Кондак 1.
Царе векова, Који држиш у Десници Својој све путеве живота човековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти певамо:
Слава Ти, Боже, у векове!
Икос 1.
Као слабо и беспомоћно дете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја светла крила, заклањао је моју колевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у светлост вечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:
Слава Теби Који си нас позвао у живот!
Слава Теби Који нам откриваш лепоту васељене!
Слава Теби Који отвараш пред нама небо и земљу као вечну књигу мудрости!
Слава Твојој вечности у овом пролазном свету!
Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје!
Слава Ти за сваки уздах мога срца!
Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 2.
Господе, како нам је добро да будемо Твоји гости. Како нам је лепо у Твоме свету. Миришу поља, горе се дижу у небеса, златна светлост сунца и лаки облаци огледају се у води. Сва природа тајанствено говори о Теби, све је пуно Твоје милости и све носи печат Твоје љубави. Нека је благословена земља која својом пролазном лепотом буди чежњу за вечном домовином у Царству Твоме, где у непролазној лепоти одјекује песма: Алилуја!
Икос 2.
Увео си ме у овај живот као у прекрасни врт. Видим небо дубоко и плаво, птице како цвркућу у лету; слушам умирујући шум дрвећа и звучну песму вода; уста се моја наслађују мирисним и сочним плодовима. Како је лепо у Твоме свету и како је радосно бити у гостима код Тебе.
Слава Ти за празник живота!
Слава Ти за мирис ђурђевка и руже!
Слава Ти за обиље и разноврсност земаљских плодова!
Слава Ти за блистање јутарње росе!
Слава Ти за радостан осмејак зоре којом ме будиш!
Слава Ти за вечни живот и Царство Небеско!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 3.
Силом Духа Светог одише сваки цвет. Твој дах осећам у тихом лелујању мирисних поља. Теби се дивим гледајући склад боја. Куд год погледам, свуда видим лепоту Великога у малом. Слава и хвала животворноме Богу Који застире земљу цветним ливадама, венчава поља златним класјем и украшава их плавим различком, а душу моју - радошћу созерцања. Радујте се и певајте Му: Алилуја!
Икос 3.
Како си диван у лепоти пролећа кад се сва земља подмлађује и хиљаде звукова певају о Теби: Ти си извор живота, Ти си победитељ смрти. На бледој месечини и уз песму славуја почивају долине и шуме под снежно белим велом. Сва земља - невеста Твоја чека Тебе - Вечног Женика. Кад траву пољску тако одеваш, како ћеш украсити изабране Твоје кад васкрсну у будућем веку. Како ће тада просијати наша тела и заблистати наше душе.
Слава Теби Који из тамних дубина земље изводиш толико боја и мириса!
Слава Ти за лепоту природе!
Слава Теби Који си нас окружио хиљадама Твојих створења!
Слава Ти за дубину Твоје мудрости чији печат носи сва твар!
Слава Ти за умиљење с којим целивам траг Твоје невидљиве стопе!
Слава Теби Који си од искони ужегао јарку светлост вечног живота!
Слава Ти за наду у савршену и вечну лепоту!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 4.
Како наслађујеш срца оних који размишљају о Теби, Боже. Храниш душу њихову Речју Твојом светом. Разговор с Тобом бољи је од уља и слађи од меда. Молитва Богу крепи и оживљава; испуњава радошћу срце моје. Како величанствен изгледа тада овај свет и сав живот. Где Тебе нема - све је пусто. Где си Ти - тамо је богатство душе. Тамо се као жива вода излива песма: Алилуја!
Икос 4.
Кад се на земљу спусти ноћ, завлада тишина сна и замру звуци минулог дана, ја видим сјај Твојих небеских станова. Огањ и пурпур, злато и азур наговештавају неисказану красоту дома Твога и свечано позивају: Пођимо Оцу.
Слава Ти у тихим часовима вечери!
Слава Ти што изливаш дубоки мир на земљу!
Слава Ти за зраке залазећег сунца!
Слава Ти за одмор благодатног сна!
Слава Ти за утеху у мраку када ми изгледа далек сав свет!
Слава Ти за топлу молитву моје растрзане душе!
Слава Ти за обећање да ћемо се пробудити у радости Твог невечерњег дана!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 5.
Бура живота не плаши онога у чијем срцу сија светлост Твог Божанског Огња. Око мене витлају олује и завијају ветрови, страх и тама окружују ме; али у мојој души је мир и светлост. У њој је Христос. И моје срце пева: Алилуја!
Икос 5.
Гледам Твоје небо осуто звездама. О како си богат. Колико је светлости у Теби. Кроз светлост далеких звезда гледаш ме из вечности. Ја сам мали и убог, али Господ је са мном. Његова Рука увек је уза ме и Он ме с љубављу води по свим путевима мојим.
Слава Теби Који непрестано бдиш нада мном!
Слава Теби Који промишљаш о сваком мом сусрету с људима!
Слава Ти за љубав сродника и за верност пријатеља!
Слава Ти за кротост домаћих животиња које ми служе!
Слава Ти за светле тренутке живота!
Слава Ти за чисте радости срца!
Слава Ти за срећу што живим, осећам и видим!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 6 .
Како си велики у вихору и бури. Како је величанствена Рука Твоја у блеску муње. Глас Господњи диже се над пољима. Он шуми кроз дрвеће, пролама се у грмљавини. Глас Господњи хучи над водама. Силу Твоју оглашује огањ вулкана. Ти потресаш земљу и до небеса подижеш таласе морске. Слава Теби Који смирујеш гордост срца човековог. Слава Теби Коме покајнички вапијемо: Алилуја!
Икос 6.
Кад блесак муње обасја ноћ, како нам јадне и бедне изгледају наше земаљске светиљке. Тако и варљиве земаљске радости постају безбојне и тамне кад Твоја светлост заблиста у души. Зато се душа отима Теби и за Тобом чезне срце моје.
Слава Теби Који си усадио у срце човеково неутољиву жеђ за Богом!
Слава Теби што нас ништа земаљско не може у потпуности задовољити!
Слава Теби Који нас одеваш у светлост!
Слава Теби, Победитељу духова зла и таме!
Слава Ти за откривења Твоја, за блаженство што осећамо Тебе и живимо Тобом!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 7.
У хармонији звукова ја чујем Твој зов. У узвишеној лепоти музике, у сјају уметничких дела дајеш нам да наслутимо рај. Све што је истински лепо уздиже к Теби и учи душу да Ти пева победну песму: Алилуја!
Икос 7.
Духом Твојим Светим надахњујеш мисао уметника, песника и научника. Силом Твоје мудрости они пророчки улазе у тајне закона Твојих и откривају нам дубину Твоје мудрости. Њихова дела и нехотице говоре о Теби. О, како сивелики у делима Својим. О, како си велики у човеку.
Слава Теби Који нам показујеш Своју моћ кроз законе васионе!
Слава Теби Који све испуњаваш!
Слава Ти за све што нам откриваш по милости Својој!
Слава Ти за све што скриваш од нас по мудрости Својој!
Слава Ти за дубину људскога ума!
Слава Ти за човекову стваралачку моћ!
Слава Ти за изливе Твоје благодати!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 8.
Како си близу нас у дане болести. Ти посећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у време жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утешитељ, Ти си свезнајућа Љубав, Теби певам: Алилуја!
Икос 8.
Кад сам Ти се као дете први пут свесно обратио, Ти си испунио моју молитву и обасјао ми душу великим миром. Разумео сам тада да си Ти добар и да су блажени они који Ти прибегавају. И зато не престајем да Ти се молим и да Те призивам:
Слава Теби Који испуњаваш и на добро изводиш жеље моје!
Слава Теби Који бдиш нада мном дан и ноћ!
Слава Ти за време које пролази и односи нашу тугу и жалости!
Слава Теби у Коме се ништа не губи, јер свима дарујеш живот вечни!
Слава Теби Који си нам обећао жељени сусрет с нашим умрлима!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 9.
Зашто се сва природа тајанствено смеши у дане празника? Зашто је тада тако лако и радосно на души? Зашто ваздух у храму бива тако светао? То је све због струјања благодати Твоје, због одблеска таворске светлости. Небо и земља тада заједно певају похвалну песму: Алилуја!
Икос 9.
Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смирењем, тада зраци Твоје светлости падају на моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.
Слава Теби Који кроз добра дела преображаваш наш живот!
Слава Теби Који си запечатио неисказаном сладошћу сваку своју заповест!
Слава Теби Који невидљиво присуствујеш у делима милости!
Слава Теби Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосећамо у туђим страдањима!
Слава Ти за љубав коју си уздигао изнад свега земаљског и небеског!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 10.
Што је уништено не може се повратити. Али Ти оживљујеш оне чија је савест замрла и враћаш првобитну лепоту душама које су је изгубиле. Твоме милосрђу све је могуће. Ти си Љубав, Ти си Творац и Обновитељ. Тебе хвалим песмом: Алилуја!
Икос 10.
Боже мој, Који знаш да је горди анђео Деница отпао од Тебе, не дај ми да посумњам и одступим од Тебе. Изоштри слух мој да бих свагда слушао Твој тајанствени глас и призивао Тебе, свуда присутног:
Слава Теби Који премудро управљаш мојим животом!
Слава Ти за надахнута предосећања!
Слава Тн за опомене тајанственог гласа!
Слава Ти за откривења у сну и на јави!
Слава Ти што ометаш моје некорисне намере!
Слава Ти што ме кроз страдања избављаш од страсти!
Слава Ти што смирујеш срце моје и спасаваш ме од гордости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 11.
Кроз сав протекли ланац векова осећам топлоту Твог Светог Духа и струјање Божанског Живота. Ти си близу. Времена као да нема. Ја видим Твој Крст - он је ради мене. Дух се мој до праха смирује пред Твојом љубављу, бескрајном и несхватљивом. Зато ћу довека под Крстом величати Тебе свога Спаситеља песмом: Алилуја!
Икос 11.
Блажени су они који вечерају с Тобом у Царству Твоме. Али блажени су и они које си још овде на земљи примио за учеснике Твоје Тајне Вечере. Колико пута си Својом Божанском Руком давао мени грешном да у причешћу примим Твоје Тело и Крв. И ја сам примао Светињу и осећао Твоју љубав неисказану и чудесну.
Слава Ти за несхватљиву и животворну силу благодати!
Слава Теби Који си установио Цркву Твоју да нам буде тихо пристаниште!
Слава Теби Који нас наново рађаш кроз животворну воду крштења!
Слава Теби Који прашташ грешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту љиљана!
Слава Ти, непресушни Изворе праштања!
Слава Ти за Хлеб небесни и Чашу живота!
Слава Теби Који нас уводиш у царство вечне радости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 12.
Видео сам много пута одсјај славе Твоје на лицима умрлих. Каквом неземаљском лепотом и радошћу сијају њихова лица. Како прозрачне и нематеријалне постају њихове црте. Ћутањем својим они певају о Теби. Када наступи часи моје смрти, просвети, Боже, и моју душу да Ти пева: Алилуја!
Икос 12.
Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нису чуле песму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана месечином и под белим огртачем од снега који светлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видео сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како певају ветрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповедају о Теби јата звезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:
Слава Теби Који си нам показао Светлост!
Слава Теби Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском!
Слава Теби Који нас ограђујеш светлим војскама анђела и светих!
Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!
Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега века!
Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 13.
О, Свеблага и Животворна Тројице, прими нашу благодарност за сва добра Твоја и покажи нас достојним Твојих вечних блага, како бисмо, умножили поверени нам талант, достигли Царство Твоје и ушли у вечну радост Господа свога, певајући Му победну песму: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Царе векова, Који држиш у Десници Својој све путеве живота човековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти певамо:
Слава Ти, Боже, у векове!
Икос 1.
Као слабо и беспомоћно дете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја светла крила, заклањао је моју колевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у светлост вечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:
Слава Теби Који си нас позвао у живот!
Слава Теби Који нам откриваш лепоту васељене!
Слава Теби Који отвараш пред нама небо и земљу као вечну књигу мудрости!
Слава Твојој вечности у овом пролазном свету!
Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје!
Слава Ти за сваки уздах мога срца!
Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 2.
Господе, како нам је добро да будемо Твоји гости. Како нам је лепо у Твоме свету. Миришу поља, горе се дижу у небеса, златна светлост сунца и лаки облаци огледају се у води. Сва природа тајанствено говори о Теби, све је пуно Твоје милости и све носи печат Твоје љубави. Нека је благословена земља која својом пролазном лепотом буди чежњу за вечном домовином у Царству Твоме, где у непролазној лепоти одјекује песма: Алилуја!
Икос 2.
Увео си ме у овај живот као у прекрасни врт. Видим небо дубоко и плаво, птице како цвркућу у лету; слушам умирујући шум дрвећа и звучну песму вода; уста се моја наслађују мирисним и сочним плодовима. Како је лепо у Твоме свету и како је радосно бити у гостима код Тебе.
Слава Ти за празник живота!
Слава Ти за мирис ђурђевка и руже!
Слава Ти за обиље и разноврсност земаљских плодова!
Слава Ти за блистање јутарње росе!
Слава Ти за радостан осмејак зоре којом ме будиш!
Слава Ти за вечни живот и Царство Небеско!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 3.
Силом Духа Светог одише сваки цвет. Твој дах осећам у тихом лелујању мирисних поља. Теби се дивим гледајући склад боја. Куд год погледам, свуда видим лепоту Великога у малом. Слава и хвала животворноме Богу Који застире земљу цветним ливадама, венчава поља златним класјем и украшава их плавим различком, а душу моју - радошћу созерцања. Радујте се и певајте Му: Алилуја!
Икос 3.
Како си диван у лепоти пролећа кад се сва земља подмлађује и хиљаде звукова певају о Теби: Ти си извор живота, Ти си победитељ смрти. На бледој месечини и уз песму славуја почивају долине и шуме под снежно белим велом. Сва земља - невеста Твоја чека Тебе - Вечног Женика. Кад траву пољску тако одеваш, како ћеш украсити изабране Твоје кад васкрсну у будућем веку. Како ће тада просијати наша тела и заблистати наше душе.
Слава Теби Који из тамних дубина земље изводиш толико боја и мириса!
Слава Ти за лепоту природе!
Слава Теби Који си нас окружио хиљадама Твојих створења!
Слава Ти за дубину Твоје мудрости чији печат носи сва твар!
Слава Ти за умиљење с којим целивам траг Твоје невидљиве стопе!
Слава Теби Који си од искони ужегао јарку светлост вечног живота!
Слава Ти за наду у савршену и вечну лепоту!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 4.
Како наслађујеш срца оних који размишљају о Теби, Боже. Храниш душу њихову Речју Твојом светом. Разговор с Тобом бољи је од уља и слађи од меда. Молитва Богу крепи и оживљава; испуњава радошћу срце моје. Како величанствен изгледа тада овај свет и сав живот. Где Тебе нема - све је пусто. Где си Ти - тамо је богатство душе. Тамо се као жива вода излива песма: Алилуја!
Икос 4.
Кад се на земљу спусти ноћ, завлада тишина сна и замру звуци минулог дана, ја видим сјај Твојих небеских станова. Огањ и пурпур, злато и азур наговештавају неисказану красоту дома Твога и свечано позивају: Пођимо Оцу.
Слава Ти у тихим часовима вечери!
Слава Ти што изливаш дубоки мир на земљу!
Слава Ти за зраке залазећег сунца!
Слава Ти за одмор благодатног сна!
Слава Ти за утеху у мраку када ми изгледа далек сав свет!
Слава Ти за топлу молитву моје растрзане душе!
Слава Ти за обећање да ћемо се пробудити у радости Твог невечерњег дана!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 5.
Бура живота не плаши онога у чијем срцу сија светлост Твог Божанског Огња. Око мене витлају олује и завијају ветрови, страх и тама окружују ме; али у мојој души је мир и светлост. У њој је Христос. И моје срце пева: Алилуја!
Икос 5.
Гледам Твоје небо осуто звездама. О како си богат. Колико је светлости у Теби. Кроз светлост далеких звезда гледаш ме из вечности. Ја сам мали и убог, али Господ је са мном. Његова Рука увек је уза ме и Он ме с љубављу води по свим путевима мојим.
Слава Теби Који непрестано бдиш нада мном!
Слава Теби Који промишљаш о сваком мом сусрету с људима!
Слава Ти за љубав сродника и за верност пријатеља!
Слава Ти за кротост домаћих животиња које ми служе!
Слава Ти за светле тренутке живота!
Слава Ти за чисте радости срца!
Слава Ти за срећу што живим, осећам и видим!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 6 .
Како си велики у вихору и бури. Како је величанствена Рука Твоја у блеску муње. Глас Господњи диже се над пољима. Он шуми кроз дрвеће, пролама се у грмљавини. Глас Господњи хучи над водама. Силу Твоју оглашује огањ вулкана. Ти потресаш земљу и до небеса подижеш таласе морске. Слава Теби Који смирујеш гордост срца човековог. Слава Теби Коме покајнички вапијемо: Алилуја!
Икос 6.
Кад блесак муње обасја ноћ, како нам јадне и бедне изгледају наше земаљске светиљке. Тако и варљиве земаљске радости постају безбојне и тамне кад Твоја светлост заблиста у души. Зато се душа отима Теби и за Тобом чезне срце моје.
Слава Теби Који си усадио у срце човеково неутољиву жеђ за Богом!
Слава Теби што нас ништа земаљско не може у потпуности задовољити!
Слава Теби Који нас одеваш у светлост!
Слава Теби, Победитељу духова зла и таме!
Слава Ти за откривења Твоја, за блаженство што осећамо Тебе и живимо Тобом!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 7.
У хармонији звукова ја чујем Твој зов. У узвишеној лепоти музике, у сјају уметничких дела дајеш нам да наслутимо рај. Све што је истински лепо уздиже к Теби и учи душу да Ти пева победну песму: Алилуја!
Икос 7.
Духом Твојим Светим надахњујеш мисао уметника, песника и научника. Силом Твоје мудрости они пророчки улазе у тајне закона Твојих и откривају нам дубину Твоје мудрости. Њихова дела и нехотице говоре о Теби. О, како сивелики у делима Својим. О, како си велики у човеку.
Слава Теби Који нам показујеш Своју моћ кроз законе васионе!
Слава Теби Који све испуњаваш!
Слава Ти за све што нам откриваш по милости Својој!
Слава Ти за све што скриваш од нас по мудрости Својој!
Слава Ти за дубину људскога ума!
Слава Ти за човекову стваралачку моћ!
Слава Ти за изливе Твоје благодати!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 8.
Како си близу нас у дане болести. Ти посећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у време жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утешитељ, Ти си свезнајућа Љубав, Теби певам: Алилуја!
Икос 8.
Кад сам Ти се као дете први пут свесно обратио, Ти си испунио моју молитву и обасјао ми душу великим миром. Разумео сам тада да си Ти добар и да су блажени они који Ти прибегавају. И зато не престајем да Ти се молим и да Те призивам:
Слава Теби Који испуњаваш и на добро изводиш жеље моје!
Слава Теби Који бдиш нада мном дан и ноћ!
Слава Ти за време које пролази и односи нашу тугу и жалости!
Слава Теби у Коме се ништа не губи, јер свима дарујеш живот вечни!
Слава Теби Који си нам обећао жељени сусрет с нашим умрлима!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 9.
Зашто се сва природа тајанствено смеши у дане празника? Зашто је тада тако лако и радосно на души? Зашто ваздух у храму бива тако светао? То је све због струјања благодати Твоје, због одблеска таворске светлости. Небо и земља тада заједно певају похвалну песму: Алилуја!
Икос 9.
Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смирењем, тада зраци Твоје светлости падају на моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.
Слава Теби Који кроз добра дела преображаваш наш живот!
Слава Теби Који си запечатио неисказаном сладошћу сваку своју заповест!
Слава Теби Који невидљиво присуствујеш у делима милости!
Слава Теби Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосећамо у туђим страдањима!
Слава Ти за љубав коју си уздигао изнад свега земаљског и небеског!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 10.
Што је уништено не може се повратити. Али Ти оживљујеш оне чија је савест замрла и враћаш првобитну лепоту душама које су је изгубиле. Твоме милосрђу све је могуће. Ти си Љубав, Ти си Творац и Обновитељ. Тебе хвалим песмом: Алилуја!
Икос 10.
Боже мој, Који знаш да је горди анђео Деница отпао од Тебе, не дај ми да посумњам и одступим од Тебе. Изоштри слух мој да бих свагда слушао Твој тајанствени глас и призивао Тебе, свуда присутног:
Слава Теби Који премудро управљаш мојим животом!
Слава Ти за надахнута предосећања!
Слава Тн за опомене тајанственог гласа!
Слава Ти за откривења у сну и на јави!
Слава Ти што ометаш моје некорисне намере!
Слава Ти што ме кроз страдања избављаш од страсти!
Слава Ти што смирујеш срце моје и спасаваш ме од гордости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 11.
Кроз сав протекли ланац векова осећам топлоту Твог Светог Духа и струјање Божанског Живота. Ти си близу. Времена као да нема. Ја видим Твој Крст - он је ради мене. Дух се мој до праха смирује пред Твојом љубављу, бескрајном и несхватљивом. Зато ћу довека под Крстом величати Тебе свога Спаситеља песмом: Алилуја!
Икос 11.
Блажени су они који вечерају с Тобом у Царству Твоме. Али блажени су и они које си још овде на земљи примио за учеснике Твоје Тајне Вечере. Колико пута си Својом Божанском Руком давао мени грешном да у причешћу примим Твоје Тело и Крв. И ја сам примао Светињу и осећао Твоју љубав неисказану и чудесну.
Слава Ти за несхватљиву и животворну силу благодати!
Слава Теби Који си установио Цркву Твоју да нам буде тихо пристаниште!
Слава Теби Који нас наново рађаш кроз животворну воду крштења!
Слава Теби Који прашташ грешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту љиљана!
Слава Ти, непресушни Изворе праштања!
Слава Ти за Хлеб небесни и Чашу живота!
Слава Теби Који нас уводиш у царство вечне радости!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 12.
Видео сам много пута одсјај славе Твоје на лицима умрлих. Каквом неземаљском лепотом и радошћу сијају њихова лица. Како прозрачне и нематеријалне постају њихове црте. Ћутањем својим они певају о Теби. Када наступи часи моје смрти, просвети, Боже, и моју душу да Ти пева: Алилуја!
Икос 12.
Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нису чуле песму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана месечином и под белим огртачем од снега који светлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видео сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како певају ветрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповедају о Теби јата звезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:
Слава Теби Који си нам показао Светлост!
Слава Теби Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском!
Слава Теби Који нас ограђујеш светлим војскама анђела и светих!
Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!
Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега века!
Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!
Слава Ти, Боже, у векове!
Кондак 13.
О, Свеблага и Животворна Тројице, прими нашу благодарност за сва добра Твоја и покажи нас достојним Твојих вечних блага, како бисмо, умножили поверени нам талант, достигли Царство Твоје и ушли у вечну радост Господа свога, певајући Му победну песму: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
