Светиње

Епархија бачка

* Манастир Бођани са црквом Ваведења Пресвете Богородице у селу Бођани, Веб страна
* Манастир  са црквом Архиђакона Стефана, код Сомбора, Веб страна
* Манастир Ковиљ са црквом Светих Архангела у селу Ковиљ, Веб страна


Епархија банатска

* Манастир Месић са црквом Светог Јована Крститеља, код Вршца Веб страна
* Манастир Војловица са црквом Св. Архангела Гаврила, код Панчева Веб страна
* Манастир са црквом Свете Тројице, код Кикинде Веб страна
* Манастир са црквом Свете Меланије, код Зрењанина Веб страна
* Манастир Хајдучица са црквом Св. Архангела, Хајдучица код Пландишта Веб страна
* Манастир Средиште у изградњи, Мало Средиште код Вршца Веб страна
* Манастир Баваниште са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Ковина Веб страна


Mитрополија Београдско-карловачка


* Mанастир Светог Архангела Михаила у Раковици, ул. Патријарха Димитрија бр. 34 Веб страна
* Mанастир Рођења Пресвете Богородице у Рајиновцу, Бегаљица, Веб страна
* Mанастир Светог Архангела Гаврила у Земуну, Градски парк бб, Веб страна
* Mанастир Ваведења Пресвете Богородице, ул. Василија Гаћеше бр. 8, Веб страна
* Mанастир Светог Архиђакона Стефана, Сланци, Велико село, Веб страна
* Манастир светог оца Николаја, Манастир Павловац, Веб страна
* Mанастир Преноса моштију Светог оца Николаја, Грабовац, Веб страна
* Mанастир Преподобне мати Параскеве, Сибница,  Веб страна
* Mанастир Светог архангела Гаврила, Тресије, Неменикуће, Веб страна
* Мaнастир св. Христофора из 13. века Мислођин



Eпархија Бањалучка


* Манастир Гомионица са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Бања Луке,Веб страна
* Манастир Крупа са црквом Успења Пресвете Богородице, на Врбасу
* Манастир Липље са црквом Благовештења Пресвете Богородице, код Бања Луке Веб страна
* Манастир Моштаница са црквом арханђела Михаила, на Козари, Веб страна
* Манастир Ступље са црквом арханђела Михаила, село Горњи Вијачани Веб страна

Угашени:

* Ђурђевац код Приједора
* Милошевац код Приједора
* Карановац код Градишке
* Осовица у Мотајици, између Кобаша и Прњавора





Епархија браничевска

* Манастир Витовница са црквом Успења Пресвете Богородице, Веб страна
* Манастир Горњак са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Крепољина, Веб страна
* Манастир Златенац са црквом Светих Врача Козме и Дамјана, Гложане, код Свилајнца Веб страна
* Манастир Заова са храмом Св. Арханглеа Михаила и Гаврила, Велико село, Веб страна
* Манастир Копорин са црквом Светог Архиђакона Стефана, код Велике Плане, Веб страна
* Манастир Манасија са црквом Свете Тројице, код Деспотовца, Веб страна
* Манастир Миљково са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Свилајнца, Веб страна
* Манастир Нимник са црквом Светог Оца Николаја, код Мијаиловца, Веб страна
* Манастир Света Петка са црквом Преподобне Мајке Параскеве, код Параћина, Веб страна
* Манастир Рукумија са црквом светог оца Николаја, код Костолца, Веб страна
* Манастир Покајница са црквом брвнаром Светог Оца Николаја, код Велике Плане, Веб страна
* Манастир Раваница са црквом Вазнесења Господњег, код Сења, Веб страна
* Манастир Сисојевац са црквом Христовог Преображења, код Сењског Рудника, Веб страна
* Манастир Тршка Црква са црквом Рождества Пресвете Богородице код Вуковца, Веб страна
* Манастир Вујска са црквом Светог Апостола Томе код Томића
* Манастир Туман са црквом Светог Архангела Гаврила код Голубца, Веб страна



Епархија будимљанско-никшићка

* Манастир Блишкова, Веб страна 
* Манастир Брезојевица, Веб страна
* Манастир Кичава или Кладник, Веб страна
* Манастир Мајсторовина, Веб страна
* Манастир Самоград, Веб страна
* Манастир Урошевица, Веб страна
* Манастир Црнча, Веб страна
* Ђурђеви Ступови у Беранама са црквом Св Ђорђа Веб страна
* Манастир Никољац са црквом Св. Николе код Бијелог Поља, Веб страна
* Манастир Пива са црквом Успења Пресвете Богородице у Плужинама, Веб страна
* Манастир Косијерево са црквом Рождества Пресвете Богородице у Требишњици, Веб страна
* Манастир Жупа Никшићка са црквом Св. апостол Луке, Жупа Никжићка, Веб страна
* Манастир Добриловина са црквом Св. Георгија, код Мојковца, Веб страна
* Манастир Бијела са црквом Св. Георгије, Бијела код Шавника, Веб страна
* Манастир Подмалинско са црквом Св. Архангела Михаила, Боан, Веб страна
* Манастир Калудра са црквом Светог Луке у Калудри, Веб страна
* Манастир Заграђе са црквом светог Јована Крститеља, Плужине   Веб страна
* Манастир Шудикова са црквом Ваведења Пресвете Богородице, Беране, Веб стране
* Манастир Вољавац са црквом Ваведења Пресвете Богородице Вољевац Веб страна
* Манастир Подврх са црквом Храм Св.Николе, Бијело Поље, Веб страна
* Манастир Сомина са црквом Преображења Господњег, на планини Сомини у Бањанима,
Веб страна
* Манастир Мајсторовина са црквом Свете Тројице, код Бијелог Поља, Веб страна
* Манастир Кичава са црквом Светог Николе, код Бијелог Поља, Веб страна
* Манастир Блишкова са црквом Ваведења Пресвете Богородице, код Бијелог Поља, Веб страна
* Манастир Брезојевица са црквом Свете Тројице, на Лиму код Плава, Веб страна



Порушени манастири: Манастир Кладник, Манастир Урошевица, Манастир Црнча, Манастир Чечево, Манастир у Бошиће, Манастир Вранштица, Манастир Соколац.


Епархија далматинска


*Mанастир Крупа са црквом Успења Пресвете Богородице, под Велебитом Веб страна
*Mанастир Крка са црквом Св. Архангела Михаила, на реци Крки Веб страна
*Mанастир Драговић са црквом Пождества Пресвете Богородице, крај реке Цетине Веб страна
Манастир Оћестово са црквом св. Недеље у Оћестову, Веб страна
Манастир св. Василија Острошког, з селу Црногорци, Веб страна
Манастир св. Лазарица, са црквом посвећеном св. Цару Лазару на Далматинском Косову  Веб страна


Епархија милешевска

* Манастир Милешева са црквом Вазнесења Господњег код Пријепоља, Веб страна
* Манастир Бања са црквом Светог Оца Николаја, код Прибоја, Веб страна
* Манастир Свете Тројице, код Пљевље  Веб страна
* Манастир Давидовица, са црквом Богојављења код Бродарева, Веб страна
* Манастир Куманица, са црквом Светом Арханђелу Михаилу у Врбници, Веб страна



Епархија нишка



* Манастир Вета са црквом Успења Пресвете Богородице код Црвене Реке, Веб страна
* Манастир Висока Ржана са црквом Рођења Пресвете Богородице код Пирота
* Манастир Ајдановац са црквом Светог Георгија код Плане Веб страна
* Манастир Дивљане са црквом Светог Димитрија код Беле Паланке Веб страна
* Манастир Липовац са црквом Светог Стефана код Катуна Веб страна
* Манастир Ђунис са црквом Покрова Пресвете Богородице Веб страна
* Манастир Свети Роман код Ђуниса Веб страна
* Манастир Наупаре са црквом Свете Богородице код Крушевца Веб страна
* Манастир Мрзеница са црквом Свете Богородице код Сталаћа Веб страна
* Манастир Поганово са црквом Светог Јована Богослова код Доброшева Веб страна
* Манастир Сићево са црквом Свете Богородице у Сићеву Веб страна
* Манастир Суково са црквом Свете Богородице  Веб страна
* Манастир Темска са црквом Светог Великомученика Георгија Веб страна
* Манастир Јашуња са црквом Свете Богородице, код Манојловице Веб страна
* Манастир Светог Јована Крститеља, код Горњег Матејевца Веб страна
* Манастир са црквом Светих Кирика и Јулите, код Димитровграда
* Манастир Планиница са црквом Светог Николаја, код с. Планиница
* Темска, Манастир Св. Великомученика Георгија код Темске, Веб страна
* Јашуња, Манастир Св Богородице код Лесковца, Веб страна
* Вета, Манастир Успења Пресвете Богородице код Црвене Реке
* Иверица, Манастир Св. Петке код Сићева, Веб страна 
* Габровац, Манастир Свете Тројице, Веб страна




Епархија рашко-призренска



* Манастир Пећка Патријаршија Веб страна
* Манастир Бузовик, Светог Архангела Гаврила, код Витине Косовске Запаљен у Јуну 1999 Веб страна
* Манастир Зочиште са црквом Свети Врачи Козма и Дамјан, код Ораховца Веб страна
* Манастир Високи Дечани са црквом Вазнесења Господњег, Веб страна
* Манастир Девич са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Србице оскрнављен крајем Јуна 1999, Веб страна
* Манастир Драганац са црквом Светог Архангела код Гњилана, Веб страна
* Манастир Гориоч са црквом Светог Оца Николаја код Истока. Веб страна
* Манастир Грачаница са црквом Успења Пресвете Богородице, Веб страна
* Манастир Кабаш са црквом Светог Апостола Марка код Призрена
* Манастир Соколица са црквом Пресвете Богородице код Звечана, Веб страна
* Манастир Бањска са црквом Светог Стефана код Звечана, Веб страна
* Манастир Сопоћани са црквом Свете Тројице код Новог Пазара, Веб страна
* Манастир Мушутиште са црквом Свете Тројице код Суве Реке, Уништен у Јулу 1999, Веб страна
* Манастир Црна Река са црквом Светог Архангела, код Рибарића, Веб страна



Епархија шабачко-ваљевска



* Манастир Боговађа са црквом Светог Великомученика Георгија код Мионице
Веб страна
* Манастир Грабовац са црквом Светог Оца Николаја код Грабовца, Веб страна
* Манастир Докмир са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Памбуковице
* Манастир Илиње са црквом Светог Пророка Илије, код села Очаге код Клења Веб страна
* Манастир Каона са црквом Светог Архангела Михаила код Драгиња, Веб страна
* Манастир Лелић са црквом Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Веб страна
* Манастир Петковица са црквом Свете Петке код Мачванског Прњавора, Веб страна
* Манастир Пустиња са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Поћуте, Веб страна
* Манастир Радовашница са црквом Покрова Пресвете Богородице код Поцерског Добрића, Веб страна
* Манастир Ћелије са црквом Светог Архангела Михаила код Ваљева, Веб страна
* Манастир Чокешина са црквом Рођења Пресвете Богородице код Мачванског Прњавора, Веб страна
* Манастир Соко са црквом Светог Оца Николаја, код Љубовије, Веб страна
* Манастир Троноша са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Лознице, Веб страна
* Манастир Читлук са црквом Свете Тројце код Љубовије, Веб страна
* Манастир Љубовија са црквом Свете Тројце, Љубовија

Епархија сремска



* Манастир Беочин са црквом Вазнесења Господњег код Беочина, Веб страна
* Манастир Бешеново са црквом Св. Арх. Гаврила и Михајла код Башеновског Прњавора, Веб страна
* Манастир Велика Ремета са црквом Св. Великомученика Димитрија код Крушедола, Веб страна
* Манастир Врдник са црквом Вазнесења Господњег код Бање Врдник, Веб страна
* Манастир Гргетег са црквом Светог Оца Николаја код Ирига, Веб страна
* Манастир Јазак са црквом Сошвестија Св.Духа код Јазака, Веб страна
* Манастир Крушедол са црквом Свете Богородице, Фрушка Гора, Веб страна
* Манастир Мала Ремета са црквом Свете Богородице код Јазака, Веб страна
* Манастир Ново Хопово са црквом Светог Оца Николаја код Хопова, Веб страна
* Манастир Раковац са црквом Свети Врачи код Раковца, Веб страна
* Манастир Фенек са црквом Свете Петке код Бољеваца, Веб страна
* Манастир Петковица са црквом Свете Петке код Лежимира, Веб страна
* Манастир Кувеждин са црквом Светог Саве код Дивоша, Веб страна
* Манастир Ђипша (Дивша) са црквом Светог Оца Николаја код Нештина, Веб страна
* Манастир Шишатовац са црквом Рођења Пресвете Богородице код Лежимира, Веб страна
* Манастир Привина Глава са црквом Светих Архангела Михаила и Гаврила код Шида, Веб страна
* Манастир Обед са црквом Благовештења, код Обедске баре, код Купинова Веб страна



Епархија шумадијска



* Манастир Благовештење са црквом Свете Благовести код Страгара, Веб страна
* Манастир Брезовац са црквом Светог Михаила код Брезовца, Веб страна
* Манастир Вољавча са црквом Светог Архангела Гаврила, код Страгара, Веб страна
* Манастир Грнчарица (Комран) са црквом  Светог Николе у Комрану, Веб страна
* Манастир Денковац са црквом Успења Пресвете Богородице код Горње Сабанте, Веб страна
* Манастир Дивостин са црквом Свете Благовести код Крагујевца,  Веб страна
 Манастир Доброводица са црквом Вазнесења Господњег код Баточине, Веб страна
* Манастир Драча са црквом Светог Оца Николаја код Дивостина, Веб страна
* Манастир Јошаница са црквом Светог Оца Николаја код Јагодине, Веб страна
* Манастир Каленић са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Превешта, Веб страна
* Кастељан (манастир је у  рушевинама) Неменикуће код Сопота, Веб страна
* Манастир Липар са црквом Св.Георгија на брду Липар код Крагујевца, Веб страна
* Манастир Никоље са црквом Светог Оца Николаја код Доње Шаторње, Веб страна
* Манастир Павловац са црквом Светог Оца Николаја код Пружатовца, Веб страна
*Манастир Пиносава са црквом Св. Гаврила код Кусадка, Веб страна
* Манастир Преклопеча са црквом Праведног Јова у Преклопечи, Веб страна
* Манастир Тресије са црквом Светог Архангела код Сопота, Веб страна
* Манастир Бошњане са црквом Светом Луки код Бошњана, Веб страна
* Манастир Саринац са црквом Вазнесења Господњег код Рековца, Веб страна
* Манастир Сибница са црквом Свете Петке код Сибнице, Веб страна
* Манастирак са црквом Св. Николаја код Велике Крушевице, Веб страна
* Манастир Петковица Рудничка Света мати Параскева у Страгарима, Веб страна
* Манастир Прерадовац – Преподобни Симон Монах у Опарићу, Веб страна
* Манастир Ралетинац – Свети апостоли Петар и Павле код Рековца, Веб страна
* Манастир Св. Николе у Својнову, Веб страна
* Манастир Ћелије Св. великомученика Георгија код Лазаревца, Веб страна



Епархија тимочка



* Манастир Буково са црквом Светог Оца Николаја код Неготина  Веб страна
* Манастир Манастирица са црквом Сошествију Светог Духа  код Кладова,  Веб страна
* Манастир Суводол са црквом Рођења Пресвете Богородице код Малог Извора, Веб страна
* Манастир Вратна са црквом Вазнесења Господњег  код Јабуковца,  Веб страна
* Манастир Света Тројица са црквом Сошествију Светог Духа код Доње Каменице,  Веб страна
* Манастир са црквом Успења Пресвете Богородице код Крепичевца,  Веб страна
* Манастир Лозица са црквом Светог Архангела Гаврила код Јерменчића,  Веб страна
* Манастир Грлиште са црквом Св. Aпостола Петра и Павла код Грлишта,  Веб страна



Епархија врањска



* Манастир Светог Оца Прохора Пчињског код Кленика, Веб страна
* Манастир Светог Архиђакона Стефана код Горњег Жапска, Веб страна
* Манастир Светог Великомученика Пантелејмона, код Врања
* Манастир Пресвете Богородице, код Клисуре
* Манастир Светог Пророка Илије, код Лепенице
* Манастир Светог Пророка Илије, код Босиљграда
* Манастир Светих Апостола Павла и Петра, код Босиљграда
* Манастир Светог Симеона Столпника, код Врања
* Манастир Паља Веб страна



Епархија жичка



* Манастир Благовештење са црквом Свете Благовести код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Међувршје са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Чачка
* Манастир Светог Преображења код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Ваведење Пресвете Богородице код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Успење са Црквом Успења Пресвете Богородице - Овчар Бања, Веб страна
* Манастир Светог Вазнесења код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Свете Тројице, Дучаловићи на Овчару Веб страна
* Манастир Вујан са црквом Светог Архангела Гаврила код Брђана, Веб страна
* Манастир Велуће са црквом Ваведења Пресвете Богородице код Стопање, Веб страна
* Манастир Вољавча са црквом Светог Великомученика Прокопија код Бреснице, Веб страна
* Манастир Враћевшница са црквом Светог Великомученика Георгија, Веб страна
* Манастир Градац са црквом Благовештења Пресвете Богородице код Брвника на Ибру
* Манастир Жича са црквом Вазнесења Господњег, Веб страна
* Манастир Згодачица са црквом Светог Великомученика Димитрија
* Манастир Јовање са црквом Светог Јована Крститеља код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Каменац са црквом Рођења Пресвете Богородице код Честина у Гружи, Веб страна
* Манастир Никоље са црквом Светог Оца Николаја код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Љубостиња са црквом Успења Пресвете Богородице код Трстеника, Веб страна
* Манастир Рача код Бајине Баште, Веб страна
* Манастир Павлица са црквом Ваведења Пресвете Богородице  код Брвника на Ибру, Веб страна
* Манастир Студеница са црквом Успења Пресвете Богородице, Веб страна
* Манастир Марковица са црквом Свете Тројице,
* Манастир Светог Сретења  код Овчар Бање, Веб страна
* Манастир Лепенац са црквом Светог Архиђакона Стефана код Бруса, Веб страна
* Манастир Стубал са црквом Свете Петке код Чукојевца
* Манастир Стрмац са црквом Светог Јоакима и Ане код Бруса
* Манастир Руденица са црквом Светог Пророка Илије код Ратаја, Веб страна
* Манастир Јежевица са црквом Светог Јована Крститеља код Стјеника, Веб страна
* Манастир Клисура са црквом Светог Архангела Гаврила код Дивљаче, Веб страна
* Манастир Увац, са црквом  Свете Јање у Стублу Веб страна
* Манастир Годовик код Пожеге Веб страна
* Манастир Рујан са Црквом св. Великомученика Георгија - Врутци


Епархија зворничко-тузланска


* Манастир Тавна са црквом Свете Тројице, код Бијељине  Веб страна
* Манастир Озрен са црквом Светог оца Николаја, код Петрова Веб страна
* Манастир Папраћа са црквом Благовештења, испод Борогова  Веб страна
* Манастир Ловница са црквом Св. Георгија код Шековића Веб страна
* Манастир Драгаљевац са црквом Светих апостола Петра и Павла код Бијељине Веб страна
* Манастир св.Василија са црквом светог Василија Острошког, код Бијељине
* Манастир св.Николе са црквом Светог оца Николаја, Етно село Станишићи
* Манастир Бишња са црквом Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи,  Веб страна
* Манастир Осовица (у обнови) Босански Кабаш, Веб страна
* Манастир Сасе са црквом Свете Тројице у селу Сасе, Веб страна
* Манастир Крупа код Бања Луке, Веб страна

Епархија захумско-херцеговачка и приморска

* МанастирТврдош са црквом Успења Мајке Бпжије Веб страна
* Манастир Завала са црквом Ваведења Пресвете Богородице, Веб страна             
* Манастир Житомислић са црквом Благовјештења Пресвете Богородице, Веб страна
* Манастир Добрићево са црквом посвећеној Св. Николи Веб страна
* Херцеговачка Грачаница са црквом Благовештења, Веб страна
* Манастир Дужи са црквом Покрова Пресвете Богородице Веб страна
* Манастир Петропавлов са црквом Св. Апостола Петра и Павла  Веб страна


Епархија горњокарловачка

* Манастир Гомирје са црквом св. Јована Крститеља, код Огулина Веб страна
Манастир Пресвете Богородице Тројеручице Доњи Будачки код Карловца Веб страна



Епархија будимска

* Манастир Грабовац са црквом посвећеној Светом Михајлу код Будимпеште, Веб страна

Епархија бихаћко-петровачка

* Манастир Рмањ са црквом св. Николаја Мирликијског у Мартин Броду, Веб страна
* Манастир Глоговац са црквом св. Георгија у Јању, Веб страна
* Манастир Веселиње са црквом Рођења св. Јована Крститеља у селу Врба, Веб страна
* Манастир Клисина са црквом св. великомучeнице Марине у Ништавици, Веб страна
* Манастир Трескавац са црквом Светог Архангела Михаила у Растоку, Веб страна



Митрополијa црногорско-приморскa
* Цетињски манастир посвећен рождеству Пресвете Богородице на Цетињу, Веб страна
* Острог са црквом Ваведенја Пресвете Богородице и црквом Часнога Крста  Веб страна
* Ждребаоник са црквом св. Арханђела Михаила у Даниловграду, Веб страна
* Косијерево са црквом Рождества Пресвете Богородице у Бањанима, Веб страна
* Ћелија Пиперска са црквом Рождества Пресвете Богородице код Подгорице, Веб страна
* Пива са црквом Успења Пресвете Богородице у Плужинама, Веб страна
* Морача са црквом Успења Пресвете Богородице у Морачу, Веб страна
* Савина са црквом Успења Пресвете Богородице у Херцег Новом, Веб страна
* Михољска Превлака са црквом Св. Архангела Михаила на Превлаци, Веб страна
* Манастир Бања код Рисна
* Манастир Режевићи, Веб страна
* Манастир Дајбабе, Веб страна
* Манастир Подмајине
* Манастир Дуљево
* Манастир Прасквица у околини Будве
* Манастир Рибњак код Бара


Митрополија загребачко-љубљанска

* Манастир Свете Петке у Загребу, Веб страна
* Манастир Лепавина са црквом Ваведења Пресвете Богородице у Лепавини, Веб страна


Епархија славонска

* Манастир Ораховица са црквом св. Николе у Ораховици, Веб страна 
* Манастир Света Ана код Дарувара, Веб страна
* Манастир Пакра са црквом Црква Ваведења Пресвете Богородице код Пакраца,  Веб страна
* Манастир Јасеновац са црквом Ваведења Пресвете Богородице, Веб страна 

Епархија Новограчаничко-средњезападноамеричка

* Манастир Нова Грацаница

Митрополија либертивилско-чикашка

* Манастир св. Саве Српског

Епархија источноамеричка

* Манастир Марка, Richfild Ohio
* Манастир св. Марка Sheffield Lake, Ohio
* Манастир Пресвете Богородице, Springboro, Pennsylvania
* Ставропигијална обитељ манастир Рођења Пресвете Богородице New Carlisle Indiana

Епархија канадска

* Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону


Архиепископија охридска и Митрополија скопска

*  Манастир Св. Јован Златоустог у селу Нижополи код Битоле
*  Манастир Успение Пресвете Богородице у селу Лагово код Прилепа
*  Манастир Успение Пресвете Богородице село Сушица код Скопја


Македонската Православна Црква
Скопска епархија
* Марков манастир  са црквом св. Димитрија Солунског у Марковој Сушици, Веб страна
* Манастир Матка посвећен успенију Пресвете Богородице, Веб страна 

Полошко-кумановска епархија

* Манастир св.Георгија у Старом Нагоричану
* Манастир св. Јоакима Осоговског у Кривој Паланци, Веб страна
* Манастир св.Николе у Псачи, Веб страна
* Манастир св. Атанасија Великог у Лешоку, Веб страна
* Манастир Пресвете Богородице у Матејчу, Веб страна
Дебарско-кичевска епархија

* Манастир Св. Наума на брегу на Охридског језера, Веб страна
* Бигорски манастир Св. Јована Крститеља крај реке Радике, Веб страна
* Манастир Св. Георгија у селу Рајчица, Веб страна
* Манастир Пресвете Богородице у селу Калишта


Преспанско-пелагонијска епархија

* Манастир Св. Архангела Михаила у Вароши код Прилепа
* Манастир Св. Преображение у селу Зрзе, Прилепско, Веб страна
* Манастир Успенија Пресвете Богородице у Трескавецу, Прилепско
* Манастир Успеније Пресвете Богородице у Јанковецу, Ресенско
* Манастир Рождество Пресвете Богородице у Сливници, Преспа
* Манастир Св. Јован Крститеља у селу Слепче, Демир-Хисарско
* Манастир Св. Атанасија у селу Журче, Демир-Хисар
* Манастир Св. Христофор, Битолско
Струмичка епархија
* Манастир Пресвете Богородице у селу Велјуса, Веб страна
* Манастир Св. Леонтија у селу Водоча, Веб страна
* Манастир Св. Архангел Михаил у Берову,  Веб страна
* Манастир Успение Пресвете Богородице у Берову,  Веб страна
* Манастирски комплекс Св. Партениј Зографски у Старом Дојрану, Веб страна
* Манастир Св. 40 Севастиских маченика у селу Банско, Веб страна
* Манастир Св. Климент и Наум Охридски у Хамзали, Веб страна
* Манастир Св. Антониј Велики у Новом Селу,  Веб страна

Повардарска Епархија

* Манастир Св. Георгије у селу Неготино, Веб страна
* Манастир Св. Константин и Елена
* Манастир Св. Архангел Михаил између села Горно и Долно Чичево
* Манастир Св. Георгија код Кавадараца , Веб страна
* Манастир Св. Јован
* Манастир Св. Архангел Михаил Бошавски, Веб страна
* Манастир Св. Никола у селу Оморани, Веб страна
* Манастир Св. Спас у Ђевђелији, Веб страна
* Манастир Св. Богородице у селу Согле, Веб страна
* Манастир Св. Илије Лисиче
* Манастир Св. Георгија село Праведник
* Манастир Св. Георгија Валандово
* Манастир Св. Атанасија у селу Градец
* Манастир Св. Илија у селу Давидово
* Полошки Манастир Св. Георгије у Кавадарцима, Веб страна
* Манастир Св Архангел Михаил у  Чичеву  Веб страна
* Манастир Св. Јован Крститељ у Ветерску Веб страна
* Манастир Св. Георгије у Валандову, Веб страна
* Манастир Св. Георгије у Неготину
* Манастир Св. Николе у селу Ваташ, Веб страна
* Манастир Св. Јован Крстител код Велеса, Веб страна       
* Манастир Св. вмч. Димитрија - Велес, Веб страна


Брегалничка епархија
* Лесновски манастир - Св. Архангел Михаил
* Манастир Конче - Св. Стефан, Веб страна
* Манастир Пирог - Успеније Пресвете Богородице

Австралиско-новозеландска епархија

Манастир Прохор Пчински у Донибруку – Мелбурн, Веб страна
Манастир Света Петка у Кембла Гранге, Веб страна
Манастир Свети Наум Охридски у Роцклин Виц, Веб страна





* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *


*  Maнастир Хиландар Веб страна

,,Милост твоја Господе, пратиће ме у све дане живота мојега“ Свешеничка исповест

У име Оца и Сина и Светог Духа

"Ко претрпи до краја, тај ће се спасти". (Мт.24:13)

Ове ријечи заузимају веома значајно мјесто у историји спасења рода људског. Ријечи кратке, али много значајне за нас људе овдје на земљи. На првом мјесту то је трпљење, на које Бог позива нас, који смо створени по слици и прилици Његовој, нас које је призвао из небића у биће, нас које је украсио многбројним даровима и разним врлинама, једном ријечју, нас које је призвао у живот вјечни.

Образац трпљења дао нам је Он сам, који нас је и призвао на спасење, Господ наш, Исус Христос, који је сва страдања и унижења претрпио до краја, а притом не зароптавши ни у једном тренутку.

За вријеме Часног Поста, у страсној седмици, ми пјевамо: ,,Слава долготерпјенију твојему Господи, то јест ,,Слава дуготрпљењу твоме Господе“, и заиста не само што је Господ као човјек претрпио сва страдања, него је Он и као Бог трпељив. Непрекидно чека и очекује човјека да се врати к Њему и да се врати на прави пут истинитог Богопознања. Без обзира колико се човјек удаљио од лица Божијег и колико је упоран у своме гријеху, Бог је онај који непрекидно чека човјеков повратак.

Тако и ми, драга браћо свештеници, будући да смо рукоположењем директно добили благодат свештенства од светих Апостола, а за образац и критеријум живота имамо Христа, треба да будемо образац трпљења својој пастви, и то не само трпљења него и свих других врлина.

Ви то знате, али ја још једном да поновим, да је свештеничка служба веома узвишена, али са друге стране и врло одговорна, јер, између осталог, и поред бриге за своје лично спасење, свештеник је дужан да се стара за своју паству и да је својим трпљењем и љубављу усмјери на пут ка Царству Божијем. Треба стално да се опомињемо, браћо, ове свештеничке одговорности, утолико прије, уколико знамо да ће се и на страшном суду од нас много више тражити него од наших парохијана.

Наш патријарх Павле, када говори о свештенству, каже: ,,Онако како се свештеник брине о својој парохији и пастви, тако ће се и Христос старати о њему и његовој породици“.

У току је и Часни Пост, вријеме када вјерници посебно испуњују храмове, исповиједају се, и траже од свештеника духовну помоћ и савјете како да побиједе гријех и одоле разним искушењима које вребају у ово смутно вријеме, да би што достојније приступили Светој Чаши и што спремније дочекали Празник који слиједи, Празник над Празницима, Васкрсење Христово.

Прије свега, пастир ће најприје помоћи помоћи вјерницима својим личним примјером, молитвом и духовним савјетом, али не треба се зауставити на овоме, него као што милост и љубав Божија прате човјека у све дане живота његовог, како каже Свети Пророк: ,,Милост твоја Господе, пратиће ме у све дане живота мојега“, тако и свештеник треба непрестано по својој могућности да прати и надгледа животе вјерника и непрекидно им буде на услузи, и да својим примјером трпљења и љубави, научи вјернике да ове врлине постану њихове врлине.

Без стрпљења нема спасења. Било у радости, било у жалости, или у болести или у било каквим опасностима које сналазе човјека, човјек је позван изнад свега да трпи, да до краја претрпи, да носи свој крст. Да га понесе, не у очајању или безнађу, него у дубокој нади да ће се Господ постарати.

Колико је трпио праведни Јов, колико је само требало трпљења Праоцу Авраму, када је повео сина свог јединца да га принесе на жртву. Колико је требало вјере и љубави према Богу да на синовљево питање, гдје је жртва, одговори: ,,Господ ће се постарати за жртву“.И заиста, када је Аврам већ подигао нож, спреман да иде до краја, Господ је послао Анђела свог и спасао је дјечака, Аврам је угледао овна запетљаног у жбуње, узео га је и принио на жртву.

Велика и света тајна жртве Аврамове, и најсветија тајна Христове жртве кроз коју је и откривена та тајна дуготрпељивости Божије и Божанске љубави и Божанског човјекољубља. Зато размишљајмо о свим тегобама свога живота и сјећајмо се тих ријечи Аврама праоца ,,Господ ће се постарати“, и никада немојмо посумњати да ће се Бог побринути за нас, јер брине се Бог и за траву пољску и за птице небеске, а да неће за људе који су дјеца Његова, и нека су нам увјек на памети Јеванђелске ријечи ,,ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ љубављу Божијом, силом Христовом, коме нека је слава и хвала у вијекове. АМИН.

Проповијед на свешеничкој исповијести,
Цирих, 06. априла 2009.год.
Свештеник Ђорђе Лукић,парох у Лугану

Св. Јован Кронштатски МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ

http://www.verujem.org/jovan_kronstatski/jovan_07.htm

* * *
Узвишено је биће човек, чудесно створење Божје, по икони Његовој саздано! Ако је он у стању пада способан за многа дивна дела која је учинио и чини, као што то непрестано видимо и у историји и у нама савременом свету, за шта је онда тек кадар у стању светости и савршенства? Али у њему највише пажње, дивљења, страхопоштовања, свесрдне благодарности заслужује то што може да се уподобљава своме Саздатељу – Богу, што је предодређен за бесмртност, за вечно блаженство у Богу и са Богом, што ће једнога дана засјати као сунце, у Царству Оца свог небеског! Провиђајући ту славу верних изабраника Својих, Господ говори: тада ће се, у другом доласку, праведници засјати као сунце у Царству Оца свога (Мт. 13, 43).

* * *
На проскомидији се символично, сабрана око Јагњета (Агнец) Које узима на Себе грехе света, представља цела Црква, небеска и земаљска, црква првородних, на небесима записаних, и црква која војује са непријатељима спасења, на земљи. Величанствени призор који усхићује и дира душу! Значи, и ја сам у том друштву светих, и ја сам искупљеник Јагњета Божјег, и ја сам сунаследник светих, ако останем до смрти веран Јагњету! Значи, и сви моји ближњи су чланови те небеске, свете заједнице и сунаследници будућег царства! О, како треба да се рашири срце моје да би сместило у себе свакога, да би све волело, за сваког се старало, за спасење свих се бринуло као за своје сопствено! Ево мудрости и премудрости! Будимо једноставни, поступајмо у простоти срца са свима! Опомињимо се свога високог призвања и избора и стремимо ка његовом испуњењу непоколебиво, ради награде небеског призвања Божјег у Христу Исусу! Ми смо деца Божја и наследници Божји, сунаследници Христови (Рим. 8, 16–17).

* * *
Не гледај на туђе грехове и не понашај се непријатељски према ономе ко греши, ни у себи, ни споља, него имај пред собом своје грехове и усрдно се кај због њих, сматрајући себе заиста горим од свих; моли се са љубављу за оне који греше, знајући да смо сви склони сваком греху.

* * *
Прави хришћанин у овом животу поступа тако да он буде припрема за будући, а не живот само ради овдашњег века; он при делањима својим не мисли о томе шта ће о њему рећи овде, него шта ће рећи тамо, на небу; он себе увек замишља у присуству Бога, Анђела и свих светих и опомиње се да ће они једнога дана бити сведоци његових помисли, речи и дела.

* * *
По љубави према Богу и ближњем ја припадам небу, небески сам житељ, а по бригама, посебно овоземаљским пристрашћима – земљи, земљан сам, демонски. Господе и Владару живота мога, дух љубави даруј ми, слуги Твоме!

* * *
Љуби; са љубављу у срцу према Богу и ближњем све ћеш имати и нећеш оскудевати, јер где је љубав, тамо је и Бог; а Бог је све за нас, а пре свега – живот наш, мир, сладост, блаженство. Необично је и жалосно видети због каквих испразних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем: због земног праха, у правом смислу речи, немерљивог и ногама гаженог, због новца, због хране и пића, одеће, стана, почасти, онога што пролази заједно са матером својом – земљом, и са нашим многобрижним телима – од праха.

* * *
Опомињи се Љубави која је положила живот свој за људе; и сам не жали живот свој за брата, те немилосрдно распињи свог телесног човека који се одвраћа од жртвовања за брата.

* * *
Незасита, похлепна тврдице! Да ли ти је новац, да ли ти је хлеб дао живот? Није ли Бог? Није ли реч Његова дала постојање и живот теби и свим осталим створењима? Зар Син Божји не држи све моћном ријечју Својом (Јев. 1, 3)? Да ли се само новцем и хлебом, водом и вином одржава живот твој? Зар човек не живи о свакој речи која излази из уста Божјих (Мт. 4, 4)? Нису ли прах новац и хлеб? Није ли нам хлеб најмање потребан за одржавање живота нашег? Све је Логосом створено и одржава се. Логос је извор живота и чување његово.

* * *
Оца, Сина и Светога Духа – Бога у Тројици прослављају сва створења Његова: ангелски сабори који непрестано кличу трисвету песму и света Црква Христова, свети апостоли, мученици, архијереји, преподобни, праведни и сви свети, цео свет видљиви, сви истински хришћани који сада живе – цео свет. Истина тројичности Божанства је попут ваздуха који нас са свих страна окружује, који удишемо и којим смо свецело испуњени. Може ли се после тога сумњати у Божанство Сина или Духа Божјег? Колико дела видимо која се врше у име Оца и Сина и Светога Духа? Колико смо сила Духа Божјег на себи осетили и осећамо? Дух Свети је духовни ваздух разумних бића. Што је ваздух за физичка тела, то је Дух Свети за разумна и слободна бића. Он их испуњује, оживљава, освећује, умудрује, укрепљује; Син Божји је за нас пут, истина, живот (Јн. 14, 6), одмор – одморићу вас (Мт. 11, 28), радост – видјећу вас, и радоваће се срце ваше (Јн. 16, 22). Ми смо то сами на себи осетили и осећамо. И кога ћемо ко на супротно наговара после тога слушати? Да ли унутарња нашаптавања злог духа, тог мрачног духа који одише лажју, злобом, чамотињом, тескобом и огњем, који као дим, као прах ишчезава од имена и крста Господњег? Хоћемо ли тог маштара слушати и узнемиравати се због његових лукавстава? Поуздано знај да је он чисто порицање истине. Ако речем да Га (Оца) не знам, бићу лажа као и ви. Него Га Ја знам. (Јн. 8, 55) Већ и само то што он увек убија душу, доказује да је он лаж, смрт, а не истина, не живот. Ми знамо јединог виновника смрти – ђавола. Амин.

* * *
Ако светитеље будемо призивали са вером и љубављу, они ће нас одмах чути: сједињујуће начело с наше стране је вера, а са њихове, као и са наше – љубав, јер су и они у Богу, и ми смо у Богу Који је љубав (1. Јн. 4, 16).

* * *
Зашто је потребна дуготрајна молитва? Да би се дуготрајношћу усрдне молитве загрејала наша хладна, у дуготрајној таштини отврднула срца. Јер је чудно мислити, тим пре захтевати да срце које је окорело у овоземаљској таштини може брзо да се испуни топлином вере и љубави према Богу током молитве. Не, за то је потребан труд и труд, време и време. Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. (Мт. 11, 12) Царство Божје не долази брзо у срце када од њега људи тако усрдно беже. Сам Господ изражава вољу Своју да се не молимо кратко када као пример показује удовицу која дуго долажаше судији и додијаваше му молбама својим (Лк. 18, 2–6). А Господ, Отац наш небески, пре но што заиштемо зна шта нам је потребно (Мт. 6, 8), у чему оскудевамо, а ми Га пак не познајемо како би требало, и световној смо таштини веома предани, а не Оцу небеском; и ево, Он по премудрости и милосрђу Свом наше потребе претвара у изговор за наше обраћање Њему. Обратите се, заблудела чеда Моја, макар сада Мени, Оцу вашем, свим срцем својим, ако сте раније и били далеко од Мене, макар сада загрејте према Мени вером и љубављу срца своја која раније беху хладна.

* * *
Служење Господу у храму достојно, срдачно, благочастиво, са вером живом јесте извор мира, радости и блаженства за душу нашу. Дакле, благочастиви свештеник, савршавајући службе, Свете Тајне, молитвословља, у самом делу свом налази за себе уживање и блаженство.

* * *
Реч Господња је дело, живот, постојање, од Онога Који јесте – оно што јесте, од Живота – живот, од Истине – истина. Од ђавола, палог због маштарске гордости, који пожеле да присвоји немогуће и отпалог од живота и истине, потиче маштање, лаж, од смрти – смрт.

* * *
Човек је, кажу, слободан, он се не сме или он себе не сме принуђивати ни у вери, ни у учењу. Господе, помилуј! Каква ђаволска мисао! Ако се човек не буде приморавао, шта ће онда бити од људи? Дедер, шта ће бити од тебе, гласниче новоизмишљених правила, ако себе не будеш принуђивао ни на шта добро, него ако будеш живео онако како ти налаже да живиш твоје порочно срце, твој горди, кратковиди и слепи разум, твоје грешно тело? Кажи, шта ће од тебе бити? Зар се ни на шта не принуђујеш, ако не на добро у правом смислу речи, а оно макар на неопходно и корисно? Како је могуће бити без самопринуђивања? Како је могуће и хришћане не побуђивати и не принуђивати на испуњавање прописа вере и благочашћа? Није ли у Светом Писму речено да се Царство небеско с напором осваја, да га подвижници задобијају (Мт. 11, 12). А како не принуђивати нарочито дечаке на учење, на молитву? Шта ће од њих бити? Зар неће бити лењивци, обешењаци? Зар се неће научити сваком злу?

* * *
О садашњим доброчинствима. Ти се потпуно наслађујеш земаљским добрима, подајеш сиромасима, али себи више угађаш, значи чиниш добра дела без иоле самопожртвовања. Нису велика дела твојих доброчинстава. А сем тога? Како су доброчинства привидна! С добротворним циљем праве забаве, то јест пре свега желе свесно да послуже свом греховном телу, ђаволу, а тек потом – ближњем и Богу. Али то, господо, уопште није доброчинство! Само носи назив доброчинства. Нећемо чинити зло да дође добро (Рим. 3, 8). Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати. (Лк. 6, 25)

* * *
Када се молиш Господу и измољаваш од Њега за себе или за друге добра духовна, небеска, вештаствена, земаљска, тада ради потпуне уверености да ћеш добити оно што иштеш или уопште добро које нам је по суду премудрости и доброте Божје најпотребније, имај у уму и у срцу следеће речи Спаситељеве: иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човјек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Му ишту? (Мт. 7, 7–11)

* * *
Приликом читања познатих истина не говори: ово није ново, ово знам, ово сам исто тако рекао. Све то је гордост ђаволска; услед таквог настројења јавља се следеће мудровање: ја све знам, добро и зло. То готово да ово значи: ја сам свезнајући. А многи не читају проповеди и духовне књиге зато што наводно све знају, зато што је тамо све једно те исто што они одавно знају, док световне књиге у којима је управо једна те иста најиспразнија овоземаљска таштина, читају радо и више пута. О, нечисте муве, које се храните цркотином!

* * *
Господ нас све позива у заједницу божанске природе Своје, а ми смо дужни да брижљиво међу собом чувамо јединство Духа свезом мира, као удови тела Христовог, као удови један другоме. Јер смо удови један другоме. (Еф. 4, 25)

* * *
После достојног савршавања службе и Свете Тајне увек од све душе благодари Господу кратком молитвом што те је удостојио да од свег срца са вером и љубављу послужиш Њему, Његовим најчовекољубивијим намерама и делима, јер служење наше Господу, Творцу и Искупитељу нашем, јесте највећи дар и доброчинство нама грешнима, веома плодно како за оне који преко нас примају освећење и спасење Божје, тако и за нас саме, зато што умирује, оживотворује и радује. Треба увек благодарити Господу што је благоволео да нас, грешне и недостојне слуге Своје, учини својим сарадницима као што вели апостол: Јер ми смо Божији сарадници (1. Кор. 3, 9), слугама Својим и управитељима Тајни Својих: тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих (1. Кор. 4, 1). А шта пак чине многи од нас? Службу, Свете Тајне и молитвословља савршавају нерадо, мртво, немарно, ужурбано, са изостављањима, желећи да брже заврше свето дело и похитају ка овоземаљској таштини. Каква страшна обмана и какав тешки грех! Нехотице се притом сећаш страшних речи Господа немарним извршитељима Његовог дела: проклет био ко немарно ради дјело Господње (Јер. 48. 10)! Рекох: каква страшна обмана! Да, страшна обмана, јер ми услед слепила свога пренебрегавамо речи Светога Духа, који дише у молитвословљима Светих Тајни и служби, пренебрегавамо управо оно што би за нас при правом старању и усрђу служило као извор преслатког мира, радости у Духу Светоме и чак као извор здравља телесног, јер речи молитава, приликом служби и Светих Тајни, које се читају са вером, благочашћем, страхом Божјим, мирно, пламтећег духа, имају несумњиво и чудесно својство да уједно са душом оживотворују, укрепљују и исцељују и само тело наше. То је познато из искуства. Тешки грех, кажем, зато што немарно савршавајући Свете Тајне скрнавимо светињу Господњу. А шта треба чинити да би се Свете Тајне и службе савршавале достојно, брижљиво, пламтећег духа? Треба увек имати живу веру да је Бог наш Коме се у Тројици клањамо, Отац, Син и Свети Дух, увек са нама, да нас гледа и да је на прву нашу реч искрене молитве за помоћ спреман да нам помаже у светом делу, јер нам је молитва вере, као дисање телу нашем, сасвим неопходна док живимо на земљи; што је дисање за тело, то је молитва вере за душу. Опомињући се да је Сведржитељ увек са нама, и заиста Га имајући у мислима својим, одбацујући од срца свога свакојаке помисли, сумње овоземаљске, бриге и пристрашћа, увек ћемо достојно савршавати дело Божје.

* * *
О лицемерној молитви. – Да ли су фарисеји за себе мислили да се лицемерно моле? Нису тако мислили; сматрали су да су у праву у самом лицемерју. Оно је код њих прешло у навику, постало, тако рећи, њихова природа, и они су мислили да Богу приносе службу својом молитвом. Мисле ли садашњи хришћани–лицемери да се лицемерно моле и лицемерно живе? Не мисле. Они се моле свакодневно, можда и дуго, моле се по навици, уснама, а не срцем, без срдачне скрушености, без чврсте жеље за исправљањем, само да се испуни уведено правило – и мисле да Богу службу приносе (Јн. 16, 2), док молитвом својом навлаче на себе само гнев Божји. Сви ми смо мање или више грешни зато што се лицемерно молимо и за то ћемо примити велику осуду. Смируј се, сматрајући себе травом која је ништа у поређењу са вековним храстовима, или бодљикавим трњем које је ништавно, безначајно у поређењу са велелепним миомирисним и нежним цвећем, јер ти си трава, ти си бодљикаво трње због страсти својих.

* * *
Када подајеш ономе ко тражи, ко није сиромашан, ко је здрав и по свој прилици не заслужује милостињу, због чега ће срцу твоме бити жао удељене му милостиње, покај се због тога, јер и нама божанска Љубав подаје добра своја иако их и без тога имамо довољно. Љубав према ближњем овако треба у теби да збори: иако има, није лоше ако увећам његово благостање (а истину говорећи, једна или две–три копејке неће много увећати и поправити његово благостање). Мени Бог подаје, па зашто да и ја не подам ономе коме је потребно? Кажем: коме је потребно, јер ко ће пружати руку без потребе? Ако би ти само по заслугама добијао од Бога дарове Његове доброте, можда би морао да просјачиш. Бог према теби није штедар по заслугама, а и ти сам желиш да Он буде штедар. Та како онда не желиш да будеш штедар према браћи својој, имајући и сувише?

* * *
На све у свету гледај као на пролазну сенку и ни за шта се срцем не прилепљуј, ништа не сматрај великим, ни у шта се не уздај. Прилепљуј се само за нетрулежног, невидљивог, премудрог Бога. Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно. (2. Кор. 4, 18)

* * *
Лечење душевних болести (страсти) потпуно се разликује од лечења телесних болести. Код телесних болести треба се задржати на болести, испрати болесно место благим средствима, топлом водом, топлим облогама и друго, а код душевних болести није тако: ако те је снашла болест, не задржавај на њој пажњу, не повлађуј јој, не греј је, него је туци, распињи је; чини потпуно супротно ономе што она тражи; обузме ли те мржња према ближњем, што пре је распни и одмах заволи ближњег; обузме ли те шкртост, што пре буди дарежљив; притисне ли те завист, што пре жели добро; заокупи ли те гордост, брзо се понизи до земље; обузме ли те среброљубље, што пре узнеси хвалу нестицању и поревнуј за њега; мучи ли те дух непријатељства, заволи мир и љубав; савлађује ли те стомакоугађање, што пре поревнуј о уздржању и посту. Сва уметност лечења болести духа састоји се у томе да се на њима нимало не задржава пажња и да им се нимало не повлађује, него да се одмах одсецају.

* * *
Када је реч о испуњењу онога што у молитви иштеш од Бога, веруј да као што је теби лако да изговараш речи, тако је Господу лако и неупоредиво лакше да испуни сваку реч твоју, и ако постоји реч, постоји и дело, јер у Господа нема речи без дела, не враћа се Њему реч празна, по казивању Његовом (Иса. 55, 11). На молитви стално се опомињи да је Бог Онај Који јесте – од Њега је све: и мисао о чему било, и реч о чему било, и дело, и све, да је премудар, свемогућ, сведобар.

* * *
Како много губе људи у кућном разговору који воде тек да би о нечему причали, тиме што не говоре о Богу! Како би жив, плодан и разноврстан био њихов разговор! Код верујућих би тада из утробе њихове потекле реке спасоносних речи (Јн. 7, 38). Колико би такви разговори пружили поуке, смирења, истинске сладости! Док се сада, не говорећи у кућним круговима о Богу, већ о световној таштини, људи брзо исцрпљују у разговору, досађују и потом убијају драгоцено време у глупим играма или плесовима. Непријатељ рода људскога запазио је ту слабост у људима да се баве испразним, тричавим разговорима и уопште да проводе време у испразним забавама; он је извукао и извлачи за себе из те слабости огромну корист: основао је позоришта, циркусе – право оваплоћење таштине, право исмевање људске таштине, и безумни међу људима, склони таштини, лењости и нераду, радо посећују та позоришта и циркусе, не налазећи за себе бољег занимања које би пружило спокојство и пријатност њиховом духу. Таштина над таштинама – све је таштина. Бога се бој, и заповијести Његове држи, јер то је све човјеку. (Проп. 1, 2; 12, 13)

* * *
Болестан си, и болест твоја је веома мучна: клонуо си духом, потиштен си; обузимају те мисли једна мрачнија од друге; твоје срце и уста твоја спремни су за роптање, хулу на Бога. Брате мој, прими од мене искрен савет: храбро трпи болест своју и не клони, напротив, ако можеш, радуј се својој болести. Та чему да се радујеш, упитаћеш, када те ломи уздуж и попреко? Радуј се томе што те је Господ казнио пролазном казном како би очистио душу твоју од грехова, јер кога љуби Господ онога и кори (Јев. 12, 6); радуј се што сада не удовољаваш оним страстима којима би удовољавао да си здрав; радуј се што носиш крст болести и, значи, идеш уским и тужним путем који води ка царству. Болести, по нашем мишљењу, представљају само бол, непријатност, ужас: ретко ко је од нас током болести свестан користи коју души нашој доноси болест; али у премудрог и сведоброг Промислитеља – Бога ни једна болест не остаје без користи за душу нашу. Болести су у рукама Промисла исто што и горки лекови за душу нашу који исцељују њене страсти, рђаве навике и склоности. Ниједна болест која нам је послата неће остати бескорисна. Стога треба имати у виду корист од болести да би се лакше и спокојније могло страдати. Ко пострада тијелом, престао је да гријеши (1. Пт. 4, 1), речено је у Светом Писму.

* * *
Љубав Господња већа је од љубави мајчинске. Мајка ме је носила у утроби и донела ме на свет Божјим устројењем, потом је почела да ме доји, милује, носи у наручју; а када сам почео да ходам, престала је да ме носи у наручју своме, а још раније је престала да ме доји. И Господ ме увек, тако рећи, носи у утроби Својој: који једе Моје тијело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн. 6, 56), или: пошто ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих (Отк. 3, 16); увек ме носи у наручју Своме: на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда Мном (Иса. 49, 16); Који држи све моћном ријечју Својом (); Он је снага моја, спокој мој, сладост и радост моја, светлост ума и срца мога; Он ме стално храни, као што мати доји, разноврсним производима земље. Он је моја храна јака и пиће неисцрпно.6 Родитељи нас, пошто одрастемо, остављају, као и ми њих, јер је речено: оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој – Мт. 19, 5 – (или дословно схваћеној, или у пренесеном значењу – Христу, Који је највиша и најсветија љубав, већа од љубави жене која воли). И Господ нас од почетка нашег постојања до смрти наше ни једног трена не оставља (зидови су твоји једнако преда Мном), сваког часа промишљајући о нама, као квочка о својим пилићима. Он је нада и у смрти нашој, Он је живот по смрти нашој, Он – утеха наша на суду Његовом, Он нас ни тада7 неће постидети, и увешће нас у вечне станове Царства небеског.

* * *
Браћо и сестре који постите! Побојмо се окамењеног неосећања грехова наших; побојмо се гордости своје срдачне која говори: мени није потребан опроштај грехова, ја нисам крив, нисам грешан; или: моји су грехови лаки, људски, као да треба да буду демонски; или: није ми лоше да живим и у греховима мојим. То је сатанска гордост, и сам сатана у нашем срцу упорно понавља те исте речи. Осетимо дубоко, дубоко, свим срцем безбројна безакоња своја, уздишимо због њих из дубине душе, пролијмо због њих сузе скрушености и умилостивићемо разгневљеног Владику. Немојмо себе нимало оправдавати, као фарисеји, лицемери, јер се, речено је, неће оправдати пред Богом нико жив (Пс. 142, 2), већ само искреним покајањем због грехова можемо умилостивити Бога. Оставимо равнодушност и хладноћу, пламтећим духом служимо Господу; немојмо заборављати да смо сада дошли да за дуги период безаконог живота умилостивљујемо Владику живота нашег и праведног Судију нашег. Зар је тад време за хладноћу и равнодушност које се не одобравају ни у друштву у односима са људима; не треба ли цела душа наша да се претвори у огањ духовни и излије у сузама чистосрдачног кајања? О, Боже наш, Боже наш, безакоња наша се у правом смислу умножише више од власи на главама нашим, више од песка морског, а ми их не осећамо, равнодушни смо према њима, чак не престајемо да их волимо. Шта ако Ти на сва безакоња наша будеш гледао, Господе?… Ко ће тад опстати пред Тобом, Господе! (Уп. Пс. 129, 3) Даруј свима нама, Господе, дух скрушен и срце смирено да бисмо Ти принели истинско покајање. Амин.

* * *
Када вера твоја у Господа за живота и благостања твога или у болести и приликом одласка из овога живота ослаби, када се буде гасила услед овоземаљске таштине или због болести и због ужаса и таме смрти, погледај тада умним очима срца на мноштво праотаца, патријараха, пророка и праведника (на Симеона Богопримца, Јова, пророчицу Ану и друге), апостола, архијереја, мученика, преподобних, бесребреника, праведних и свих светих. Види како су они и за живота непрестано управљали поглед ка Богу и приликом одласка њиховог из овога живота умирали у нади у васкрсење и живот вечни, и буди им подражавалац. Ти живи примери, тако многобројни, кадри су да учврсте колебљиву веру сваког хришћанина у Господа и у будући блажени живот. Много губе у погледу благочашћа и хришћанске наде оне хришћанске заједнице које не поштују свете и не призивају их у молитвама. Они сами себе лишавају великог укрепљења вере примерима нама сличних људи.

* * *
Када клоне дух твој у болести и са ужасавањем почне да замишља смрт, умири тад и утеши узнемирено, преплашено и жалосно срце своје следећим речима: Ти, Господе, дубином мудрости човекољубиво све устројаваш и свима што је корисно подајеш. И веруј да ће нам Он неизоставно све устројити на добро: било да је живот, било да је болест, или искушење, било да је туга, или смрт, тако да боље нећеш моћи ни да пожелиш. Не говори: још ми је рано за умирање, још бих да поживим у славу Божју, на корист сродницима, ближњима; још бих да видим света, да се науживам добара земаљских. Буди захвалан Богу и за то што си се до сада користио Његовим добрима, милостима, штедростима Његовим. Сада се покори Његовој вољи, Његовом позиву, а ипак у исто време не губи наду и у продужење овдашњег живота.

* * *
У срце своје могу да сместим и Бога и људе вером и љубављу, молитвом вере и љубави. Како је дубоко и пространо срце човеково! Како је велик човек!

* * *
Прави пастир и отац своје пастве живеће у захвалном сећању њиховом и по смрти својој: она ће га прослављати и што се он мање буде бринуо о свом прослављењу овде, на земљи, уз своје усрдне трудове за спасење њихово, то ће више зајсати слава његова по смрти: он ће их и мртав терати да говоре о њему. Таква је слава оних што се труде на корист општу!

* * *
Ти си добровољно пало, грехом искварено биће: ето где ти је најснажнија побуда за молитву; свакодневно добијаш највеће милости од Бога: ето где ти је снажна побуда за благодарење Богу; свакодневно сазрцаваш дела свемоћи, премудрости и доброте Божје: ето где је подстицај за свакодневно славословље.

* * *
Пројављивање у људима сатанске гордости. Гордост се најчешће показује у томе што онај ко је њоме заражен чини себи једнакима све или бар многе који су изнад њега по узрасту, по власти, по способностима, и не трпи да буде испод њих. Ако је горд човек потчињени, он не поштује како доликује начелника, не жели да му се наклони, не поштује његове наредбе, извршава их нерадо, из страха; он изједначава себе са свим образованим људима и у поређењу са собом не даје предност никоме или веома, веома малом броју људи; ако је учен или чак неук, син или кћи, не указује дужно поштовање родитељима и доброчинитељима, нарочито простим и грубим, сматрајући их себи једнакима и чак нижима од себе. Треба се изузетно чувати поређења себе са другима у било ком погледу, и себе сматрати нижим од свих, макар ти и заиста у нечему био бољи од многих или раван веома многима. Све добро у нама је од Бога, није наше. То није од вас, дар је Божији; не од дјела, да се не би ко хвалисао. (Еф. 2, 8–9) Све ове дарове дијели један и исти Дух… (Исп. 1. Кор. 12, 4; 11) И како се туђим добром гордити и изједначавати са онима који су Самим Богом и друштвеним поверењем постављени изнад мене? Дакле, не сједај у зачеље, да не буде неко угледнији од тебе. Сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се. (Лк. 14, 8; 18, 14)

* * *
Када говоримо о Богу славе, о вољи Његовој, закону Његовом, тада треба потпуно да заборавимо на сопствену славу и да се потпуно погрузимо у сазрцавање славе Божје или премудре, сведобре воље Његове; тада не треба да мислимо на своје недостатке које ђаво убацује у свест нашу и у осећање наше да би нас унизио у нашим сопственим очима, гурнуо у лажни стид, чамотињу и очајање. Треба памтити да нема савршенства на земљи ни у чему, па тако ни у слави: јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо (проповедамо) – 1. Кор. 13, 9. И ко се стиди и црвени због свог несавршенства, тај се стиди привида који му се показује у његовој сопственој уобразиљи, тај се горди својим умишљеним савршенствима.

* * *
Виђао сам и слушао људе који с подмуклошћу и злурадошћу причају о неким тамним мрљама у животу и раду великих и чак светих људи, и због тих тамних тобожњих или стварних мрља осуђују цео живот човека, називајући га лицемером и малтене богоотступником. Они ће вам пружити и чињенице, само што су те чињенице исто тако мутне и сумњиве, као што је мутна, тамна и подозрива, злобна душа која из туђе мрље, из туђег греха, туђе слабости, жели да извуче за себе привидно оправдање за своја порочна дела. Али они себе неће оправдати, него ће више осуде на себе навући зато што виде трун у оку брата свога и осуђују га; а брвно (заиста брвно) у оку своме не осјећају (Мт. 7, 3). Ти кажеш: овај свети отац или овај благочастиви човек има такве и такве грехове. Па шта? Он је човек, а нико од људи није безгрешан. Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. (1. Јн. 1, 8) Али зар си ти без греха? А ако ниси, зашто се бацаш на брата каменом осуде? Ако бих почео да претресам твој живот, по речи Божјој, онда бих те твојим властитим речима осудио због безбројних и тешких грехова: и због гордости, и због надмености, и због безверја, и због похлепе, и због прељубе, и због кривог тумачења речи Божје и заповести Божјих, и због хладноће према вери својој… и још ко зна због чега. Дошао бих до закључка да је можда цело тело твоје тамно, јер је срдачно око твоје кварно. О, како ми је одвратна та ђаволска злурадост због греха ближњег, тај паклени напор да се докаже његова стварна или измишљена слабост. И људи који тако поступају још се усуђују да говоре како поштују и како се свим снагама труде да испуњавају закон о љубави према Богу и ближњем! Та каква је то љубав према ближњем када чак и у великим и светим људима свесно желе да виде и пронађу тамне мрље, због једног греха да оцрне цео живот његов и не желе да покрију грех ближњег, ако га заиста има? Заборавили су да љубав све сноси (1. Кор. 13, 7). Како много зла ти морални црви наносе себи и другима! Они у многима подривају оправдано поштовање према извесној особи, помрачују им њену светлост, одвлаче га од подражавања њој и смућују душе њихове помислима осуде, а себи наносе штету тиме што од ђавола примају отров осуде ближњег. Брате, ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи. (Рим. 14, 4)

* * *
Призвавши Духа Светога на предложене Дарове и осветивши их молитвом претварања (за време литургије) сети се да ће небо и земља проћи, али ријечи Господње неће проћи (Мт. 24, 35), и да се хлеб и вино неизоставно претварају у тело и крв Господњу, вољом Самога Господа и дејством Светога Духа, макар онај ко врши свештенодејства био и недостојан због какве слабости своје.

* * *
О принуђивању себе на свако добро. Царство небеско, речено је, с напором се осваја, и подвижници га задобијају. (Мт. 11, 12) Стога је потребно непрестано принуђивати себе на истину и добро; на молитви се у сваком тренутку ваља принуђивати да се свака реч изговара снажно, истински, од срца; а у случају несмотрености, непажње према своме срцу, принуђивања себе на искреност, молитва ће бити лицемерна, лажна, богомрска; треба убедљиво за себе самог говорити речи молитве. Када за тебе самог буду убедљиве молитвене речи, тада ће бити убедљиве и за Бога, а без убеђивања себе немој мислити да ћеш убедити Бога да ти дарује какво добро. Бог даје по срцу нашем (Пс. 19, 5): што је више искрености, срдачног жара у молитви, то је штедрији дар.

* * *
Човече, опомињи се да си морална и физичка ништарија; морална – зато што си сав – грех, страст, немоћ, и физичка – зато што је тело твоје земни прах; да би тиме живо, опипљиво показао своје смирење пред Богом, као што су га очигледно изражавали стари, а неки и сада, посипајући главе своје пепелом, скидајући са себе сјајне хаљине које подстичу таштину и сујету у бесмртном духу човечјем. Дакле, човече, и најмање добро у теби је од Бога, као што и најмањи млаз ваздуха који се у теби налази или га удишеш потиче из ваздуха који те окружује.

* * *
Слава Пресветој, једносуштној и животворној Тројици! Када ђаво притисне са свих страна зловољом, мржњом према ближем због нечег овоземаљског, телесног, и буде ми тешко, мучно, устајем и управљам срдачне очи ка Тројици и говорим: Оче, Сине, Душе Свесвети, помилуј ме, а на име Оца и Сина и Светога Духа гледам као на само биће Пресвете Тројице која је свуда заиста присутна, чак и у самој речи. И гле: одмах и лакше буде и непријатељ бежи од свесилног, увек обожаваног Имена, ишчезава као дим. Слава Теби, Светој и Једносуштној, и Животворној, и Нераздељивој Тројици!8 Пресвета Тројице, научи ме да презирем све земаљско, научи ме да једино у Теби видим мир, благостање, блаженство! А да се не бих погордио, због милостиве пажње Пресвете Тројице према мени и спасења које ми Она подаје, сећаћу се да Она милостиво пази на сваког црва, сваког птића. Још ћу се сећати да ће неки хришћани који су многа чудеса учинили именом Божјим, једном од Господа, због свог нејеванђељског живота, чути речи: идите од Мене, не познајем вас (Мт. 7, 23; 25, 12). Пресвета Тројице, сачувај ме од гордости и научи ме смиреноумљу! Ти ме милостиво и брзо чујеш и спасаваш ме; због те милости могу се погордити, Твоју бескрајну доброту и милосрђе могу претворити у изговор за самохвалу, као да сам био достојан такве пажње као неко ко је учинио какво добро! Закрили ме, премилосрдна Тројице, Оче, Сине и Душе Свети, окриљем крила Твојих од сваког греха.

* * *
Када у себи у срцу казујеш или изговараш име Божје, Господа, или Пресвете Тројице, или Господа Саваота, или Господа Исуса Христа, онда у том имену имаш самог Господа: у њему је Његова доброта бескрајна, премудрост безгранична, светлост неприступна, свемоћ, непромењивост. Са страхом Божјим, са вером и љубављу мислима и срцем дотичи се тог свесаздајућег, свеодржавајућег, свеуправљајућег Имена. Ето зашто заповест Божја строго забрањује изговарање имена Божјег узалуд: зато што име Његово јесте Он Сам – један Бог у трима Лицима, јединствено Биће које се у једној речи изражава и садржи, и у исто време не садржи, то јест не ограничава се њоме нити ичим постојећим.

* * *
Овај живот није шала и није играчка, међутим људи су га претворили у шалу и у играчку: лакомислено се поигравају временом датим ради припремања за вечност, поигравају се празним речима. Оду у госте, седе и празнослове, а онда почну да играју разне игре; оду у позориште, а тамо се само забављају и лица која учествују у радњи и они који њихове радње гледају; други се забављају својим умним даровима, људским слабостима или врлинама, способношћу да добро говоре и пишу; забављају се чак храном и пићем, употребљавајући их прекомерно, уместо да их користе само за неопходно засићивање; забављају се одећом својом, забављају се лицима својим; забављају се децом својом, уместо да их васпитавају у вери, благочашћу и страху Божјем. Сав живот њихов је забава. Али тешко онима који се забављају!

* * *
О, како је страшно ради разоноде употребљавати храну и пиће, преједати се и опијати! Сита утроба губи веру, страх Божји, и постаје неосетљива за молитву, за благодарење и славословљење Божје. Сито срце се одвраћа од Господа и постаје као камен тврдо и неосетљиво. Ето зашто нас Спаситељ брижно упозорава на преједање и пијанство, да дан смрти не наиђе на нас изненада (Лк. 21, 34), због гнева Господњег на нас, због лакомисленог и празног провођења времена у храни и пићу.

* * *
Колико човек удовољава својој чулности, толико постаје телесан и удаљава од себе Пресветог Духа Божјег Који не може да борави у људима који воде телесни живот: јер какву заједницу има свјетлост с тамом? (2. Кор. 6, 14) У том стању достојном суза налазе се веома многи и, авај, не схватају да немају у себи Духа Божјег, као што слепи од рођења нису свесни да је велики губитак то што не виде светлост. Такви људи немају вере и љубави у срцу и духа молитве, избегавају заједницу са Црквом. Боже мој, колико је за мене опасности у животу. Постајем највећи непријатељ самом себи када прекомерно удовољавам свом телу.

* * *
Имај на уму да је савршавање животворних Тајни непромењиво саизвољење животворне Тројице, од постања света предодређено; њега не може да не буде. Када савршаваш Тајне, онда Сам Бог Отац Духом Својим Светим претвара хлеб и вино у тело и крв Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, ти си само оруђе. Сам Отац, Син и Дух Свети тобом савршава литургију и освећује дарове. Ти си Онај Који приноси и Који се приноси, каже се, Христе Боже наш.9 И памти непромењивост Божју и истинитост у свим речима Његовим.

* * *
Свету Тајну покајања ћеш достојно савршавати тек онда када будеш не користољубив, већ душељубив, када будеш стрпљив, а не раздражљив. О, како велику љубав према ближњем треба да имаш да би их достојно, без журбе и плаховитости, стрпљиво исповедао! Свештеник који исповеда треба да има на уму да бива радост на небу због једнога грјешника који се каје (Лк. 15, 7; 10). И како он треба да се труди да побуди покајна осећања у онима који се кају, који не знају за шта да се покају као што треба. Свештеник још треба да се опомиње како је апостол дан и ноћ поучавао сваког од новопросвећених хришћана, поучавао са сузама (Дап. 20, 31). Свако користољубље у Божјем делу мора бити одбачено, награду треба налазити једино у Богу – Душељупцу. Питај за грехове и поучавај чврсто и искрено, а не млако и неискрено; чврста реч ће изазвати чврсто покајање, брзо ће продрети у срце и истиснути сузу умилења и скрушености срдачне; али ако свештеник не пита чврсто, већ млако, не свим срцем, онда се и духовна деца, видећи млакост и неискреност оца духовног, неће настројити на душевно, срдачно кајање.

* * *
Замисли, колико ти снаге допуштају, свемоћ и величанство испостасног Логоса Божјег. Он говори и реч Његова одмах постаје разноврсно и разнолико постојање; говори: нека буде свјетлост и бива светлост; говори: нека буде свод, и бива свод; говори: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто…нека буду видјела на своду небеском, нека врве по води живе душе… и друго (1. Мој. 1, 3–20), и све бива по речи Његовој. Тако глас војсковође покреће војнике како му је воља, одјекујући у ваздуху и допирући до њиховог слуха; постављајући их на различите положаје, усмерава их на различита дејства, постижући преко њих испуњење различитих намера и циљева својих. Замисли те громаде вештаства које се ствара; замисли како су се издизале из земље, на реч Божју, громаде планина; каква је била хука вода када су се сабирале у океане, мора, реке и изворе; замисли како се разлио ваздух; замисли како се наједном појавио најразноврснији биљни свет, на једну реч Светворца – Бога; замисли како су се појавила и заблистала видела и почела да врше своја бесконачна кружења; како су се наједном појавиле рибе, птице, гмизавци, звери и, напослетку, човек. И све то (сем човека) од једног те истог безобличног вештаства, или, тачније, од само четири бездушне, безобличне, беживотне стихије. Како су величанствена дела Твоја, Господе! Све си премудрошћу створио! (Пс. 103, 24) Тако и сада Владика ствара од вештаства колико хоће: казује и бива (од хлеба и вина – Тело и Крв евхаристије).

* * *
Као словесно биће, имај на уму да си настао речју Творца и Саздатеља свега и да, сједињен (вером) са творачким Словом, посредством вере, сам можеш бити творац материјални и духовни. Веруј да ти се, уз твоју веру у творачку Реч Очеву, твоја реч никада неће вратити као узалудна, немоћна (када се, на пример, молиш Богу чинитељу свакога добра по савету свете Цркве или по поуци Христа Господа) него ће ти донети потребан дар; веруј да са вером у творачку Реч нећеш без успеха поучавати народ у храму приликом Богослужења, при савршавању Светих Тајни у домовима; неће бити бесплодна реч твоја у школи, него ће изградити умове и срца оних који те слушају.

* * *
Знај да се у самој речи садржи и могућност дела; само треба имати чврсту веру у моћ речи, у њену творачку способност. У Господа је дело неодвојиво од речи; ниједна реч Му се неће вратити неиспуњена: у Бога је све могуће што каже (Лк. 1, 37); тако треба да је и код нас, јер ми смо иконе Логоса, и Логос се на исти начин сјединио са нама, оваплоћењем, обоживши нас, примивши нас за заједничаре Божанске природе.

* * *
Отварајући другима крштењем врата у Царство небеско, зар нећемо и сами ући? Очишћујући друге покајањем и разрешујући туђе грехове, зар нећемо добити опроштај својих грехова? Сједињујући друге са Христом у Светој Тајни Причешћа, зар се сами нећемо исто тако сјединити са Њим у незалазни дан Царства Христовог? Подајући у миропомазању благодат Духа Светога која укрепљује и којом узрастамо, зар и сами нећемо добити крепости и снаге од Свесветог Духа и умножити дарове свога духа? Заиста се чврсто надамо да ћемо добити обећана добра благодаћу, милосрђем и човекољубљем Спаса нашег Бога. Дај Боже да их и сви добију! Само да се не разлењимо, не клонемо, да старање за тијело не претварамо у похоте (Рим. 13, 14), да чувамо тајну вјере у чистој савјести (1. Тим. 3, 9) и да напредујемо у љубави према Богу и ближњем.

* * *
Када посумњаш у савршивост или испуњење речи молитвене, сети се да је природа речи – савршивост, делотворност, и да Дух Свети који нас учи да се за нешто молимо као што треба (Исп. Рим. 8, 26), јесте и назива се Савршитељем, Он и савршава нашу молитву (која се савршава Духом). Сети се да је реч сила, у Бога је, речено је, све могуће што каже (Лк. 1, 37). Реч Господња не враћа Му се празна (Иса. 55, 11), него попут кише или снега напаја земљу срдаца наших и даје семе (испуњење) ономе који сеје. И за људе кажу: речи му имају необичну снагу. Видиш, реч је сила, дух, живот.

* * *
Када изговараш одлучне, заповедне, творачке речи Самога Господа, тада њихово испуњење сматрај тако уобичајеним и лаким делом, као што је за тебе лако и уобичајено дисање, као што је лако и уобичајено стварање детета у утроби материној, и чак неупоредиво лакше.

* * *
Да би био непоколебиво уверен да ћеш током молитве од Господа добијати свако духовно добро, веруј да, сједињујући се на молитви са Господом, постајеш један дух с Њиме (1. Кор. 6, 17), а Бог је сведобар, свемогућ, свемудар; Он је свесавршено савршенство; значи, и ти ћеш према могућности примити, према својој вери и љубави постати учесник Његових божанских савршенстава. У сједињењу душе твоје са Богом ништа не сматрај тешко испуњивим, немогућим, јер све је могуће Богу (Мк. 10, 27): не само оно о чему можеш само да помислиш или размишљаш, него и оно о чему ни помислити не можеш, или о чему мислиш као о немогућем. Јер Бог је Биће бесконачно и сва Његова савршенства су бесконачна.

* * *
Ако сумњаш у добијање од Бога добара која иштеш, сети се макар тога како чак и ти, будући зао и шкрт, и не будући богат, ни свемогућ, подајеш сиромасима који од тебе траже, или подајеш чак и пре него што затраже, само знајући за њихову беду. Колико ће више Отац ваш небески, сведобри, свебогати, премудри, свемогући, дати добра онима који Му ишту? (Мт. 7, 11)

* * *
Што је више људи за које измољаваш добра од Господа и што су виша та добра, то се ђаво јаче супротставља свештенику који се моли како због његове усрдне, пламене молитве Бог не би дао та добра, јер: по вјери вашој, речено је, нека вам буде (Мт. 9, 29), и ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује (Мк. 9, 23). Али где се умножавају лукавства ђавола, тамо изобилује благодат Божја.

* * *
Онај ко се моли треба да зна да, ако Бог ради нас грешних Сина Свог јединородног није поштедео, него Га је за све нас дао, како нам онда са Њим неће дати све, свако добро о коме само помислити можемо, јер ако је бесконачно, велико добро дато, неће ли онда и мања добра бити дата? У Христу нам је Отац небески дао и подаје нам свако добро. У Њему нам је божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност. (2. Пт. 1, 3)

* * *
Током молитве, приликом јаких искушења од ђавола, све своје бриге положи на Господа, јер се Он стара за тебе (1. Пт. 5, 7). На молитви само веруј у Господа, да ти је са десне стране, и све ће ти бити могуће.

* * *
Када сагрешиш педесети и стоти пут у току дана и обузме те крајња ђаволска чамотиња и губљење сваке наде у Божје милосрђе, реци из дубине душе са Метафрастом: "Знам, Владико мој, да безакоња моја надвисише главу моју, али је безмерна величина милосрђа Твога, и неисказана милост незлобиве доброте Твоје, и нема греха који побеђује човекољубље Твоје. Стога учини чудо, чудесни Царе, незлобиви Господе, и на мени грешном, покажи силу доброте Твоје, и обелодани јачину самилосног милосрђа Свог, и прими мене грешног који Ти се обраћам. Прими ме, као што си примио блуднога сина, разбојника, блудницу! Прими мене који сам неизмерно згрешио и речју, и делом, и срамном похотом, и неразумном помишљу, и немој ме праведним судом Твојим карати, нити праведним гневом Твојим казнити. Помилуј ме, Господе, јер сам не само немоћан, него сам и Твоје створење. Ти си утврдио на мени страх Твој, а ја пред Тобом учиних зло. У Тебе се уздам, Боже мој! Ако постоји нада на моје спасење, ако човекољубље Твоје надилази безбројно мноштво безакоња мојих, буди ми спаситељ, и по милосрђу Свом и милости Својој отпусти, остави ми све што ти згреших, јер се душа моја испуни многим гресима, и у мени нема наде на спасење. Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и немој ми узвратити по делима мојим, и немој ме осудити по поступцима мојим, него обрати, заштити, избави душу моју од зала која расту заједно са њом, и од злих потхвата. Спаси ме ради милости Своје: нека онде где се умножио грех, још већма изобилује благодат Твоја и ја ћу Те хвалити и прослављати увек, у све дане живота свога. Јер си ти Бог оних што се кају, и Спаситељ оних што греше."10

* * *
Опомињи се да, ако током молитве не празнословиш, него са осећањем говориш речи молитве, онда ти се речи твоје неће вратити празне, без снаге (као љуска без зрна), него ће ти неизоставно донети оне исте плодове који се садрже у речи, као плод у омотачу. То је сасвим природно, као што су у природи уобичајени плод и његов омотач. Али ако речи бацаш улудо, без вере, не осећајући снагу њихову, као љуску без језгра, онда ће ти се вратити празне; бацаш ли љуску, љуска ће ти се и вратити; бацаш ли семе, даће ти читав клас и што је боље, једрије семе, то је богатији клас. Тако је и са нашим молитвама: што искреније, срдачније будеш изговарао сваку реч, то ће више плода бити од молитве; свака реч, као зрнце, даће ти духовни плод као зрели клас. Ко од оних који се моле то није искусио. Није узалуд Спаситељ семе поредио са речју, а срце човеково с земљом (Мт. 13, 5). То исто треба рећи и о речима молитве. И још: ко не зна да киша влажи земљу, биље и да их напаја? Тако нам се реч Божја, па и наша реч, са вером изречена, неће вратити не напојивши нашу душу или душе послушне и верујуће. То је исто тако природно као што је природно да киша напаја и храни земљу и биљке и доприноси њиховом расту.

* * *
Ко се срди на другога због нечег материјалног, ставља тај материјални предмет изнад брата. А шта је више од човека? На земљи – ништа.

* * *
Када се молиш, труди се да се молиш више за све, него само за себе, и током молитве живо замишљај да су сви људи заједно са тобом једно тело, а свако појединачно – уд тела Христовог и твој сопствени уд: удови смо један другоме (Еф. 4, 25); моли се за све као што се молиш за себе, са истом искреношћу и топлином; њихове немоћи, болести сматрај својим немоћима и болестима; њихово духовно незнање, њихове грехове и страсти – својим незнањем, својим греховима и страстима; њихова искушења, напасти и разне туге – својим искушењима, напастима и тугама. Такву молитву са великим благовољењем прима Отац небески – тај свима заједнички сведобри Отац, а Он не гледа ко је ко (Рим. 2, 11), и у Њега нема сјенке промјене (Јак. 1, 17).

* * *
Чудна ствар! Наша душа при сукобу са неверујућим и према Богу хладним човеком осећа према њему одвратност, а ђаво настоји да ту оправдану неблагонаклоност и негодовање претвори у злобу према њему. Да не би било злобе и да се не би служило ђаволу, треба самом себи рећи: неблагонаклон сам и хладан према брату због његове неблагонаклоности и хладноће према Богу, а у срцу своме не осећам мржњу и злобу према њему, јер га трпим, као свој болесни уд и желим да га лечим са кротошћу, карајући онога који се противи, еда би им (му) како Бог дао покајање за познање истине (2. Тим. 2, 25). Ако се он окрене Богу, и ја ћу се окренути њему срдачном љубављу, ако буде саосећајан према другима, и не буде мислио само на себе, на своје користи и задовољства, онда ћу и ја са њим саосећати. Уза све то, трпи са љубављу свакога и више гледај на себе: какав си ти сам, јеси ли хладан према Богу и ближњем? А ако је тако, онда немаш зашто да бацаш камен на брата кад треба да га управиш према себи.

* * *
Бог ради тога на земљу сиђе, да нас на небеса узведе.11 После тога, по свој прилици, и живећи на земљи треба да живимо на небесима, унапред се тамо пресељавајући надом. У стварности најчешће бива супротно. Људи се целим бићем прилепљују за земљу и за све земаљско. Зашто? Зато што заједнички непријатељ, ђаво, свим силама настоји да се противи намери Богочовека Христа. Он се стално упиње да све чини супротно ономе што је чинио и чини Христос. Христос хоће да узведе људе на небо и за то је дао сва средства; ђаво, будући због гордости свргнут са неба у област ваздушну, доле, хоће на све могуће начине да привеже човека за земаљско, чулно, пролазно, и ради тога употребљава најснажнија, највећа средства. Христос нас је научио истини; ђаво учи лажи и на све начине се труди да противуречи свакој истини на различите начине је клевећући. Ђаво се на све начине труди да људе држи у заблуди, у обмани страсти, у помрачењу ума и срца, у гордости, шкртости, среброљубљу, зависти, мржњи, злобном нестрпљењу и раздражљивости, у љутој чамотињи, у гадостима блуда, прељубе, лоповлука, лажног сведочења, хуле, немара, лењости, готованства.

* * *
У срцу непрестано носи речи: Христос је љубав, и труди се да волиш све, жртвујући ради љубави не само имовину, него и себе.

* * *
Корен сваког зла је самољубиво срце, или самосажаљење, попустљивост према себи; од самољубља или прекомерне и безаконе љубави према самом себи проистичу све страсти: хладноћа, безосећајност и бездушност према Богу и ближњем, заједљиво нестрпљење, или раздражљивост, мржња, завист, шкртост, чамотиња, гордост, сумња, маловерје и безверје, жудња за храном и пићем, или стомакоугађање, похлепа, сујета, лењост, лицемерје. Не жали себе никада и ни због чега, распни себе – свог старог човека који се гнезди пре свега у телу, и одсећи ћеш све своје страсти. Благодушно трпи све што је непријатно за тело, не штеди га, иди против њега, и бићеш прави следбеник Христов. Сва мудрост хришћанина састоји се у томе да у животу своме разборито иде против тела свога у свему, јер добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему, говори апостол (Рим. 7, 18.).

* * *
Срце потпуно здравог човека раслабљује се за веру и љубав према Богу и ближњем и лако се упушта у похоте телесне: у лењост, немар, хладноћу, стомакоугађање, шкртост, блуд, гордост; а срце болесног човека, или срце рањавано, притискано, изнуравано укрепљује се у вери, нади и љубави и далеко је од страсти телесних. Ето зашто нас Отац небески који се брине о нашем спасењу кажњава различитим болестима. Тескобе и туге болести поново нас окрећу Богу.

* * *
Волети ближњег као себе, саосећати са њим у радости и жалости, хранити га, одевати га, ако му је потребна храна и одећа, удисати са њим, тако рећи, исти ваздух – сматрај да је то исто тако природно као хранити и топло одевати себе, и о делима љубави према ближњем не мисли као о врлини да се због њих не би погордио. Удови смо један другоме. (Еф. 4, 25)

* * *
Дивим се Божјој свемоћи и премудрости – како ми је од једне те исте земље и воде створио разнолике делове тела: плот, крв, кожу, кости, косу, плућа, јетру, жуч, жиле, очи, уши, све, како је саму по себи инертну и непокретну материју покренуо, те се у мени непрекидно одвија складан проток крви, сокова, влаге, варење хране и друго. Дивна су дела Твоја, Господе! Све си премудрошћу створио. (Пс. 103, 24) Ако немаш речи да искажеш премудрост, доброту, свемоћ Бога Творца и Промислитеља, тражи од Речи Божје. А каква је разноликост творевине небеске и земаљске, живе и неживе, од четири стихије створене? Чудесно је знање Твоје за мене, не могу према њему. (Пс. 138, 6) Од четири стихије су сунце, месец, звезде, облаци, светлост, ваздух, вода, земља, разно камење и метали, дрвеће, сав биљни свет, тело свих животиња, птица, риба и човека!

* * *
Ја могу само да помислим, а за Бога је да помисли и учини или оствари – једно те исто, јер Он је Онај Који јесте, јединствено и свемогуће Биће. Због саме јединствености Његове Њему је све могуће за један трен. Ако је Господ рекао, за мене је то довољно да без сумње верујем да је извесна ствар управо оно што је Он рекао. Сумње нека буде немогућа. Божанство не би било Божанство када не би било свемогуће. Бог је наш на небу и на земљи, све што захтеде, учини (Пс. 113, 11); зажели и бива. Зажели да из камена потече вода – и тече; зажели да из ничега буде свет – и бива. Дела показују да је Он свемогућ. Дођи и види.

* * *
Труди се да сав живот свој претвориш у служење Богу: читаш ли што код куће, отпочињи то дело кратком срдачном молитвом како би те Бог уразумио и умудрио у вери и благочашћу и у брижљивом испуњавању твојих обавеза; никада не читај из доколице, да убијеш време; тиме ћеш унизити реч која сва треба да служи нашем спасењу, а не празнословљу, и као средство за уживање и пријатно провођење времена; говориш ли са ближњим, говори разумно, промишљено, поучно, на назидање; празнословље као отров змијски избегавај, памтећи да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда (Мт. 12, 36), то јест чуће праведну пресуду Судије; учиш ли децу своју или туђу, претварај дело у служење Богу, учећи их са усрђем, претходно добро размисливши о средствима за јасно, разумљиво, потпуно (по могућности) и плодно поучавање. Именом Господњим и силом крста побеђуј лукавства непријатеља који настоји да те смути, помрачи, стегне, раслаби. Чак ако једеш, пијеш или шта друго уобичајено чиниш, све чини на славу Божју (Исп. 1. Кор. 10, 31).

* * *
У свакој речи је Бог Логос, јединствено Биће. И како опрезно треба изговарати речи, са каквим смирењем, промишљеношћу, да не бисмо разгневили Бога Логоса са Оцем и Духом!

* * *
Владару мој, Господе Исусе Христе! Мој брзи, пребрзи Заштитниче који ме не постиђујеш! Благодарим Ти од свег срца свога што си ме чуо милостиво када сам Те у помрачености, тескоби и пламену вражјем позвао, што си ме пребрзо, снажно, милосрдно избавио од непријатеља мојих и даровао срцу моме пространство, лакоћу, светлост! О, Владару, како сам страдао од лукавстава непријатељевих, како си ми благовремено пружио помоћ и како је очигледна била Твоја свемогућа помоћ! Славим доброту Твоју, Владару Који си спреман да помогнеш, надо очајних; славим Те јер нимало ниси посрамио лице моје, него си ме милостиво од помрачености и бешчашћа пакленог избавио. И како да после тога икада губим наду да ћеш чути и помиловати мене јадног? Призиваћу, увек ћу призивати најслађе име Твоје, Спаситељу мој; а Ти ме, о пренеизмерна Доброто и у будуће, као и увек, спасавај по бескрајном милосрђу Твом, јер је име Твоје – Човекољубац и Спас!

* * *
Не веруј телу своме када слаби и одбија да ти служи, наводно због недовољног поткрепљивања храном. То је маштарија. Савладај себе, усрдно се помоли, и видећеш да је слабост тела твога била лажна, привидна, а не стварна: видећеш на делу да не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих (Мт. 4, 4). Не уздај се у хлеб.

* * *
Христос на земљи, узносите се (1. ирмос на Рождество Христово), речено је. То значи да се онај који верује у долазак Христов на земљу, у оваплоћење Његово и у сав Његов човекољубиви промисао о нашем спасењу, не прилепљује за земљу, него се непрестано мислима и срцем узноси горе; воља његова непрестано стреми горе, ка Богу, ка вишњим добрима, и не заноси се земаљским сластима, земаљским сјајем, богатством, почастима. На несрећу, у нама је мало вере у Христа и ми желимо да љубав према свету спојимо са љубављу према Христу, пристрашћа овога живота са љубављу према Богу. А то је неспојиво! Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе (Мт. 16, 24), свега у свету што воли до пристрашћености, и нека омрзне душу своју грехољубиву. (24. децембар 1869. године)

* * *
Боже мој, како љубав и искрено саосећање ближњег са нама прија срцу нашем! Ко ће описати то блаженство срца прожетог осећањем љубави других према мени и моје љубави према другима? То је неописиво! Ако нам је овде, на земљи, узајамна љубав тако слатка, каквом ћемо се тек онда сладошћу љубави преиспунити на небесима, живећи заједно са Богом, са Богомајком, са небеским Силама, са светим Божјим људима? Ко може да замисли и опише то блаженство и има ли шта пролазно, земаљско што нећемо жртвовати ради добијања таквог неизрецивог блаженства небеске љубави? Боже, име Ти је Љубав, научи ме истинској љубави, јакој као смрт. Ево, преизобилно сам окусио сладости њене од заједнице са верним слугама и слушкињама Твојим у духу вере у Тебе, и преизобилно сам њоме умирен и оживотворен. Учврсти, Боже, то што си учинио у мени! О, када би тако било у све дане! Даруј ми да чешће имам заједницу вере и љубави са верним слугама Твојим, са храмовима Твојим, са црквом Твојом, са удовима Твојим!

* * *
Најслађи мој Спаситељу! Пошавши на служење роду људском, Ти ниси само у храму проповедао реч о небеској истини, него си обилазио градове и села, никога ниси избегавао, свима си у домове одлазио, посебно онима чије си топло покајање провидео божанским погледом Својим. Дакле, Ти ниси седео код куће, него си имао заједницу љубави са свима. Даруј и нама да имамо ту заједницу љубави са људима Твојим, да се не затварамо ми, пастири, од оваца Твојих у домове наше, као у замкове или тамнице, излазећи само ради службе у цркви или ради треба у кућама, само из обавезе, само наученим молитвама. Нека се отварају уста наша ради слободног разговора са нашим парохијанима у духу вере и љубави. Нека се открива и укрепљује хришћанска љубав наша према духовној деци кроз жив, слободан, очински разговор са њима. О, какву сладост кријеш Владико, Љубави наша безгранична, у духовној, љубављу прожетом разговору духовног оца са својом духовном децом, какво блаженство! И како да се не подвизавам на земљи свим силама за такво блаженство? А оно представља тек слабе почетке, тек неки слаби одраз небеског блаженства љубави! Љуби нарочито заједницу доброчинства, како материјалног, тако и духовног. А доброчинство и заједништво не заборављајте. (Јев. 13, 16)

* * *
Када те ђаво буде смућивао неверовањем у Тајне, говорећи: немогуће је да хлеб и вино буду тело и крв Христова, реци му: да, за тебе и за мене то је немогуће, истину говориш, али не и за Бога, јер све је могуће Богу (Мк. 10, 27). Сама мисао у Бога је дело; реч је у Бога – дело. Рече, и постадоше (Пс. 32, 9) – говори и бива. Кратко и јасно. И сви светови се одржавају речју Божјом. Који држи све моћном ријечју Својом! (Јев. 1, 3) Зар ми да учимо Саздатеља свих? Може ли се сумњати у оно у чије нас постојање уверава сопствено искуство и видљиви и невидљиви свет! У чему се састоји тајна постојања свих створења? У речи Творчевој: рече, и постадоше. Све је од речи, сва бескрајна разноликост створења је од свемоћне, премудре, сведобре речи Божје, ни од чега другог. Дат ти је и пример у Светом Писму како је све постало речју Божјом моћно, брзо: воде се, на Мојсејев глас, претварају у крв, земља – у ваши, жезал – у змију; рука се губом покрива и одједном се исцељује, обнавља; светлост се претвара у опипљиву таму. Мојсеј само простире руку своју, и Господ за трен претвара суштину ствари; земља египатска се покрива жабама зато што је Арон, на Мојсејев глас, пружио руку на воде; Мојсеј узима у руку пепео и баца га у ваздух и људи и стока се прекривају крастама; Мојсеј само подиже жезал свој ка небу и бива страшна олуја са градом (Види 2. Мој. глава 4. и 7–10). Дођи и види. Ето како је Господу лако да све ствара и претвара! Не делује ли исти тај Господ и преко нас – свештеника, и у нама? Ту је Сам Господ Који се ради нас оваплотио и Посредник и Савршитељ свега: Он је Онај Који приноси жртву и Који се приноси, Који прима и Који раздаје (Молитва јереја на Литургији пред херувимску песму). Свештеник само говори речи, пружа руку – и Господ све претвара.

* * *
Имај на уму: разум је слуга срца, које је живот наш; ако он води срце ка истини, ка миру, ка животу – испуњава своје назначење, он је истина; ако води ка сумњи, ка беспокојству, мучењу, чамотињи, мраку – он одступа од свог назначења и сигурно је лажан (лажно названога знања) – 1. Тим. 6, 20. Ако срце због вере у нешто осећа спокојство, радост, лакоћу – то је довољно; од разума не треба захтевати доказе истинитости те ствари; она је несумњиво истинита, у то срце уверава својим животом, јер је циљ свих трагања истина и живот.

* * *
Савршавајући Свету Тајну Покајања, осећаш и своју најкукавнију кукавност пред Богом и сву несрећу, незнање, греховност природе људске. Крст је, заиста је крст исповест! О, каквим се дужником пред својом духовном децом осећа свештеник на исповести! Заиста вечитим дужником, који је крив пред небеском правдом и заслужује хиљаде огњева паклених! Видиш и осећаш да при дубоком незнању људи, при њиховом непознавању истина вере и грехова својих, при њиховој окамењеној неосетљивости, духовник треба снажно, снажно да се моли за њих и да их учи даноноћно, свакога часа. О, какво незнање! Не знају Тројицу, не знају ко је Христос, не знају ради чега живе на земљи! А колико је греховних падова? А ми тражимо богаћење, мир, не волимо послове, љутимо се када их је више него обично! Тражимо простран стан, богату одећу! Немојмо заволети земаљски покој, немојмо се разлењити, немојмо занемарити духовна дела своја и немојмо се лишити вечних добара и спокоја небеског, јер они који у изобиљу окусише световни спокој овде, какав спокој треба да очекују тамо?

* * *
Пресвета Тројица је најсавршеније сједињење трију Лица у једном Суштаству, зато што међу њима постоји најсавршенија једнакост.

* * *
Истински подаје милостињу онај ко подаје од срца и са љубећим срцем. Истински је милостив онај ко са сваким разговара срцем, а не умом или устима, ко свакога искрено, од срца поштује, ко проповеда реч Божју и служи искрена срца, нелицемерно, једном речју, ко све обухвата и све љубављу носи у срцу своме, презирући све вештаствено што постаје препрека у љубави између њега и ближњег.

* * *
Да би нашу изопачену природу одучио од заношења пролазном сладошћу греха, Господ је устројио тако да су најпријатнија чулна задовољства на која се жудно бацамо, штетна и по самом својству њиховом и по нашој жудњи и неумерености; таква су готово сва укусна јела, сви пријатни напици, таква су задовољства сладострашћа. Слава доброти и премудрости Оца небеског Који нас на све начине одвраћа од падања у чулност или у груба уживања чулности. Ко има очи душевне да види и уши да чује, нека види све то и чује. (Исп. Мт. 13, 9) Дакле, хришћанине, сама штета од чулних наслађивања, разорних за тело наше, показује да нисмо ради њих створени и живимо на земљи, већ ради наслађивања виших, духовних, вечних! Зато се у Богу успокојавај и наслађуј, душо моја! Ето твог савршеног, нешкодљивог, истинског, вечног наслађивања! Осетила си га већ много пута. А све земаљске насладе су варљиве, штетне, пролазне и у самој бити својој носе клице трулежности, и труле чим их се дотакнемо. Муке и болести служе као доказ томе.

* * *
Брате, ти осећаш у срцу убиствену злобу према ближњем, муче те зле мисли о увредама које ти је нанео. Ево ти средства да се избавиш од унутарње тескобе: замисли мноштво својих грехова, безбројно мноштво, и живо замисли како их на теби трпи Владика живота твога, како ти, ако Га за то искрено молиш, свакодневно опрашта безбројна сагрешења твоја. А ти не желиш да опростиш ближњем неколико варница страсти које је у њему изазвао ђаво. Уздахни, ако можеш, отплачи због свог безумља, осуди неизоставно само себе, нипошто не ближњег – и ево, спремно ти је помиловање од Владике: тескоба унутарња ће као дим ишчезнути, мисли ће се разбистрити, срце ће се умирити и опет ћеш ходити слободна срца; научи себе на незлобивост тако што прекоре, клевете, увреде као да нећеш слушати ти, него неко сасвим други, или сенка твоја; не допуштај подозривост. Ходих у незлобивости мојој. (Пс. 25, 1) Кад устане грешник наспрам мене, постадох глувонем и понизих се и ућутах. (Пс. 38, 2–3) А ја као глув не слушах, и као нем не отварах уста своја. (Пс. 37, 14)

* * *
Хлеб живота је Христос, дакле, другу бригу о хлебу ћемо оставити. Господ Који нам за храну и пиће даје тело и крв Сина Свога, тим пре ће нам подати хлеб природни; Који одева душу нашу у Христа, тим пре ће нам послати одећу вештаствену; Који пристаје да Сам обитава у нама неће нас лишити стана пропадљивог.

* * *
Сумњати у Божанство Духа Светога значи – сумњати у живот свој, јер Дух Свети све оживотворава и духовно храни, служи као духовно сунце, ваздух, храна и пиће за душу; то значи одрећи се молитве, јер се молимо Духом Светим; истине и светости, јер Дух Свети је Дух истине и сваке светиње; сваке духовне утехе у тугама и болестима, јер је само Дух Свети истински и једини Утешитељ са Оцем и Сином; вере, јер вера се даје Духом Светим; наде и љубави, јер се надање и љубав срцима подају такође од Духа Светога: љубав се Божија излила у срца наша Духом Светим Који је дат нама (Рим. 5, 5); снаге духовне и телесне, јер Дух Свети је Дух снаге и крепости; премудрости и разума, страха Божјег, дисања свога, јер Он је дисање, ваздух душе; једном речју, то значи осуђивати себе на моралну ништавност. Не обраћај пажњу на сумње у истину, оне су дисање духа злога, духа лажи – убице. По плодовима њиховим познаћете их. (Мт. 7, 16) Сумња у истину увек је убиствена за душу. Свака истина је дисање Духа Божјег: реч Божја, дела светих отаца и учитеља Цркве, речи и дела сваког благочастивог и истини привољеног човека.

* * *
Љубави према Богу и ближњем, у овом нашем поквареном стању, без самопожртвовања, нема и не може бити; ко хоће да испуни заповести о љубави према Богу и ближњем, тај треба унапред да буде спреман на подвиге и лишавања ради вољених. (Амин.) По томе смо познали љубав што Он (Христос) за нас живот Свој положи. (1. Јн. 3, 16) Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. (Јн. 15, 13)

* * *
Бог је вечно будан и зато Му се увек треба молити будним и трезвеним умом и срцем: будите трезвени у молитвама (1. Пт. 4, 7), речено је, и још треба одгонити од себе расејаност и лењост. Не допусти да молитва твоја ишчили и да од ње остану само хладне речи, него нека одише топлотом духа, као влажни и топли хлеб, тек извађен из пећи.

* * *
Многи људи се моле лицемерно и њихова лицемерна молитва им је прешла у навику; они чак и не примећују и не желе да примете да се моле лицемерно, а не у духу истине, тако да би се, ако би им ко ради изобличавања рекао да се моле лицемерно, разгневили на оног што се дрзнуо да каже такву, по њиховом мишљењу, глупост. До лицемерја човек не долази одједном, већ постепено. На почетку се он можда моли од срца, али потом, будући да непрестана молитва срцем изискује велики труд на који се треба увек принуђивати, јер Царство небеско, казано је, с напором се осваја (Мт. 11, 12), он почиње да се моли више уснама, површно, а не из дубине душе, јер је то далеко лакше; и напослетку, при појачаној борби тела и ђавола, моли се уснама, не доводећи до срца снагу молитвених речи. Таквих људи је веома много. Господ о таквима говори: приближава Ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од Мене (Мт. 15, 8 /Иса. 29. 13/). Што је речено о молитви, то треба рећи и о причешћивању светим, бесмртним и животворним Тајнама. Често се на почетку човек причешћује са живом вером, са осећањем љубави и страхопоштовања, а потом, при непрестаном противљењу тела и ђавола истини Божјој, допушта им победу над собом и причешћује се лицемерно, не Телом и Крвљу, него, по његовим мислима срдачним, хлебом и вином. Суштина Светих Тајни дух и живот (Јн. 6, 63), као што каза Спаситељ, нема мјеста у њему (Јн. 8, 37); њега изнутра поткрада сатана. Сачувај Боже све од таквог причешћивања, од такве хуле на Господа! Исто је и са Светом Тајном Покајања.