Света Гора 2009

Света Гора (Агион Орос), налази се у Грчкој на Халкидикију. Света Гора назива се и Атос по истоименој планини којом се и заокружује ово полустрво. Полуострво је дугачко око 60 километара, широко између 7 и 16 километара и површине 389 км2.

Пре Христа Атос је био испуњен идолопоклоничким храмовима. По предању Атос је доживео потпуни преображај када је Пресвета Богомајка Марија крочила ногом на његово тло. То се десило на њеном путу према Кипру; бура је барку натерала да пристане на Атос (на месту где се данас налази манастир Ивирон). Када је Пресвета Богомајка својом ногом крочила на тло Атоса сви многобожачки храмови су се порушили, а пагани спознали Бога и крстили се у име Свете Тројице. Од тада је Атос постала Света Гора. Зато се Света Гора назива и Вртом Пресвете Богородице. Од 1046. године царском повељом Константина Мономаха женама је забрањен улаз на Свету Гору. Ова хрисовуља (повеља) никада није оспорена.

Данас се на Светој Гори налази 20 великих самосталних манастира, 12 скитова и стотине келија и пустињских испосница.

Ако се крене источном страном полуострва, полази се бродом из града Јерисуса и брод прво пристаје на хиландарској луци (арсани). Хиландар је удаљен од пристаништа око два километра. Ако се даље крене бродом, наилази се на манастире: Есфигмен, Ватопед, Пантократор, Ставроникита, Ивирон и Велика Лавра. Велика Лавра је последњи велики манастир са источне стране. Између Ивирона и Велике Лавре налазе се два велика манастира: Филотеј и Каракалу.

Са западне стране из посведневног света у посебни свет Свете Горе креће се на пловидбу из града Уранополиса. Прво пристаниште је опет хиландарско и зове сеЈовањица; Хиландар је удаљен од овога пристаништа десетак километара; до нашег манастира постоји организован превоз. Затим долази пристаниште за бугарски манастир Зограф. Следе ови манастири: Дохијар, Ксенофонтос, Пантелејмон (руски манастир) те лука Дафни. Дафни је раскрсница. Одатле се аутобусима превозе путници-поклоници ка центру Свете Горе - Кареји, путем крај манастира Ксиропотам и Кутлумуш. Иза леђа нам остаје манастир Констамониту који се налази између Зографа и Дохиара. Из Дафнија се другом барком пловидба наставља према Симонопетру, Григоријату, Дионисијату, и Светом Павлу. То су били велики манастири, а пловидба тече и даље према пристаништу за Нови скит, Скит Свете Ане и скит Мале Свете Ане, па према Каруљи (испоснице) и скиту Кавсокаливија. Ту је крај пловидбе западном страном.

У периоду од 26. априла до 02. маја 2009. године по благослову епископа средњоевропског Г. Константина, кренули смо благословеним стазама Светога Саве на ходочашће Светој Гори Атонској.  Било нас је поред оца Братислава још девет Србовића: Милорад "кумбаре" Никитовић, Славољуб "камионист-игуман" Зељић, Дејан"Деки" Лекић, Дарко "Чаур" Томић, Иван "драги" Алексић, Горан "благајник" Милаковић, Бобан "факсиста" Андрић, Драган "записничар" Милаковић и Драган "пинк" Нинић.
У недељу рано ујутро кренула је експедиција "Света Гора 2009". Тачно у 05.55 часова полетео је авион са штутгартског аеродрома за Солун. Слетевши на тло грчке, сакечао нас је брат Димитриос, (уствари Димитрије, од мајке Српкиње), који нас је одвезао у цркву Св. великомученика Димитрија на Св. Литургију. Посетили смо и цркве Св. великомученика Георгија, цркву св. мученице Софије и храм посвећен Преображењу Господњем. После кратког обилазка Солуна крениули смо путем Јерисуса, свратишви успут до скита Каково, где смо добили благослов оца игумана Мојсија за одлазак у манастир Хиландар.
Из Јерисуса смо сутрадан пошли бродом у 08.45 сати, добивши дозволу (дијамонтирион) за Свету Гору. Једночасовно путовање до Свете Горе прошло нам је у тиховању и у молитви, разгледавши тихо море и лепоте светогорске обале. Стигавши на пристаниште хиландарске луке (арсани),с сви смо се прекрстили и почели смо да певамо духовне песме, које нам је поделио отац Братислав. Код хиландарске куле угледали смо групу Срба, која је радила у винограду, пожелевши им срећан рад. До манастира Хиландара пролазили смо поред крста цара Душана, маслиновог дрвта, који је цар Душан у 14. веку усадио, спомен плоче краља Александра и место, на коме је донета икона Тројеручица на леђима магарета из Србије.
Надомаку манастира Хиландарa, који је смештен у благу долини, окружен шумом. Са леве стране је у стени изклесан лик Св. Симеона, који руком показује у правцу Хиландара. У гостопримници манастира, која је прелепо урађена од камена и дрвета, нас и друге госте дочекује отац Павле, висок монах са седом братом, смирен и насмејан (израз лица, који се код великог броја монаха може видети). Послужени смо са „тсипуро“ ракијом, ратлуком, кафом, чајом и водом, и упућени у распоред богослужења. Код оца Симеона, млађи монах, земљак нашег брата Ивана, у канцеларији се саставља план о нашем боравку на Светој Гори. Затим се у књижари снабдевамо са књигама, бројаницама, крстовима и осталим. Испред манастира срећемо оца Кирила, старијег монаха, ниског раста, седом брадом и плавим очима из којих зрачи радост. Он нас је удостојио да се наслушамо мудрих речи али и шале, чак и на немачком језику. Међу осталом нам говори о препороду православља у Русији. За политичаре у нашој држави користи изреку његове бабе „... помешај помиј, па проспи“.Улазимо у цркву на вечерње. Кроз две припрате се улази у главну цркву, ту се налази икона Тројеручица и кивот преподобног Симеона Мироточивога. Појење монаха испуњава сав простор, високи, камени зидови појачавају акустику. После вечерњег идемо у трпезарију на вечеру. Као у цркви у трпезарији влада ред и мир. Прво улазе монаси, с њима свештеници, затим мирјани. Чита се молитва, затим сви седају и чекају знак звона, почетак вечере. За време вечере нико не прича. Један монах чита житије (живот светих) на глас, сем њега нико се не чује. Опет се знаком означује крај вечере, сви устају и после молитве напуштају трпезарију. Четворо из наше групе су се пријавили да помажу при спремању столова и прања судова. Улазимо опет у цркву где су у једној просторији, лево од олтара, изнесене мошти, међу њима део Часног Крста Господњег. Затим се чита Акатист (похвална песма) Пресветој Богородици, Икони Тројеручици. Затим нас отац Симеон води у ризницу, где су изложене драгоцене иконе и друга уметничка дела, нека чак из дванаестог века. У уторак ујутро у четири почиње јутарње. Црква је осветљена само свећама и кандилама испред икона. Једино глас монаха пробија тишину. Током службе браћа појединачно иду на исповест код оца Кирила. Отац Братислав добио је благослов да служи литургију. На крају литургије је причестио монахе а затим нас. После литургије идемо на ручак, храна у манастиру је скромна али укусна.
Крећемо на пут до грчког манастира Ватопед. Нажалост је облачно и хладно. Планирано пешачење до Ватопеда смо због кише која лагано пада одложили. Бусом се возимо до пристаништа “Јованица”, где живи Православни Немац из Гепингена и укрцавамо се на брод, којим идемо до задње станице Дафни. Брод плови близу обале, имамо прилику да видимо манастире који су близу обале, међу њима Пантелејмон, који ће да обиђемо на дан повратка. Из Дафни се возимо препуним аутобусом до Кареје, главног и јединог града на Светој Гори. Велики је контраст мирног Хиландара, где се једино птице чују, према Кареји. Гужва и хектика у граду и тмуран, хладан дан остављају негативан утисак. У гужви при изласку из аутобуса неко згази оцу Братиславу на мантију која се тако поцепала. Познавалац Свете Горе брат Славољуб иде са оцем да тражи шнајдера. Нису нашли шнајдера али зато пекару. Отац Братислав је купио бурек за све нас. Пошто смо ми раније њему поклонили камилавку, отац нам говори „... дакле ви мене камилавком, а ја вас хлебом (буреком)“.
Стижемо до манастира Ватопеда, леп и велик манастир који се налази близу мора. Са балкона имамо феноменалан поглед на море с једне стране, на плантаже наранџи, зелено брдашце и шуму с друге. Човек да одмори очи, и душу.
После вечерње службе идемо на вечеру у огромну трпезарију, велик је број монаха и много је гостију. Након вечере идемо у цркву да целивамо мошти и иконе. Гости су раздвојени у групе по језику, грчки, руски и енглески. Неки млад монах нам говори на руском о историји и светињама манастира. Сазнајемо да је Свети Сава много година био монах у Ватопеду, да је од Ватопеда добио земљиште за изградњу Хиландара. Више чудотворних икона се налазе у цркви а међу моштима је риза (појас) Пресвете Богородице, део Часног Крста Господњег, глава Св. Јована Златоуста (може да се види добро очувано уво свеца и ако се упокоијо у четвртом веку) и глава св. Јована Богослова. У радњи се снабдевамо са поклонима, сувенирима, тамјаном за нашу цркву у Штутгарту. Брат Горан је купио штап брату Славољубу, јер је свој штап заборавио у аутобусу кад смо напуштали Хиландар. Велика је била тада жалост због изгубљеног штапа (који је био благословен од монаха) а још већа радост кад је пред свима добио нови на поклон. Случајно или Божјим промислом, на нашу групу наилази брат Невен, човек који већ много година ради на Светој Гори у обнови манастира. Он нам на српском (да га свет разуме) говори о манастиру, допуњава оно што (ни)смо могли разумети на руском. Води нас до цркве Св. Саве, која се налази у дворишту манастира. И овде певамо васкршњи тропар “Христос Воскресе”, већ сигурнији у појању. Брат Невен нас води у шетњу око манастира, свежи ваздух мирише на цвет наранџи, које расту близу манастира. Други дан долазимо на литургију, која се не служи у великој цркви, него у малим црквама у манастиру. Након литургије идемо на ручак а затим одлазимо малим бусом (тако звани такси) који нам је Невен организовао, даље до српског конака у Кареји. Брат Невен је исте вечери после заједничке шетње изплео два крста, једно поклања оцу Братиславу а друго “земљаку” Славољубу за камион. Брат Славко од тада случајно или понашањем добио надимак «игуман», због штапа али и због доброг познавања Свете Горе и неких (али не сваког) од монаха.

Српски конак се налази на узвишеном месту у Кареји са дивним погледом на море и на планину Атос, где још снег лежи. Сунце се пробија кроз облаке и лепо нас греје после јучерашњег хладног дана. Спуштамо се уском стазом до испоснице Св. Саве, где борави отац Никодим. Говори нам о Св. Сави који је дошао ту да се у миру моли Богу, како је он рекао: „Манастир је као лука; где је много бродова ту долази до судара“. Кроз један пролаз се улази у уску, тамну просторију, где се Св. Сава четрдесет дана подвизавао у самоћи. Изнад улазка у цркву је исклесан типик Св. Саве у камен. Просторија испред цркве је сва у јасним, новим фрескама. Ту се налази и једна на златном насликана прелепа икона мученика царске руске породице Романов. У цркви с десне стране се налази чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељница, Господња икона с леве стране, шта је изузетак у Православљу. Читамо сви из псалтира, који се по типику цео прочита једном на дан. Неки од нас су имали прилику да насамо причају са отцем Никодимом (захваљујући напору "игумана” Славољуба). Оцу Никодиму помаже при читању и раду у башти (која је уређана све “под конац”) брат Петар, који долази са Пала, два пута годишње по месец дана. Петар је пример истинитог хришћанина, и ако му је нога рањена у рату, улаже свој труд да помогне духовнику, смирено и радостан.

Увече у српском конаку на вечерњем отац Братислав служи а ми одговарамо тј. певамо. Други дан један део наше групе рано ујутру иде у посницу Св. Саве. Остали, који су дуже спавали, стижу нешто касније. После јутарњег отац Никодим нас помазује са уљем из иконе Млекопитатељнице. Затим идемо на литургију у цркви нашег конака. Заједно са оцем Братиславом служи јеромонах Стефан из Манастира Вета код Димитровграда.

После доручка идемо код отца Никодима на част. Послужујемо се ракијом и колачима. Отац Никодим нам говори о тешким молитвама за спасење душа. Прича нам и о Богородици која на "ивици неба" вади душе из пакла. Уз помоћ чудотворне иконе Млекопитатељнице отац Никодим је молитвама излечио браћу у сестре од рака. Чујемо од њега за једног зилотског игумана, којег је добро познавао, био је зилот "по разуму", а не само по називу. Игуману су ноге оболеле од многих метанија, гној и крв су текли из рана. На бденије је долазио и одлазио уз помоћ монаха, али је све време без помоћи тринаест сати удубљен у молитви и богослужењу.

Отац Никодим нам саветује, да се току вишедневног поста најмање четири пута годишње причешћујемо, наравно увек са припремом и са страхом Божјим. Опомиње нас да будемо увек послушни свештенику. Пре него што се започне неки посао, пред полазак на пут, и било које друго дело, треба се помолити Богу и затражити помоћ. Може дужа молитва или кратка "Исусова молитва" – Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј мене грешнога - ако се нема ни за то времена треба се барем прекрстити. Даље нам говори да Бог допушта болест на човека. Јер без болести човек се уздиже, помисли да му се ништа лоше десити не може и заборави на Бога. Кад човек оболи и страда увиди своју немоћ и узда се у свемогућег Бога.

Опраштамо се од о. Никодима који не само да нас је лепо дочекао, него сваком од нас дарује кесу са иконом, књигама и календаром. За нашу цркву нам даје штампане слике иконе Млекопитатељнице.

Пешке настављамо пут до скита Св. апостола Андреја Првозваног, који се налази близу српскога конака. После вечерње службе, целивамо главу апостола Андреја. Други дан после литургије идемо заједно са два брата из Апатина, које смо увече упознали, до центра Кареје, да би бусом наставили према манастиру Пантелејмону. Из буса излазимо на једној кривини на путу до Дафни. Отдатле пешачимо уском каменом стазом, један по један, до манастира. Безбрижни и радостни пролазимо кроз дивну природу Свете Горе. Цвеће мирише око нас, вода у потоку шуми. Добро расположени певамо српске родољубиве песме сви заједно док ходамо. Стижемо до великог руског манастира посвећен Светом великомученику Пантелејмону. Много је лепих и великих зграда око манастира, и овде се обнавља и гради. Браћа Руси нас уводе у гостопримницу, на великој карти на зиду, можемо да видимо где смо све прошли за време нашег боравка на Светој Гори, коју данас напуштамо. Идемо до манастирске цркве, кроз отворена врата једне канцеларије брат Дејан случајно угледао окачену српску заставу. Откључавају нам врата, улазимо у лепу и богату цркву. Старији монах нам на руском говори о цркви и светињама у њој. У манастиру се налазе мошти Св. апостола Луке. Пошто журимо на брод, немамо времена да се поклонимо моштима светитеља. Ако Бог да, доћи ћемо опет на Свету Гору, много има још да се види и доживи на овом светом место.

Чекамо брод, који ће нас довести до Уранополис. Јак пљусак се спустио, а неки у нади замишљају себе још један дан на Св. Гори. Кад је брод ипак пришао обали јуришамо по киши до пристаништа, док улећемо у брод брат Драган гласно кличе "Живела Србија!"

У Уранополису нас већ чека брат Димитриос са већим аутобусом. Опраштамо се са браћом из Апатина, који настављају свој пут аутом. С нама креће брат Милош из Гелзенкирхена, кога смо срели у Хиландару. Свраћамо у повратку до Какова, затим настављамо до Солуна. Сместили смо се у хотел и кренули у град на вечеру. Отац Братислав први држи говор, види се по њему да је задовољан са нама и радостан како је цело путовање прошло. Говори нам из којих разлога, на који начин смо заслужили позив на заједничко ходочашће. Затим редом устају браћа и говоре о својим утисцима. Говори су пуни љубави, захвалности и радости. За мало времена смо постали права "екипа снова", како нас је брат из Апатина назвао. Молитвом пред вечеру, нашим говорима и здравицама смо већ привукли пажњу осталих гостију ресторана, права атракција смо постали након што смо наручили код музике "сиртаки" да нам свира, на крају грчки плес отац Братислав претвори у српско коло.

На дан нашег одлазка из Грчке смо отишли на српско гробље у Солуну. Ђорђе, старији господин са 82. године старости, који се брине о гробљу, говори намо историји, о страдању наших предака. Рецитира стихове Војислава Илића Млађега, који су исписани на споменику, и уводи нас у цркву где отац Братислав држи помен палим борцима. Сва браћа заједно прате свештеника са "господи помилуј" и "вечнаја памјат", и опет певамо васкршњи тропар "Христос Воскресе", на почетку нашег путовања тихо и несигурно а сада пуним гласом и свом душом. Један брачни пар из Београда који се са нама налази у капели се одушевио. У току обилазка велике задужбине рода српскога, наилази фудбалска група из Грбаља, која нам се прикључује.

Одлазимо бусом на солунски аеродром. Помало тужни, али духовно јачи поздрављамо се са нашим водичем братом Димитриосом кога смо назвали Мићко и крећемо назад у Немачку, али мислима са Светом Гором. Све за Христа, Христа низашта. АМИН.
                                                                                                  Записничар Драган Милаковић

Никејски Синбол Вере

Верујем у Једнога Бога Оца Сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа, Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова.
Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму.
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца.
И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, животворнога, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави,
који је говорио кроз Пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно Крштење за отпуштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин.

Псалм 50

Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха мога очисти ме. Јер безакоње своје ја знам и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, а Ти си праведан у речима Својим и чист у суду Своме. Гле, у безакоњима се зачех и у гресима роди ме мати моја. Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајности премудрости Своје. Покропи ме исопом и очистићу се; умиј ме и бићу бељи од снега. Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати Лице Своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце чисто сагради у мени, Боже, и дух бодар обнови у утроби мојој. Не одгурни ме од Лица Твога, и Духа Твога Светог не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким утврди ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори уста моја и она ће казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити. По доброти Својој, Господе, чини добро Сиону, и нека се подигну зидови јерусалимски. Тада ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице. Тада ће метати на жртвеник Твој теоце.

Пресвета Богородице Млекопитатељнице

Mоли милостивога Сина свога, Господа нашега Исуса Христа, да помилује и спасе Протонамесника, Слободана, Протонамесника Братислава, Свештенослужитеља Мирослава, Игумана Гаврила, Игумана Василија, Игумана Сергеја, Јеромонаха Георгиа, Јеромонаха Никодима, Ђакона Драгослава, Богослова Александра, Брата Милорада, Драгана, Горана, Дејана, Ивана, Дарка, Бобана, Драгана, Војку, Милицу, Миланију, Светлану, Обренију, Митра, Јадранку, Кристину, Божу, Саву, Маргариту, Александра, Радоицу, Милку, Слађану, Игора, Радивоја, Божану, Анастазију, Сандру, Мирка, Даницу, Бојану, Милана, Живку, Слободана, Драгана, Славољуба, Анђелију, Обрена, Марију, Мирослава, Мирјану, Мирелу, Драгу, Наду, Драгана, Душку, Ивана, Горанку, Добринка, Микија, Милисаву, Лелу, Љубинку, Драгу, Живку, Мићу, Мару, Божицу Бранка, Теодора, Саву, Немању, Анђелка, Милену, Лазара, Косу, Миленка, Мирка, Бранкицу, Јову, Славољуба. Пресвета Богородице помени сву нашу браћу и сестре и све оне  што заборависмо овдје да упишемо. Пресвета Владичице наша, свако добро измоли од Господа. Љубављу својом омекшај срца наша и дај нам воље, храбрости и снаге да им послужимо у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Четири свакодневне Молитве

Moлитва за отворење ума
Господе Исусе Христе, учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мог, да бих слушао реч Твоју и разумео је, и творио свету вољу Твоју која је у њој откривена нама грешним и безумним људима. Господе Боже Спаситељу мој, пошто си дошао на земљу да тражиш и спасеш пропале, не скривај од мене заповести Своје, јер и ја пропадам у тами незнања закона Твога: него отвори очи ума мога да бих разумео чудеса учења Твога, и кажи ми непознатости и тајне мудрости Твоје. У Тебе се уздам, Боже мој, да Ти светлошћу знања Свога просветиш ум мој и разум, да бих не само читао написано него га и вршио. Молим ти се, и са сузама припадајући вапијем Ти: Господе, просвети ме, научи ме, уразуми ме, да свету реч Твоју и житија Светаца Твојих читам не на грех, него на обновљење и просвећење, на освећење и спасење душе моје, и на наслеђе вечнога живота. Амин.
Молитва Филарета, митрополита московског чудотворца
Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе. Оче, дај слузи Твоме оно што ја сам и искати не умем. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам: види и поступи са мном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме; ништаван сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин .
Свакодневне молитве
Господе, дај да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима.
Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгневим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.
Молитва покајника: св.Симеона Новог Богослова
Господе, Ти све видиш, и нема ничега што Ти не би видео. Ја, иако сам дело руку Твојих ипак нисам чинио дела по заповестима Твојим, него сам по великом безумљу свом чинио свако зло, не помишљајући да си Ти, Творац мој и Бог, колико добар толико и правосудан. А сада, сетивши се тога, мене спопада страх, и ја не знам шта да чиним. Осећам осуду Твоју, и не налазим речи оправдања у устима својим. Немам никакве врлине и нисам учинио никакво дело покајања, које би заслуживало да ми се због њега опрости макар једна празна реч уста мојих. Осим тога, и онај који има све врлине и чини сваковрсна добра дела, чини то као слуга и дужник; у свему томе он неће наћи откуп за Грех свој: ту једино милост Твоја притиче. Грех је смрт, и ко од оних који су кроз њега умрли може васкрснути сам себе? Ваистину нико. Једини си Ти умро и васкрсао, зато што греха ниси учинио и превара се не нађе у устима Твојим. И ето, Господе Сведржитељу, починивши много злих дела, ја се кајем. Али само покајање немоћно је да ме оправда. Покајање је познање грехова својих, а скида их милост Твоја. Ти видиш, Сведржитељу Господе, да ја сада ништа немам осим тела; но за мене нема никакве користи од тога што сам оставио свако богатство. Ја сам сав - једна рана; у мени није остало никакве наде на спасење, и пакао је готов да ме прогута живог. Ти ме једини можеш спасти и излечити патње срца мога. Рука Твоја може све; она досеже до самих дубина бездана, и све бива по мигу Твоме. Не усуђујем се говорити: помилуј ме, Господе! Јер сам недостојан милости Твоје, као онај који с правом заслужује сваку муку. А Ти, Господе, знаш све, и како зна Човекољубље Твоје поступи са мном, недостојним и самог живота.
Да буде света воља Твоја у свему. Амин.

Молитве за разне прилике Преподобни Јефрем Сирин

Молитва прва
Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим (Лк. 15,18 19), ни погледати и видети висину небеску, од мноштва неправди мојих (2. Пар. мол. Ман), нити славно име Твоје произнети, грешним својим устима. Јер недостојним неба и земље учиних себе, ожалостивши Те, преблаги Владико. Зато Те молим, и опет молим, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене, да не погинем. Јер да ме није покривала милост Твоја, већ бих пропао и нестао као прах пред лицем ветра, као да ме никада ни било није у овом животу. Од како оставих пут Твој, не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, горчији је од најгорчијих дана.
Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се постарам за своје спасење. И сада Ти припадам и молим, помози мени заблуделом са пута правде. Излиј на мене обиље милости Твоје као на блудног сина, јер обешчастио сам живот свој, расточивши обиље благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не гневи се на мене због бедног живота мог. Смилуј се на мене као на блудницу, цариника и разбојника, оне који су на земљи од свих били презрени, а које си Ти, Господе, примио и учинио становницима раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног слуге Твог, јер презрен сам од свих. А Ти си, Господе, дошао, не праведнике, него грешнике да призовеш на покајање. Теби припада слава у векове векова. Амин.
Молитва друга или исповедање Богу
Исцели ме, Господе, и бићу исцељен (Јер. 17,14).
Једини, премудри и милосрдни Лекару, умољавам доброту Твоју, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих разумео свагдашње Твоје промишљање о мени. И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита. Шта да кажем Теби Предзналче, који испитујеш срца и утробе. Ти једини знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и жељно Тебе срце моје. А благодат Твоја, вазда насићава оног који Те љуби.
И зато, као што си ме увек слушао, Господе, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља. Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико. И ко се може истински наситити Тобом, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје. Испуни мољење моје, светлости Податељу, и даруј ми по молитви мојој, источи срцу моме бар једну кап благодати Твоје, да се разгори у срцу моме пламен љубави Твоје; и као огањ у шуми, као трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли. Удели ми богато, не мерећи, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће. Обогати ме као добри отац. Ако сам ја, будући порочан, одбацивао и одбацујем дарове Твоје, Ти, који си благословио Самарјанку, као Онај, који је напунио судове воде благословом, утоли жеђ моју благодаћу Твојом; и као Онај, који је нахранио пет хиљада, нахрани мене гладног благодати Твоје Владико. Даруј, Човекољупче, искано слузи Твоме који Те моли. Јер ево, и ваздух блиста, и пој птица се преображава од славе безмерне Премудрости Твоје. Ево, и земља се облачи у ризу, цветним бојама изаткану, без руку људских украшену, весели се и двоструко празнује: ради првородног сина свога Адама, јер је у живот призван, и ради Владике свога. Ево, и море се испуњава благодаћу Твојом, и обогаћује по њему пловеће.
Благодат Твоја даровала ми је смелост да говорим пред Тобом, и жеља коју имам у себи принуђује ме да Те тражим. Чак и за то време, змија, то оруђе човекоубице од искона, приступајући отвара уста своја; колико ће тек, жељан Тебе слуга Твој, отварати уста своја на славу и хвалу благодати Твојој.
Ти, који си примио и похвалио две лепте оне удовице, прими мољење слуге Свога, умножи молитву моју и услиши мољење моје, да постанем храмом благодати Твоје, да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам, да сама свира на лири душе моје, и заигра песму умилења, испуњену весеља; сама да свеже ум мој као уздом, да пред Тобом не сагреши, заблудевши, и не будем због тога избачен из оног света. Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја заблудели и нечисти, постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни, постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих, и свих Светих који су Ти угодили, и наследим Царство Твоје.
Они који се радују у рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти, услиши мољење њихово, и спаси ме њиховим посредовањем, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си ме ради њихових молитава помиловао, и ниси оставио у презрењу мољење моје. Ти си, Господе, преко пророка Твога рекао: отвори уста своја и ја ћу их напунити (Пс. 80, 10) (1). И ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу наш. Окропи срце моје, благи Човекољупче, росом благодати Твоје. Јер као што ни засејана земља не може сама од себе да нахрани растиње, без посете Твоје доброте, тако и срце моје није у стању изрећи оно што би било Теби угодно, по благодати Твојој, ако Ти не учиниш да узри плод правде.
Ево, лето храни земне плодове, и дрвеће се венчава разнообразним цветовима. Нека роса благодати Твоје напоји и ум мој, и украси га цветовима смирења, скрушености, љубави и трпљења. И шта још рећи? Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше и немоћ ме моја притиска, а Ти си богат и благ, милосрдан и дарежљив. Ти, који си отворио очи слепоме, отвори и очи ума мога да непрестано созерцавам красоту Твоју. Ти, који си отворио уста свезаноме, отвори и моја уста на похвалу Теби, и на славу благодети Твоје. Ти, који си поставио границе мору, речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме, благодаћу Твојом да не скреће ни на десно, ни на лево (5. Мојс. 5, 32) од красоте Твоје. Ти, који си, у пустињи дао воду народу нeпокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност, и сузе очима мојим, да плачем дан и ноћ све до кончине дана мојих, са смирењем, љубављу и чистим срцем. Нека дође мољење моје преда Те! По речи Својој, избави ме (Пс. 118, 170), и даруј ми од семена светога да Ти приносим прегршти пуне смирења. Слава Ономе, који нам је дао да имамо шта да Му принесемо! Услиши, Господе, молитву слуге Свога, заступништвом свих светих Твојих, над којима си благословен у векове векова. Амин.
Молитва трећа
Боже праведни свехваљени, Боже превечни, услиши човека грешника у овај час. Чуј ме, Боже, у сили Својој, и не опомињи се свагдашњих и непрестаних преслушања ништавности моје.
O, Боже светих Сила; о, Творче бестелесних; о, Господе, који си рекао: тражите и добићете (Мт. 21, 22), не узгнушај се мене нечистог, који оскврнавих уста своја и оденух се у нечистоту греха. Чуј ме Ти, који си обећао чути оне који Те призивају у истини; и управи стопе слугу Својих на пут мира. Буди милосрдан незлобивим слугама који су у туђини. O, Теби, који си рекао: будите безазлени као голубови (Мт. 10,16), вичем из свег срца свога: услиши ме, Господе (Пс. 118,145), узданицо свијех крајева земаљских и народа преко мора далеко (Пс. 64,5). Запрети свим нечистим духовима да беже од лица слугу Твојих. Узми оружје и штит, и дигни се њима у помоћ. Потегни копље, пресијеци пут оним који их гоне, реци Господе, души њиховој: Ја сам спасење твоје (Пс. 34,2-3). Нека одступи од мисли њихове дух страха, унинија, дух гордости и сваке злобе; нека згасне у њима свака жестина, дејством ђаволским изазвана; нека се просвети њихово тело, душа и дух светлошћу познања Твога, да би дошавши у јединство вере и познање Свете Тројице којој се клањамо, у меру узраста човека савршена, у векове векова са Анђелима и свима од памтивека благоугодившим Богу, прослављали свечасно и свезаштитничко име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Молитва четврта
Владико, Господе, Боже неба и земље, Царе векова, благоволи да ми се отворе двери покајања, јер болећивом душом умољавам Те. Погледај на мене по великој доброти Својој и прими мољење моје; не одбаци вапај мој, већ опрости мени кривцу за многа сагрешења. Приклони ухо Твоје к мољењу моме, и опрости ми свако зло које учиних, као човек побеђен својим лошим настројењем. Јер тражим покој и не налазим. Савест је моја нечиста, и не налазим спокоја због мноштва безакоња мојих. Услиши, Господе, срце с болом вапијуће к Теби. Не опомињи се злих дела мојих, већ погледај на бол душе моје. Похитај, исцели мене жестоко изранављеног, дај ми да убрзо дођем к себи, по благодати човекољубља Твога. Избави ме од злих дела мојих, и не узвраћај ми по ономе што учиних, да не бих потпуно пропао и лишио се сваког усрђа и жеље за исправљањем својим.
Зато, падам пред милосрђем Твојим и молим: „Помилуј мене, који сам осудом дела својих сатрвен у прах. Призови, Владико, мене сужња, кога спутавају и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче. Јер колико год зала да трпим, налазим да си за све невоље Ти исцелитељ страдајућих, двер ожалошћених, избавитељ у ропство одвођених, вазда уздржавајући руку Своју и не попуштајући гнева Свога, припремљеног за грешнике. ”
Ти нам, по великом човекољубљу Свом, дајеш време да се уразумимо, јер си брз у милости и спор у кажњавању. Зато пружи ми руку Своју, и подигни ме из глиба безакоња мојих, Ти, који се не радујеш пропасти људској, и не одвраћаш лице Своје од оног који Ти се са сузама обраћа. Услиши, Господе, глас слуге Свога, вапијућег к Теби; покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме доласком Светог Духа Твога, даруј усрђе мени оскврнављеном, и труд мој обрати, Господе, у радост моју; раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, нека се и мени отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам Свесвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва пета - Светоме Духу
Господе, Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, чуј мољење моје и опрости мени недостојном слузи Твоме, све што сагреших овога дана као човек, или боље рећи као онај који је недостојан назвати се човеком. Опрости моје грехе, хотимичне и нехотичне, оне што сагреших у знању или у незнању, у заносу или из непажње, по великој својој лењости и нераду; или се клех Именом Твојим светим, или се клех, а неистину говорих, или похулих на Њега у мисли својој, или кога укорих, или кога оклеветах, или ожалостих, или кога проклињах, или кога разгневих, или слагах, или ближњи дође к мени, а ја га презрех, или брата свога ожалостих, или док стајах на молитви и псалмопојању, лукави ум мој блуђаше по стварима житејским и делима злим, или се насладама предавах, или се непристојно шалих, или се неразумно смејах, или се узносих, или се загледах у пролазну лепоту и бих њоме обузет, или говорих што не треба, или обраћах пажњу на слабости брата свога, а своје безбројне слабости и посрнућа занемарих, или бејах лењ за молитву, или што друго лукаво учиних - све ми опрости, и друго што сагреших, а чега се и не сећам.
Помилуј ме, Господе, и опрости непотребном слузи Своме, као благ и човекољубив, да у миру заспим и отпочинем, ја блудни, и прославим Тебе са Оцем и Сином, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Молитва шеста
Величајући, узвеличах Те, Господе, што си погледао на смирење моје и ниси ме предао у руке непријатељима мојим, него си спасао од невоље душу моју. И сада, Владико, нека ме покрије рука Твоја и дође на мене милост Твоја, јер је смућена душа моја и ожалошћена веома да је при исходу њеном из бедног тела овог, не пресретне лукава рука противникова, и не задржи у тами због грехова учињених у овом животу, у знању и незнању.
Буди милостив мени, Владико свих, да не угледа душа моја мрачни призор злих бесова, већ нека је приме чисти и светли Анђели Твоји. Дај славу Имену Твоме Светоме, и силом Својом узведи мене ка Божанственоме Твоме престолу. И када ми буде суђено, нека ме не уграби рука кнеза овога света, да би ме грешног сурвала у дубину адску. Но, Ти се заузми за мене, и буди ми спаситељ и заштитник.
Помилуј, Господе, душу моју оскврнављену страстима овога живота. И ако сам у чему, као човек, по слабости природе, сагрешио речју, или делом, или мишљу, Ти, који имаш власт отпуштати грехе, опрости и разреши мене, да се обретем у месту свежине, и пред Тобом се покажем беспрекоран, без нечистота и скверни, и нека ме неокаљаног прими рука Твоја, Владико, јер си благословен у векове. Амин.
Молитва седма
Господе Исусе Христе, Сине Божији, Боже Спаситељу мој, неизрецива насладо, Спаситељно Име, даруј мени недостојном слузи Твоме скрушеност и просвећење срца, да бих просвећеног срца, са сладошћу источио сузе у чистој молитви. А Ти, за то мало мојих суза, изглади обвезницу грехова мојих, и ради тог малог мог плача, угаси у мени разбуктали огањ. Јер ако ми даш, Владико, да плачем овде, ослободићеш ме од огња неугасивог тамо. Иако знам, знам, дуготрпељиви, човекољубиви Господе, да Те сваког дана и часа безмерно жалостим и гневим, али благост дуготрпљења Твога нека надвлада моју злобу и јед. И ако је матер, када је непоштована од сопствене деце, савладана својом болећивошћу немоћна да их презре, зар неће тим пре благодат и благост Твоја, благоутробни и дуготрпељиви Господе, покренута безмерним Твојим милосрђем, надвладати моју злобу и помиловати ме?
O, Господе благи, Боже милости и доброте, спаси ме од лукавих помисли, прљавог и страшног врага, који свакодневно раздире и угњетава душу моју лукавим и скверним помислима. Неизрецива је сила Твоја, Христе, која је зауставила таласе морске; нека запрети и њему, нека онемоћа сила његова и отера га далеко од мене, слуге Твога. Јер он свакодневно обнавља против мене своје замке, и жури се да овлада мојим раслабљеним умом, да би ме удаљио од Тебе и Божанских заповести Твојих. Но Ти, Владико, многомилостиви Господе, пошаљи брзо Своју помоћ, и од мене, непотребног слуге Свог, отерај ову велику змију са свим њеним лукавим и гнусним помислима, да бих у чистоти могао опевати и славити Тебе, са беспочетним Твојим Оцем и Свесветим, благим и животворним Твојим Духом, непрестано, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва осма
Безгрешно Јагње Божије, који си по Својој слободној вољи телесно претрпео Крст, заклан за спасење нас грешних, и телом искусио смрт непроменљиво, да би спасао палу природу нашу, закључану у дубинама земље. Ти, телесно мртав, живот си излио свету Твоме, и умртвивши смрт, као колибу разорио си адску тамницу. Облаче који изливаш дажд нетрулежности, Бисеру бесцени - од Божанске муње, живоносна лозо која точиш целом свету сладост спасења; истинита и незалазна Светлости, Слово, Премудрост и Сила Бога Оца, блистање славе Његове, недокучиви Исусе и неиспитиви Христе, једини милосрдни и човекољубиви, на мене грешног излиј велику благост Твоју, и примивши мољење моје, избриши мноштво неизбројивих безакоња и грехова мојих, и услиши све молбе моје. Не осуди мене непоправљивог, не одбаци ме немарног и нетрпељивог, и при Другом доласку Твом, када будеш судио целом свету, не кажи мени бедном: „Шта си ти претрпео ради мене? ”
Ни мало трљпења Ти не принесох ја окајани. У онај страшни и ужасни Дан рећи ћеш, Господе, нама грешнима: „Ви добро знате, људи, шта сам Ја претрпео ради вас. Ја, Бог - ради вас сам се у телу оваплотио, Ја, Невидљиви - ради вас, видљиво сам на земљи боравио, ради вас сам гладовао, жеђао, злопатио се, ради вас гоњен био, каменован, Ја, Безгрешни - ради вас шамаран и попљуван, Ја, Бестрасни - ради вас претрпех срамну смрт, ради вас копљем у ребра прободен, оцтом са жучи смешаним, напојен, и при таквим страдањима на Крсту прикован Ја се не гневих, исмеван - не проклињах. Ја, Владар - бејах изнад свих оптужби, али све то претрпех ради вас, да бих вас приближио небу и учинио светима. Царство небеско сам вам даровао, све вас браћом својом назвао, и на дар Оцу принео, Духа Светог ниспослао. А шта сте ви, људи, ради мене претрпели? ”
Шта ћу на све ово да кажем ја окајани, лукави, грешни, нечисти? Мученици ће указати тада на ране своје, на муке, на одсечене делове тела и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвиге, на дуготрајне постове, на бденија, на нестицање, на сузе и трпљење своје до краја. А ја лењиви и грешни и у свему крив, на шта ћу указати ја, осим на плодове стомакоугађања, сластољубља, многог спавања, користољубља, нетрпљења, сујете, немара. Ако затражиш од мене, Господе, објашњење за оно време које због нерада свога нисам искористио, а било ми је дато за покајање, како ћу се оправдати? А ако будем подвргнут испитивању и за празну реч, за лукаве помисли и намере, какав страх, какав ужас ће обузети тада мене бедног, и какво ће, потом, уследити мучење? Поштеди, Господе! Поштеди, Благоутробни! Поштеди, Човекољубиви! Поштеди, једини Добри, и не покажи ме као недостојног милости Твоје!
Господе! немој ме покарати у јарости Својој (Пс. 6,1), не помињи пређашњих безакоња наших (Пс. 78,8), ни садашњих. Теби, Господе, припада правда, а мени стид лица (Дан. 9,7). Опомени се, Господе, милости Своје, од памтивека на свим људима Твојим из нараштаја у нараштај. Опомени се да си Ти постао прибежиште и спасење онима који се у Тебе уздају. Мидостив буди и помилуј мене, једино по великој доброти Својој.
O, Ти, који подижеш пале и исцељујеш онемоћале, укрепи душу моју раслабљену од лењости и немара мога. Јер ево, безакоња су моја велика и силна, мноштво грехова се ни набројати не може, молитва је моја немоћна, жестина мога срца пресушила је моје сузе, телесна немоћ ме тера да у њој налазим оправдање за грехе, и погибао ме вуче да одступим са пута.
Ти, Владико, познајеш немар грешне душе моје. Ти знаш какво лукавство предрасуда војује против мене, видиш и разноврсност и препреденост вражије злобе, подигнуте на мене. Заступи ме, по великој милости Својој, и спаси ме благодаћу и милосрђем, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице, и свих светих Твојих, јер си благ и човекољубив, Ти, Господе, Боже наш. И Теби славу, благодарност и поклоњење узносимо, са беспочетним Богом Оцем Твојим и Свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва девета
Човекољубиви Исусе Христе, Боже мој, чврсто се уздајући у милосрђе Твоје, молим Те, не постави ме лево од Себе, са козама које Те ожалостише, и не реци ми: заиста ти кажем, не познајем те, већ ми по благодати Својој дај непрестане сузе. Подај скрушеност и смирење срцу моме, и очисти га страхом Твојим кроз причешће Твојим животворним и пречистим Тајнама да би постало храмом благодати Твоје. Иако сам много грешан и недостојан, ипак, непрестано куцам у двери Твоје. Иако нерадан и лењ, који се не стара за своје спасење, ипак, од пута Твога не одступам. Спаси ме ради милосрђа Свога, јер си благ, Господе, добар према свима и жалостив на сва дела Своја (Пс. 144, 9), и Теби слава у векове векова. Амин.
Молитва десета
Буди ми помоћник, Владико свих, Христе; заштити моју душевну немоћ, да бих се ослободио од овог мрског и греховног растакања, и постао слободан од окова греха. Да не борави у мени мучитељна злоба, и да мноме, као заробљеником, силом греха не влада злобни демон, него нека дође на мене Царство Божанског и свеслављеног Духа Твога, коме се клањамо, да би се удаљиле од мене нечисте страсти које сада владају и царују у мени. Јер си Ти Бог милосрђа и човекољубља и доброте, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и свагда и у векове векова. Амин.
Молитва једанаеста
Помилуј, Господе, оне који ме мрзе и завиде ми. Помилуј и оне који ме опадају и клевећу. Нека нико од њих, ни у овом веку, ни у будућем, не претрпи ни најмању штету ради мене нечистог, већ их просвети милосрђем Твојим, и покриј благошћу Својом, о, Свеблаги!
Молитва дванаеста
Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.
Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави - даруј мени слузи Своме.
О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
Молитвено изливање душе пред Богом при виђењу умирућих ближих
Ево дана који побуђује очи на сузе, руке да се у прса ударају, уста да ридају. Ти, Господе, утеши ме!
Ево дана који многе у плач призива, и они који улазе, и они који излазе - свачија су уста ридањем испуњена. Нека нас утеши благост Твоја!
Ево дана који нарушава завет обручених, и уместо брачне одаје, припрема гроб. Нека их обрадује брачна вечера Твоја!
Ево дана који раздваја тело од живота, и уместо миомиром, облепљује га калом. Озари га некада блаженством Твојим!
Дан смрти - најгорчији је дан. Он све принуђава на проливање суза, све у жалост приводи. Удостој нас, Господе, угледати Дан Твој!
Ево дана који одваја и кида један уд из заједничког тела братије и ближњих. Ти их, Господе, присаједини изнова!
У дан смртни одлазе и одвајају се родитељи и остављају децу своју сироту и без старатеља. Ти им, Господе, васпитач буди!
У тај дан брат се од браће раздваја и број им се смањује, и као међу прстима, видан је недостатак. Ти, Господе, допуни број њихов!
У овај дан муж се од жене раздваја, усамљено остаје ребро, јер нема више друга његовог. Нека се они поново, једно са другим, у Едему (2)сретну.
Ево дана који пријатеље раставља, као пар волова из једног јарма испрегнуте. Сједини их поново љубављу Својом!
Дан рођења Твога обрадовао је родитеље Твоје, дан уснућа Твога ожалостио је наследнике Твоје. Нека Те поново угледају у Едему.
Молитва умирућег за помиловање на Суду у дан Васкрсења
Тешко мени! Долази дан Васкрсења, и већ је близу. Тада ће они који су чинили добро, бити одвојени од оних који су се од добра уклањали. Шта да чиним ако за сваку реч будем дужан дати одговор тамо? Не узимај у обзир, Господе, кривице и грехове моје! Не осуди ме, Господе, у онај Дан!
Минули су дани живота мога, прођоше један за другим и ишчезоше. O, да немам у себи никакве нечистоће, као што немам ни добрих дела. Али, ја сам пао Господе наш; не опомињи се кривице и грехова мојих, јер нема у мени ничега што би ме оправдало.
Анђео смрти ме је изненада бацио и сурвао у таму. Ти, Свемилостиви, једним мигом Својим васкрсни умртвљеност моју, да славим Име Твоје! Хоће ли Те прах славити и јављати хвалу Твоју! Ради оне милости која Те је довела међу нас, не остављај ме безнадежним у аду, већ ме васкрсни по благости Својој.
Молитвена песма Богу - Васкрситељу мртвих
Обрадовах се кад ми рекоше да ће Господ наш доћи и васкрснути мртве, и да ће испунити наде свих упокојених.
Благословен нека је Онај, који је учинио смрт непоткупљивом, јер она подједнако прима и добре и зле!
Душа за коју је прибежиште био Крст Твој, нека види милост Твоју у Дан доласка Твога.
Нисам постојао, и Ти си ме из праха саздао; сада када сам уснуо, васкрсни ме да Те прослављам.
Ти, Христе, Царе наш, који си са висине сишао, мртве васкрсаваш, и оне који су у гробовима подижеш.
Васкрсни, Сине Божији, све међу нама почивше, и заодени их славом у Царству Твоме!
На глас Сина, отвориће се гробови и мртви ће устати да узносе хвалу.
Ново ће сунце засијати над уснулима, и из својих гробова узнеће хвалу Христу.
Христос је сишао ради нашег искупљења, доћи ће ради нашег васкрсења.
Помилуј ме, оживотвори ме, опрости ми дугове моје, да угледам милосрђе Твоје у Дан доласка Твога.
Извршила се воља Твоја; заповест ме је Твоја одвела одавде; по милости Својој васкрсни ме, да устанем и славим Тебе!
Нека је благословен Христос, који је васкрсао умртвљеност нашу, и обећао живот и наду упокојенима.
Прослављам и поклањам се Сину, који нас је избавио из ропства човекоубице - смрти.
Ти, Оче, који си ме у почетку из праха створио, помилуј и оживи ме, да славим благост Твоју!
Хвала Теби, Исусе Спаситељу наш! У Твојим је рукама смрт, и у Твојој вољи живот.
Хвала Оцу, славословље Сину и Духу Светоме, који нас васкрсава!
Он уништава смрт, обећава васкрсење, и сви ће праведници устати у слави.
Верујем у Оца, славословим Сина, поклањам се Духу, Васкрситељу моме.
Молитва за повратак мирних времена
Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје ( ногама ) Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје.
Ти знаш, Господе, да су неправде наше велике; и ми знамо како је велика милост Твоја. Ако Те не би умилостивљавала доброта Твоја, погинули бисмо због безакоња наших. Не остави нас, Господе, Господе, јер окусисмо Тело и Крв Твоју.
Када се дела свих подвргну испитивању пред Тобом, Господе свега створеног, у та последња времена не одврати, Господе, лице Твоје од оних који исповедају свето Име Твоје. Оче, Сине и Душе Свети, Утешитељу, спаси нас и сачувај душе наше!
Молим благост Твоју, Господе, отпусти кривице наше, превиди безакоња наша; отвори нам двери милосрђа Твога, Господе, да дођу на нас времена мирна, и по доброти Својој милостиво прими молитву нашу, јер Ти, Господе, отвараш врата онима који се кају.

Молитва за читав Свет

Владико, Господе Исусе Христе, Боже наш, приклони ухо Своје и почуј у свему онога ко љуби Име Твоје Свето заувек. Почуј ме и прозборићу силом Твоје власти и силе. Дођи, Исусе, Светлости од светлости, када буде одлазила душа моја. Сиђи, Свети, да је примиш. Помилуј ме, Благи, и приђи ми у светлости, у весељу, у благодоличности, у радости. Јер Ти си Онај Који си ми обећао да ћеш сам доћи и примити мој дух у миру. Нека, дакле, не омету безакоња моја истинито Твоје обећање. Не одврати лик Свој од мене, него се сети да си ме Ти из злосмрадија змијиног узео и, прогутанога у њеној свепрождирућој утроби, позвао и оживотворио и, оживевши ме, просветлио и, просветливши ме, освештао и, освештавши ме, осијао и, осијавши, обожио.
Сети се, Господе, да у све дане живота свога нисам престао да иштем милост Твоју да се не одвратиш од мене, него да дођеш на кончину слуге Свога. Сети се, Господе, да ни оца нисам волео више од тебе, нити матер. Сети се, Господе, да ради имена Твога свега се одрекох и Тебе јединога зажудех. А то није моје постигнуће, него Твоје. Сети се, Господе, да се силно смирих. Не посрами ме. Јер Ти си ми много пута рекао: ни у шта не бројим бдење и неједење твоје, него чезнем за тобом и љубим те због крајњега твог смирења. А ја Ти одговарах: Владико, зар сам ја ишта од тога постигао? То је све благодат Твоја учинила. Сети се, Господе, да мимо Тебе другога кога не узљубих, од Тебе примивши и тај дар. Јер многа добра си ми учинио, од којих се ужаснуше небо и земља и сви који обитавају на њима.
Сети се, Господе, и оних који помињу слугу Твога. Удахни Свети Свој Дух у срца њихова. Дај им исправљење, врлину и бестрашће. Скрши лукаву змију под ноге њихове. У руке Твоје предајем ово стадо, које ми воља Твоја повери. Сачувај га у имену Своме. Пастируј њиме, Вишњи, десницом Својом. Сачувај га силом Својом, нетакнутим га чувајући до краја века. Боже, Боже мој, опет и опет молим Ти се. Сети се, Господе, оних који плове, који путују, који болују, који се труде, заробљеника и постарај се за њихово спасење. Сети се, Господе, удовица, сирочади, странаца, новообраћених, досељеника, гладних и жедних Твоје милости богате и пребожанствене. Сети се, Господе, оних у тамницама, у оковима, у невољама, у тузи, у жалостима, у слабостима. Велика Твоја милост нека их окружи, Човекољупче.
Сети се, Господе, оних који душевно болују и које рањава зла стрелица греха. Сети се, Господе, жалосних, искушаваних и свих који се муче у боловима тешким. Излиј кап насладе Светога и Животворнога Свога Духа у срца њихова, да, окушавши је, прославе Твоју благост и да не гину у хули. Јер знам да то благоухање Твоје дарује, а посебно онима који својевољно трпе у напорима, у боловима, невољама, нужди, жалости.
Сети се, Господе, архијереја, јереја, ћакона, чатаца и свега клира свештеничког. Њиховим молитвама, Милостиви, покажи састрадавање мноштву мојих безбројних грехова. Сети се, Господе, оних у пустпњама и планинама и пештерама и јамама земним и свега светог образа часних монаха, чијим мољењима дођи на погребење слуге Свога. Сети се, Господе, добрих царева и кнежева до конца века.
Дај починак, Господе, и онима који се Теби преселише у вери и нади од века, а олакшај бреме јадних непосвећених. Прими, Владико, молитву слуге Свога на небески и умни Свој жртвеник горње митрополије јерусалимске, Ти Који си сав у Оцу, Који си Логос Божији Који све држи, кроз Којега је све од небића бићем постало, Који носиш целога Оца у Себи и Дух истине Који од Оца исходи и у Теби почива, Који си се родио пре векова бестрасно, без истечења, силно, свебожанствено, Који си створио векове у магновењу ока, Који си створио светих сила чинове, Који си створио светлост и таму, сунце, месец и звезде, оно што је на небу и земљи и под земљом, Који у шаци држиш васцелу творевину, Који си духове саздао из небића и опет из њега вештаствени основ произвео, јер све што си пожелео створио си на небу и на земљи, у морима и у свим безданима лакоћом Своје силе.
Прими стога мољење моје, Владико, да у миру усним и починем, јер си ме Ти, Господе, јединога у нади настанио.