој идеал има самољубље, који је без морала, у којем је најважније задовољити страсти, лагодно живети, жртвом и љубављу, тј. са крстом, него са егоизмом.
Овај свет не жели да чује ништа о суздржавању, о господарењу над страстима, о пожртвовању, о посту, о аскези. У суштини, одбија крст и зато се не сусреће са Христом. Остаје у трулежи и смрти, у досади и празнини. Забавља се али се не радује.
Психологија, педагогика, политика, социологија, прâво, директно се нападају овим духом.Врло добро примећује о. Димитрије Дутко у књизи "О нашем надању": "Очигледно је да понекад и поред наше вере у Христа покушавамо да пут у Царство Божије учинимо лагодним! Свет са својим добрима и техничким прогресом нас је отупео. И ако понекад говоримо о болу и страдању, деси се да одједном кажемо: "Хришћанство је радост." А ипак, радост не долази тако. Радост се не купује. Не купује се новцем. Радост хришћанина се купује трудом и страдањем. Да би се човек спасао наш Господ је висио на крсту. Добровољно. И био је распет и умро. А онда је дошло васкрсење и потом радост. "Онај ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном," рекао је Христос. Неопходно је узети свој крст. А онај ко без крста иде за Христом, није Христа достојан. То нам је сâм Христос врло јасно рекао: "Није мене достојан." А то значи: "вера и љубав таквога човека према Христу нису изворне, не вреде ништа.
Крст нас плаши и то је природно, јер нам одузима угодност. Бол је нешто страшно за нас, а у ствари, лагодност би требала да буде та која је за нас страшна. Ако мало пажљивије погледамо видећемо да сва савремена зла имају свој извор у лагодности. Труд, страдања, крст су нешто што је добро каже Христос. Само тако Његов јарам постаје лак."Овај свет који одбија крст Христов, мора се данас сусрести са немилосрдним ударцима који су последица његовог антикрсног става; сида, наркоманија, еколошка катастрофа.А решење није тамо где се мисли, одн. у предузимању одређених заштитних средстава. Она су корисна али недовољна. Коренито решење је једино покајање.Јудеји су тражили "знак" од Христа и Он им је одговорио да ће им дати знак пророка Јоне. Односно Његова смрт, погред и васкрсавање (Мат. 12, 39). И данас је то решење за наш безизлаз и долазећу катастрофу. Дакле, избор крстоносног начина живљења као јединог начина живљења.
Један од западних отаца, бл. Августин, је рекао: "Познајем три крста. Један крст који спасава, и то је крст Христов. Тим крстом се спасава и човек. Други крст је крст разбојника распетог с десне стране. А познајем и трећи крст којим човек може изгубити вечност. То је крст разбојника распетог с леве стране. Типови ових људи (двојица разбојника), представљају целокупно човечанство. Крст разбојника с десне стране прихвата и преузима на себе крст Христов. Крст разбојника са леве стране представља онај део човечанства који не прима крст Христов и тако се губи. И уопште, крст не можемо избећи ни на који начин."Хришћани који живе у овом свету који одбацује крст морају учинити велике напоре да се не би отиснули у свет материјалних вредности. Сваког тренутка су у дилеми избора између два начина живота: крстоносног у Христу или антикрсног, тј. крсне љубави и антикрсног егоизма.Љубављу се сараспињемо Христу, а егоизмом распињемо Христа, постајемо непријатељи крста Христовог. О старим и новим распињачима Христа говори и ап. Павле: "Јер многи за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова; Њихов крај је погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско." (Фил. 3, 18-19).Ђаво покушава да уплаши хришћане како ће, ако изаберу крст бити назадни, неће напредовати, неће опстати ‡ са крстом у руци не напредујеш ‡, него ће постати жртве злоупотребе, па им онда предлаже да они злоупотребе друге, (да не би други злоупотребили њих).
Тако, будући маловерни, запостављају благодат, моћ и заштиту Божију свих који испуњавају Његове заповести.
Јевреји су хтели Месију али без крста. И данас људи хоће земаљски рај, али без крста. Зато и нас хришћане позивају да напустимо крстоносни начин живота.
Ако Антихрист ратује против Христа, чини то јер је Христос распети Христос, а то значи и васкрсли. Антихрист као лажни месија и лажни пророк обећава људима земаљски рај, избављање и спасење без крста. Али како може постојати рај без љубави и љубав без самоодрицања. Устанак против егоизма је најрадикалнији устанак у свету. Интересантно је једно тумачење које тумачи символички број Антихриста 666. На грчком се овај број пише (ХXСт) Христос стран Крсту ‡ српски би ова скраћеница била ХСК ‡ прим. прев). Дакле, спаситељ без крста, што значи Антихрист.
Превео: Зоран Јелисавчић (Овај текст је објављен у књизи КРСТ ХРИСТОВ. Издавач је Задужбина Манастира Хиландара)
