Браћо и сестре, родили сте се поново (након рођења од родитеља) водом и Духом, постали сте тада деца Божја, реците да ли достојно таквог високог звања живите? Живите ли онако како треба да живе деца Божја? Да ли се из ваших поступака види да је ваше живљење на небесима (Фил. 3, 20)? Да ли се види да очекујете опет са небеса Господа свога, као што нам је Он обећао у Својој светој речи? Презирете ли оно што је доле, тежите ли свим срцем ономе што је горе? Љубите ли свет прељуботворни и грешни? Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему. Пријатељство према свијету непријатељство је према Богу. Јер све што је у свијету је похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења. (1. Јн. 2, 15. 16; исп. Јак. 4, 4) Свет је овај разапео и до сада разапиње Сина Божјег. Браћо и сестре, брините о томе да ли живите по Јеванђељу. Или супротно њему? Читајте чешће прве главе јеванђеља од Матеја.
* * *
Спаси нас, род Твој, Владичице! Спаси нас, истокрвне Твоје! Спаси нас, Мати Живота и Мати свих нас, премда и нисмо достојни називати Те Мајком својом! Очисти, освети, утврди и спаси нас молитвама Твојим!
* * *
Шта ће ми имовина? Да бих од ње живео ја и моја породица, и моји сродници, да бих давао сиромасима, а не да бих је згртао. Мери штедро да би ти штедро одмерио Бог према жртви твојој. Притом су сва имовина или средства за живот Божји, а не наши, а Бог је Начелник живота: Он се стара о одржавању нашег живота преко нас самих или преко других, или непосредно. Сами себе и један другог и сав живот наш Христу Богу предајмо. (Јектенија) Говоримо: ваља нам живети, а Бог је живот наш: значи и сва средства за живот Бог даје и даће.
* * *
Многи световни часописи и новине чији се број изузетно повећао, одишу земаљским духом, често богопротивним, док хришћанин има могућност да буде грађанин не само земље, него и неба, и треба да мисли и о небеском. Паганска древна књижевност често је, чини се, била боља и чистија (Цицерон), узвишенија по својим начелима и побудама него књижевност хришћанских народа. Хришћански народи, који би већином морали бити словесна, то јест богоподобна бића, непрестано и силно вређају Ипостасно Слово Очево, Господа нашег Исуса Христа, у усменој и штампаној речи која се у изобиљу улудо троши и чак на саблазан хришћана које световна литература одвлачи од читања речи Божје и дела светих отаца. Умножавањем лажних речи уредници и издавачи часописа и новина лове и заводе словесно стадо Христово. О, Слово Божје! Какав ћемо одговор дати на страшном суду Твоме!
* * *
Где је сада читање у кућама богонадахнутог Псалтира који улива тако велику веру у Бога, тако чврсто поуздање у Бога у искушењима, у болестима, у невољама и тугама, и такву пламену љубав према Богу? Где је читање богонадахнутих псалама који су били омиљено штиво наших предака, не само обичног народа, него и великаша и самих кнежева? Нема га: зато у многима нема вере, наде хришћанске и љубави према Богу и ближњем, а има безверја, очаја, мржње. Нема пламене молитве, нема чистоте живљења, нема духа скрушености због грехова и умилења, нема правде, мира и радости у Духу Светоме. Већина хришћана је прожета духом света, духом часописа, новина и уопште световних писаца који су сами са своје стране прожети духом паганским, а не хришћанским, духом порицања богонадахнутости светог Писма и уздизања себе самих, свог гордог и надменог разума, духом овоземаљске таштине.
* * *
Све што нам Црква ставља у уста и у уши јесте истина, дисање или поука Духа Светога. Имај страхопоштовања пред сваком мишљу, сваком речју Цркве. Памти да је област мисли и речи Божји посед, као и сав свет, видљиви и невидљиви. Ништа ти своје немаш, чак ни мисао, ни реч. Све је Отац наш, све је Бог. Слиј се у општи поредак, као што се злато лије у одређене калупе, или као што је природа састављена у једну складну целину. Не живи себичним, одвојеним животом.
* * *
Пуцање леда на морима и рекама је слика ослобађања душе наше од тела. Ослободивши се леда, воде се налазе лицем у лице са ваздухом који почиње да их таласа, и са сунцем које почиње у њима да се купа: тако и чисте душе, ослободивши се тела, бивају лицем у лице са Христом, Он их освежава и Он их обасјава. Док су покривене леденим омотачем, воде као да се налазе у тамници, у оковима, немају непосредни контакт са ваздухом и са сунчевом светлошћу: тако и душе наше, док живе под телесним омотачем, немају непосредно општење са Богом и са светима, већ само путем свог омотача, делимично, а када спадне омотач телесни, тада ћемо угледати Господа лицем у лице, као што су воде након пуцања леда непосредно окренуте ка сунцу и долазе у непосредни додир са ваздухом.
* * *
Наше је срце просто, једно, јединствено, и стога не може служити двама господарима: Богу и мамону (Мт. 6, 24), то јест богатству; значи, не може се искрено служити Господу и уједно имати пристрашћеност према земаљским стварима, јер све то спада у мамона. А и недостојно је човека робовање богатству, јер је оно земља и прах. Све земаљске ствари, ако се за њих привезујемо срцем, чине га грубим, земљаним, и од Бога, и од Мајке Божје и свих светих, од свега духовног, небеског и вечног нас одвраћају и привезују нас за земаљско, трулежно, пролазно, а такође и од љубави према ближњем одвраћају. Да би се довршило све што је речено, треба још казати да дух привезаности за земаљско, попустљивости и сажаљења према земаљском јесте дух ђаволски и да се ђаво сам усељује у човека преко његове привезаности за земаљско; он често улази у наше срце, као безочни победник, преко тренутног пристрашћа према земаљском које није одмах одбачено, помрачујући, притискајући, убијајући дух наш и чинећи га неспособним за било какво дело Божје, заражавајући га гордошћу, хулом, роптањем, презирањем светиње и ближњег, противљењем, чамотињом, очајањем, злобом.
* * *
Нас ради Господ се оваплотио, страдао, распет био, и умро, и васкрсао. Нас ради Он је и Мајку Своју Пречисту Дјеву Марију свим врлинама благоукрасио и свим божанским силама снабдео да би нам Она, премилосрдна и свесавршена, после Њега била све. Дакле, да за нас не буде бескорисна благодат Божја којом је испуњена Владичица наша. Да сви притичемо са смелошћу и надом ка чудесном, и свесилном, и пречистом покрову Дјеве. Тиште ли нас греси – помолимо Јој се да нас исопом молитава Својих очисти од сваке нечистоте тела и духа.
* * *
Од чега потиче хула и презир према духовној речи? Од гордости срца нашег, од надмености, ситости нашег разума.
* * *
Непрестано примећујеш да Бог никакву, ни најмању тренутну нечистоту не трпи у теби, и да те одмах пошто у срце пустиш какву нечисту помисао, напушта мир а уједно и Сам Бог, и да постајеш сместиште ђавола ако одмах не одбациш грех, тако да о свакој помисли греховној, тим пре о речи и делу греховном, треба рећи: то је ђаво; а о свакој помисли светој и доброј, као и о речи и делу, треба да кажемо да је то Бог или да је то од Бога. И замисли сад каква је преукрашена, чиста и непоколебива палата Сведржитеља пресвета душа и пречисто тело Богомајке у Чију се утробу уселио Бог Логос и у Њој обитавао као Божанство, душом и телом пречистим? Замисли каква је Она вечна, бесконачна, непромењива светиња! Замисли каквог је страхопоштовања и прослављања Она достојна! Замисли ко смо ми – трске које повија вјетар (Мт. 11, 7) ђаволски; дунуо ђаво својом хулом у наше срце, и сада се од његове хуле повијамо, смућујемо, клонемо, док треба презирати сва његова хуљења или не обраћати пажњу на њих, као на маштања.
* * *
Као што су у Богу Отац, Син и Свети Дух нераздељиви, тако и у молитви, и у животу нашем мисао, реч и дело треба да буду такође нераздељиви. Иштеш ли штогод од Бога, веруј да ће бити, да ће се десити оно што тражиш, како Богу буде угодно; читаш ли реч Божју – веруј да је све о чему се у њој говори било, јесте и да ће бити, или да се десило, да се дешава и да ће се десити. Тако веруј, тако говори, тако читај, тако се моли. Велика је ствар реч. Велика је ствар душа која мисли, говори и дела, образ и подобије Тројице свемогуће. Човече, познај ко си, и понашај се у складу са својим достојанством.
* * *
Добра Владичице, покажи и увек показуј власт Твоју нада мном и над људима Твојим, богобојажљивим и кротким – избављајући нас, по молитви нашој, од нечистих, злих и хулних помисли, од свих грехова и страсти, и од свих лукавстава демонских, као добра Мајка Божја.
* * *
Владичици Богородици, светим Анђелима и свим светима моли се као Самом Духу Светом, а особито као Светој Тројици Која њих освећује и у њима обитава. Они ће у нама једно бити. (Јн. 17, 21) Свет јеси, Боже наш, и у Светима обитаваш. (Возглас) Амин.
* * *
Сви ми живимо у неком преласном помрачењу срца и ума, али Господ Исус Христос је просветљење наше. Светитељи нас увек виде благодаћу Божјом, јер су они у Богу и Бог је у њима; они су један дух с Господом (1. Кор. 6, 17), а Господ све види, све чује. Стога, гледајући у цркви, на пример, иконе светих Божјих, веруј да те они виде, а особито срце твоје.
* * *
Ма чиме, ма каквим страстима те непријатељи нападали, трпи без чамотиње, без озлојеђености, са кротошћу и смирењем, и не допусти у срцу покрет нестрпљења, злобе, роптања и хуле.
* * *
Сва твар сведочи о бесконачној доброти и правди Творца, сам сатана и његови анђели својим срамним битисањем и свезлобним лукавствима према људима доказују неизмерну доброту и правду Творца; јер ко су раније били сатана и његови анђели? Какве светлости, какве ризнице коликих добара, и чега су се лишили због своје одлучно–добровољне незахвалности, гордости, злобе и зависти према Господу? Нису ли пали потпуно смишљено и намерно, са циљем да вечно војују против Творца и Његових створења, разумно–словесних људи? Судећи по злобним дејствима сатане у свету, по мноштву и снази њиховој, можемо слутити какав је велики, моћан дух био сатана, негдашњи Деница (јутарња звезда, зорњача, звезда даница– име луцифера, началника палих ангела, дато му због блиставих савршенстава којима је био обдарен од Бога, прим. прев.). Судећи по обиљу помрачења и обмане његове у људима расутим по целом свету (који заводи сву васељену – Отк. 12, 9), може се слутити како је некада био светао и препун истине! Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драго камење. (Језек. 28, 13) Судећи по свелукавим телесним и нечистим жељама које изазива, може се закључити колико је у доброти својој, коју беше добио од Творца, био пријатан, мио! Судећи по подмуклости и злим лукавствима, може се слутити како је паметан био и колико је добра могао донети, како би могао много да послужи Творцу Своме у Његовом промишљању о нижим духовима или о људима. По том злом, огромном колосу, сатани, судите како је величанствено, добро, преукрашено, пресветло, моћно, умно створење некада био сатана. Колико је дарова Творчевих поседовао и чега се лишио због свог злог и хотимичног безумља! По злоби његовој у људима судите колико је некада био добар; по зависти судите о његовој пређашњој добронамерности; по безграничној његовој похлепи и шкртости у људима судите о његовој штедрости, по његовој гордости – о његовој, од Бога добијеној, величини; по његовој чамотињи у људима, досади, тузи која понекад бива неиздржива – о његовом негдашњем блаженству. Јер он негда беше онолико добар, колико је сада зао! Он служи као вечна лекција смирења и покорности за све Анђеле небеске и за све добромислеће људе: јер ма колико Анђели били савршени или ма колико људи били паметни и уопште ма колико у нечему били савршени, они све то имају једино од доброте Творца, а не сами од себе, и треба за све да благодаре Творцу и да моле за све са несумњивом вером у Његову доброту и свемоћ, у нади да ће све добити од Њега. Зли дуси су пали са гордости и злобе: то је лекција за све људе – да се смирују пред Творцем, да себе сматрају за ништа и да све приписују Творцу, и да живе само Творцем и испуњавањем Његове воље, и – чудесна су дела Твоја, Господе – оно што није могао и није желео да стекне даница уза сву своју мудрост, стекла је Дјева из рода пропадљивог и уједно духовно бесмртног; Пресвета Дјева Марија је стекла Себи смирење неупоредиво, стекла је највишу светињу. Радуј се, благодатна! Господ је с Тобом! Погледа Господ на смјерност слушкиње своје. (Лк. 1, 28; 4 Тако се и сви ми, као они који су сами по себи права ништавност, као они који све имају од Бога, сем греха, морамо непрестано и дубоко смиривати пред Творцем, у свему прибегавајући Његовом милосрђу.
* * *
Без благодатне помоћи не можеш победити ниједну страст, ниједан грех – зато вазда тражи помоћ од Христа Спаситеља свога. Он је ради тога и дошао у свет, ради тога је пострадао, умро и васкрсао да би нам у свему помагао, да би нас спасавао од греха и од насиља страсти, да би нас чистио од грехова наших, да би нам Духом Светим давао снагу за чињење добрих дела, да би нас просвећивао, укрепљивао, умиривао. Говориш: како се спасти кад је на сваком кораку грех и сваког трена грешиш? Одговор на то је једноставан: на сваком кораку, сваког трена призивај Спаситеља, сећај се Спаситеља и спашћеш и себе и друге.
* * *
Користите се Мојим даровима не појединачно, као самољупци, већ као деца Моја код које све мора бити заједничко, не жалећи да другима забадава нудите плодове Моје, дела руку Мојих, сећајући се да их Ја вама дајем забадава, због Моје очинске доброте и штедрог човекољубља. Овако бива у породици. Када отац или мајка или брат донесу поклоне, отац их дарива свој деци својој, или брат својој браћи, и ако деца, браћа и сестре, сви живе у узајамној љубави, онда она нису задовољна и срећна ако отац или брат некоме од њих не дарује поклоне и ако макар једном од њих не да оно што је дао другима. А зашто? Зато што се благодарећи узајамној љубави осећају као једно тело, зато што сви они као да су једно, исто лице. Нека тако поступа и свако од вас. А Ја знам како да вас наградим за љубав која Ми је толико угодна. Ако сам милостив и према онима који не испуњавају Моје заповести (у једнога богатог човјека роди њива – Лк. 12, 16), како онда нећу бити милостив према истинским чедима Мојим којима сам заправо и наменио све Моје милости? Да, бићу милостив. Сажалићу се на кога се сажалим. (Рим. 9, 15 (2. Мој. 33, 19))
* * *
Сваки пут кад паднеш, устани и спашћеш се. Грешник си, непрестано падаш, научи да устајеш; побрини се о задобијању те мудрости. Ево у чему се та мудрост састоји: научи напамет псалам Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, на који је цара и пророка Давида надахнуо Дух Свети и изговарај га са искреном вером и надом, скрушена и смирена срца: после твог искреног покајања, израженог речима цара Давида, истог трена ће ти од Господа засјати опроштај грехова, и ти ћеш осетити мир душевних сила својих. Главно је у животу – ревновати о узајамној љубави и никога не осуђивати. Свако ће за себе дати одговор Богу, а ти у себе гледај. Злобе се чувај.
* * *
Православни хришћани су као породица, деца Исуса Христа, а у доброј породици мајка увек ужива велико поштовање (Мајка Божја), као што и млађа браћа уважавају и поштују старију коју подражавају. Лутерани и англиканци! Зашто код вас тога нема? Зашто код вас Мајка Божја не ужива дужно страхопоштовање и свечано уважавање и поклањање? Зашто свети Анђели и свети Божји људи не уживају свечано поштовање и поклоне? Зашто не желите да им подражавате? Или ви само Бога поштујете, само се Њему клањате? Али ви морате имати на уму да су Мајка Господа Исуса Христа, свети Анђели и свети људи чисте иконе Божје, пријатељи Божји, као што је и Аврам назван пријатељем Божјим. Па како се не клањати живим иконама Божјим, чедима и пријатељима Божјим?
* * *
Свет је дом. Градитељ и домаћин тога дома, Творац и Отац људи–хришћана који у њему живе јесте Бог. Мајка у томе дому јесте Пресвета Богородица. Ходи увек у присуству свога Оца у љубави и послушности према Њему; као и у присуству наше заједничке Мајке Пресвете Богородице – у светој љубави, страхопоштовању и послушности према Њој. У својим духовним и телесним потребама, у тугама, искушењима и болестима обраћај Јој се са вером, надом и љубављу. Буди свет, као што је свет Господ Бог, Творац и Отац твој, као што је света Владичица, Мајка Божја и по Спаситељу Мајка наша. Жено, ето ти сина! Ево ти мајке! (Јн. 19, 26; 27) Да не бисмо посумњали да преузвишену Мајку Бога Вишњег, пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу треба да називамо својом Мајком, предвечни, Божанствени Син Њен, Господ Исус Христос, отклонио је нашу сумњу, непосредно дозволивши нама или онима од нас који ревнују за светињу да Је називамо својом Мајком: ево ти Мајке. Јер у лицу светог Јована Богослова то је речено и нама хришћанима. Да, Она је и заиста најнежнија, добропромислитељна, свесвета Мати наша која ка светости управља нас, чеда своја.
* * *
Веома јасно видиш да ти је изузетно тешко, а без благодати Божје и усрдне молитве и уздржања немогуће је променити се на боље; осећаш у себи деловање мноштва страсти: и гордости, и злобе, и зависти, и похлепе, и среброљубља, и чамотиње, и лењости, и прељубе, и нестрпљења, и непокорности, и остајеш са њима, и често њима биваш свезан, а дуготрпељиви Владика те трпи, очекујући твоје обраћење и исправљење, и обдарује те свим даровима Своје доброте. Стога буди благ, стрпљив и пун љубави и према многострасним људима који са тобом живе, побеђујући свако зло добрим, и главно, моли се за њих Богу да их исправи, да обрати срца њихова ка Себи, Извору светиње. Не помажи ђаволу у ширењу његовог царства. Свети својим делима име Оца небеског, помажи Му у ширењу царства Његовог на земљи: јер ми смо Божији сарадници (1. Кор. 3, 9), ревнуј за испуњење воље Његове и на земљи као што је на небу… опраштај дугове дужницима својим са радошћу, као што се добри син радује што има прилику да испуни вољу љубљеног оца свога.
* * *
Спаси нас, род Твој, Владичице! Спаси нас, истокрвне Твоје! Спаси нас, Мати Живота и Мати свих нас, премда и нисмо достојни називати Те Мајком својом! Очисти, освети, утврди и спаси нас молитвама Твојим!
* * *
Шта ће ми имовина? Да бих од ње живео ја и моја породица, и моји сродници, да бих давао сиромасима, а не да бих је згртао. Мери штедро да би ти штедро одмерио Бог према жртви твојој. Притом су сва имовина или средства за живот Божји, а не наши, а Бог је Начелник живота: Он се стара о одржавању нашег живота преко нас самих или преко других, или непосредно. Сами себе и један другог и сав живот наш Христу Богу предајмо. (Јектенија) Говоримо: ваља нам живети, а Бог је живот наш: значи и сва средства за живот Бог даје и даће.
* * *
Многи световни часописи и новине чији се број изузетно повећао, одишу земаљским духом, често богопротивним, док хришћанин има могућност да буде грађанин не само земље, него и неба, и треба да мисли и о небеском. Паганска древна књижевност често је, чини се, била боља и чистија (Цицерон), узвишенија по својим начелима и побудама него књижевност хришћанских народа. Хришћански народи, који би већином морали бити словесна, то јест богоподобна бића, непрестано и силно вређају Ипостасно Слово Очево, Господа нашег Исуса Христа, у усменој и штампаној речи која се у изобиљу улудо троши и чак на саблазан хришћана које световна литература одвлачи од читања речи Божје и дела светих отаца. Умножавањем лажних речи уредници и издавачи часописа и новина лове и заводе словесно стадо Христово. О, Слово Божје! Какав ћемо одговор дати на страшном суду Твоме!
* * *
Где је сада читање у кућама богонадахнутог Псалтира који улива тако велику веру у Бога, тако чврсто поуздање у Бога у искушењима, у болестима, у невољама и тугама, и такву пламену љубав према Богу? Где је читање богонадахнутих псалама који су били омиљено штиво наших предака, не само обичног народа, него и великаша и самих кнежева? Нема га: зато у многима нема вере, наде хришћанске и љубави према Богу и ближњем, а има безверја, очаја, мржње. Нема пламене молитве, нема чистоте живљења, нема духа скрушености због грехова и умилења, нема правде, мира и радости у Духу Светоме. Већина хришћана је прожета духом света, духом часописа, новина и уопште световних писаца који су сами са своје стране прожети духом паганским, а не хришћанским, духом порицања богонадахнутости светог Писма и уздизања себе самих, свог гордог и надменог разума, духом овоземаљске таштине.
* * *
Све што нам Црква ставља у уста и у уши јесте истина, дисање или поука Духа Светога. Имај страхопоштовања пред сваком мишљу, сваком речју Цркве. Памти да је област мисли и речи Божји посед, као и сав свет, видљиви и невидљиви. Ништа ти своје немаш, чак ни мисао, ни реч. Све је Отац наш, све је Бог. Слиј се у општи поредак, као што се злато лије у одређене калупе, или као што је природа састављена у једну складну целину. Не живи себичним, одвојеним животом.
* * *
Пуцање леда на морима и рекама је слика ослобађања душе наше од тела. Ослободивши се леда, воде се налазе лицем у лице са ваздухом који почиње да их таласа, и са сунцем које почиње у њима да се купа: тако и чисте душе, ослободивши се тела, бивају лицем у лице са Христом, Он их освежава и Он их обасјава. Док су покривене леденим омотачем, воде као да се налазе у тамници, у оковима, немају непосредни контакт са ваздухом и са сунчевом светлошћу: тако и душе наше, док живе под телесним омотачем, немају непосредно општење са Богом и са светима, већ само путем свог омотача, делимично, а када спадне омотач телесни, тада ћемо угледати Господа лицем у лице, као што су воде након пуцања леда непосредно окренуте ка сунцу и долазе у непосредни додир са ваздухом.
* * *
Наше је срце просто, једно, јединствено, и стога не може служити двама господарима: Богу и мамону (Мт. 6, 24), то јест богатству; значи, не може се искрено служити Господу и уједно имати пристрашћеност према земаљским стварима, јер све то спада у мамона. А и недостојно је човека робовање богатству, јер је оно земља и прах. Све земаљске ствари, ако се за њих привезујемо срцем, чине га грубим, земљаним, и од Бога, и од Мајке Божје и свих светих, од свега духовног, небеског и вечног нас одвраћају и привезују нас за земаљско, трулежно, пролазно, а такође и од љубави према ближњем одвраћају. Да би се довршило све што је речено, треба још казати да дух привезаности за земаљско, попустљивости и сажаљења према земаљском јесте дух ђаволски и да се ђаво сам усељује у човека преко његове привезаности за земаљско; он често улази у наше срце, као безочни победник, преко тренутног пристрашћа према земаљском које није одмах одбачено, помрачујући, притискајући, убијајући дух наш и чинећи га неспособним за било какво дело Божје, заражавајући га гордошћу, хулом, роптањем, презирањем светиње и ближњег, противљењем, чамотињом, очајањем, злобом.
* * *
Нас ради Господ се оваплотио, страдао, распет био, и умро, и васкрсао. Нас ради Он је и Мајку Своју Пречисту Дјеву Марију свим врлинама благоукрасио и свим божанским силама снабдео да би нам Она, премилосрдна и свесавршена, после Њега била све. Дакле, да за нас не буде бескорисна благодат Божја којом је испуњена Владичица наша. Да сви притичемо са смелошћу и надом ка чудесном, и свесилном, и пречистом покрову Дјеве. Тиште ли нас греси – помолимо Јој се да нас исопом молитава Својих очисти од сваке нечистоте тела и духа.
* * *
Од чега потиче хула и презир према духовној речи? Од гордости срца нашег, од надмености, ситости нашег разума.
* * *
Непрестано примећујеш да Бог никакву, ни најмању тренутну нечистоту не трпи у теби, и да те одмах пошто у срце пустиш какву нечисту помисао, напушта мир а уједно и Сам Бог, и да постајеш сместиште ђавола ако одмах не одбациш грех, тако да о свакој помисли греховној, тим пре о речи и делу греховном, треба рећи: то је ђаво; а о свакој помисли светој и доброј, као и о речи и делу, треба да кажемо да је то Бог или да је то од Бога. И замисли сад каква је преукрашена, чиста и непоколебива палата Сведржитеља пресвета душа и пречисто тело Богомајке у Чију се утробу уселио Бог Логос и у Њој обитавао као Божанство, душом и телом пречистим? Замисли каква је Она вечна, бесконачна, непромењива светиња! Замисли каквог је страхопоштовања и прослављања Она достојна! Замисли ко смо ми – трске које повија вјетар (Мт. 11, 7) ђаволски; дунуо ђаво својом хулом у наше срце, и сада се од његове хуле повијамо, смућујемо, клонемо, док треба презирати сва његова хуљења или не обраћати пажњу на њих, као на маштања.
* * *
Као што су у Богу Отац, Син и Свети Дух нераздељиви, тако и у молитви, и у животу нашем мисао, реч и дело треба да буду такође нераздељиви. Иштеш ли штогод од Бога, веруј да ће бити, да ће се десити оно што тражиш, како Богу буде угодно; читаш ли реч Божју – веруј да је све о чему се у њој говори било, јесте и да ће бити, или да се десило, да се дешава и да ће се десити. Тако веруј, тако говори, тако читај, тако се моли. Велика је ствар реч. Велика је ствар душа која мисли, говори и дела, образ и подобије Тројице свемогуће. Човече, познај ко си, и понашај се у складу са својим достојанством.
* * *
Добра Владичице, покажи и увек показуј власт Твоју нада мном и над људима Твојим, богобојажљивим и кротким – избављајући нас, по молитви нашој, од нечистих, злих и хулних помисли, од свих грехова и страсти, и од свих лукавстава демонских, као добра Мајка Божја.
* * *
Владичици Богородици, светим Анђелима и свим светима моли се као Самом Духу Светом, а особито као Светој Тројици Која њих освећује и у њима обитава. Они ће у нама једно бити. (Јн. 17, 21) Свет јеси, Боже наш, и у Светима обитаваш. (Возглас) Амин.
* * *
Сви ми живимо у неком преласном помрачењу срца и ума, али Господ Исус Христос је просветљење наше. Светитељи нас увек виде благодаћу Божјом, јер су они у Богу и Бог је у њима; они су један дух с Господом (1. Кор. 6, 17), а Господ све види, све чује. Стога, гледајући у цркви, на пример, иконе светих Божјих, веруј да те они виде, а особито срце твоје.
* * *
Ма чиме, ма каквим страстима те непријатељи нападали, трпи без чамотиње, без озлојеђености, са кротошћу и смирењем, и не допусти у срцу покрет нестрпљења, злобе, роптања и хуле.
* * *
Сва твар сведочи о бесконачној доброти и правди Творца, сам сатана и његови анђели својим срамним битисањем и свезлобним лукавствима према људима доказују неизмерну доброту и правду Творца; јер ко су раније били сатана и његови анђели? Какве светлости, какве ризнице коликих добара, и чега су се лишили због своје одлучно–добровољне незахвалности, гордости, злобе и зависти према Господу? Нису ли пали потпуно смишљено и намерно, са циљем да вечно војују против Творца и Његових створења, разумно–словесних људи? Судећи по злобним дејствима сатане у свету, по мноштву и снази њиховој, можемо слутити какав је велики, моћан дух био сатана, негдашњи Деница (јутарња звезда, зорњача, звезда даница– име луцифера, началника палих ангела, дато му због блиставих савршенстава којима је био обдарен од Бога, прим. прев.). Судећи по обиљу помрачења и обмане његове у људима расутим по целом свету (који заводи сву васељену – Отк. 12, 9), може се слутити како је некада био светао и препун истине! Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драго камење. (Језек. 28, 13) Судећи по свелукавим телесним и нечистим жељама које изазива, може се закључити колико је у доброти својој, коју беше добио од Творца, био пријатан, мио! Судећи по подмуклости и злим лукавствима, може се слутити како је паметан био и колико је добра могао донети, како би могао много да послужи Творцу Своме у Његовом промишљању о нижим духовима или о људима. По том злом, огромном колосу, сатани, судите како је величанствено, добро, преукрашено, пресветло, моћно, умно створење некада био сатана. Колико је дарова Творчевих поседовао и чега се лишио због свог злог и хотимичног безумља! По злоби његовој у људима судите колико је некада био добар; по зависти судите о његовој пређашњој добронамерности; по безграничној његовој похлепи и шкртости у људима судите о његовој штедрости, по његовој гордости – о његовој, од Бога добијеној, величини; по његовој чамотињи у људима, досади, тузи која понекад бива неиздржива – о његовом негдашњем блаженству. Јер он негда беше онолико добар, колико је сада зао! Он служи као вечна лекција смирења и покорности за све Анђеле небеске и за све добромислеће људе: јер ма колико Анђели били савршени или ма колико људи били паметни и уопште ма колико у нечему били савршени, они све то имају једино од доброте Творца, а не сами од себе, и треба за све да благодаре Творцу и да моле за све са несумњивом вером у Његову доброту и свемоћ, у нади да ће све добити од Њега. Зли дуси су пали са гордости и злобе: то је лекција за све људе – да се смирују пред Творцем, да себе сматрају за ништа и да све приписују Творцу, и да живе само Творцем и испуњавањем Његове воље, и – чудесна су дела Твоја, Господе – оно што није могао и није желео да стекне даница уза сву своју мудрост, стекла је Дјева из рода пропадљивог и уједно духовно бесмртног; Пресвета Дјева Марија је стекла Себи смирење неупоредиво, стекла је највишу светињу. Радуј се, благодатна! Господ је с Тобом! Погледа Господ на смјерност слушкиње своје. (Лк. 1, 28; 4 Тако се и сви ми, као они који су сами по себи права ништавност, као они који све имају од Бога, сем греха, морамо непрестано и дубоко смиривати пред Творцем, у свему прибегавајући Његовом милосрђу.
* * *
Без благодатне помоћи не можеш победити ниједну страст, ниједан грех – зато вазда тражи помоћ од Христа Спаситеља свога. Он је ради тога и дошао у свет, ради тога је пострадао, умро и васкрсао да би нам у свему помагао, да би нас спасавао од греха и од насиља страсти, да би нас чистио од грехова наших, да би нам Духом Светим давао снагу за чињење добрих дела, да би нас просвећивао, укрепљивао, умиривао. Говориш: како се спасти кад је на сваком кораку грех и сваког трена грешиш? Одговор на то је једноставан: на сваком кораку, сваког трена призивај Спаситеља, сећај се Спаситеља и спашћеш и себе и друге.
* * *
Користите се Мојим даровима не појединачно, као самољупци, већ као деца Моја код које све мора бити заједничко, не жалећи да другима забадава нудите плодове Моје, дела руку Мојих, сећајући се да их Ја вама дајем забадава, због Моје очинске доброте и штедрог човекољубља. Овако бива у породици. Када отац или мајка или брат донесу поклоне, отац их дарива свој деци својој, или брат својој браћи, и ако деца, браћа и сестре, сви живе у узајамној љубави, онда она нису задовољна и срећна ако отац или брат некоме од њих не дарује поклоне и ако макар једном од њих не да оно што је дао другима. А зашто? Зато што се благодарећи узајамној љубави осећају као једно тело, зато што сви они као да су једно, исто лице. Нека тако поступа и свако од вас. А Ја знам како да вас наградим за љубав која Ми је толико угодна. Ако сам милостив и према онима који не испуњавају Моје заповести (у једнога богатог човјека роди њива – Лк. 12, 16), како онда нећу бити милостив према истинским чедима Мојим којима сам заправо и наменио све Моје милости? Да, бићу милостив. Сажалићу се на кога се сажалим. (Рим. 9, 15 (2. Мој. 33, 19))
* * *
Сваки пут кад паднеш, устани и спашћеш се. Грешник си, непрестано падаш, научи да устајеш; побрини се о задобијању те мудрости. Ево у чему се та мудрост састоји: научи напамет псалам Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, на који је цара и пророка Давида надахнуо Дух Свети и изговарај га са искреном вером и надом, скрушена и смирена срца: после твог искреног покајања, израженог речима цара Давида, истог трена ће ти од Господа засјати опроштај грехова, и ти ћеш осетити мир душевних сила својих. Главно је у животу – ревновати о узајамној љубави и никога не осуђивати. Свако ће за себе дати одговор Богу, а ти у себе гледај. Злобе се чувај.
* * *
Православни хришћани су као породица, деца Исуса Христа, а у доброј породици мајка увек ужива велико поштовање (Мајка Божја), као што и млађа браћа уважавају и поштују старију коју подражавају. Лутерани и англиканци! Зашто код вас тога нема? Зашто код вас Мајка Божја не ужива дужно страхопоштовање и свечано уважавање и поклањање? Зашто свети Анђели и свети Божји људи не уживају свечано поштовање и поклоне? Зашто не желите да им подражавате? Или ви само Бога поштујете, само се Њему клањате? Али ви морате имати на уму да су Мајка Господа Исуса Христа, свети Анђели и свети људи чисте иконе Божје, пријатељи Божји, као што је и Аврам назван пријатељем Божјим. Па како се не клањати живим иконама Божјим, чедима и пријатељима Божјим?
* * *
Свет је дом. Градитељ и домаћин тога дома, Творац и Отац људи–хришћана који у њему живе јесте Бог. Мајка у томе дому јесте Пресвета Богородица. Ходи увек у присуству свога Оца у љубави и послушности према Њему; као и у присуству наше заједничке Мајке Пресвете Богородице – у светој љубави, страхопоштовању и послушности према Њој. У својим духовним и телесним потребама, у тугама, искушењима и болестима обраћај Јој се са вером, надом и љубављу. Буди свет, као што је свет Господ Бог, Творац и Отац твој, као што је света Владичица, Мајка Божја и по Спаситељу Мајка наша. Жено, ето ти сина! Ево ти мајке! (Јн. 19, 26; 27) Да не бисмо посумњали да преузвишену Мајку Бога Вишњег, пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу треба да називамо својом Мајком, предвечни, Божанствени Син Њен, Господ Исус Христос, отклонио је нашу сумњу, непосредно дозволивши нама или онима од нас који ревнују за светињу да Је називамо својом Мајком: ево ти Мајке. Јер у лицу светог Јована Богослова то је речено и нама хришћанима. Да, Она је и заиста најнежнија, добропромислитељна, свесвета Мати наша која ка светости управља нас, чеда своја.
* * *
Веома јасно видиш да ти је изузетно тешко, а без благодати Божје и усрдне молитве и уздржања немогуће је променити се на боље; осећаш у себи деловање мноштва страсти: и гордости, и злобе, и зависти, и похлепе, и среброљубља, и чамотиње, и лењости, и прељубе, и нестрпљења, и непокорности, и остајеш са њима, и често њима биваш свезан, а дуготрпељиви Владика те трпи, очекујући твоје обраћење и исправљење, и обдарује те свим даровима Своје доброте. Стога буди благ, стрпљив и пун љубави и према многострасним људима који са тобом живе, побеђујући свако зло добрим, и главно, моли се за њих Богу да их исправи, да обрати срца њихова ка Себи, Извору светиње. Не помажи ђаволу у ширењу његовог царства. Свети својим делима име Оца небеског, помажи Му у ширењу царства Његовог на земљи: јер ми смо Божији сарадници (1. Кор. 3, 9), ревнуј за испуњење воље Његове и на земљи као што је на небу… опраштај дугове дужницима својим са радошћу, као што се добри син радује што има прилику да испуни вољу љубљеног оца свога.
