ШТА ЗНАЧИ БИТИ ХРИШЋАНИН?
Бити хришћанин значи:
1. Веровати у неисказану љубав Божју према људима, која се објавила у свету у ваплоћењу Сина Божјег у његовом страдању за људе;
2 Знати да "сав род људски у греху лежи" и да је Љубав Божја показала се према људима кроз Господа Исуса Христа савршено незаслужено од људи.
Знати да је Христос и за мене, као и за све остале људе, поруган био и крв своју пролио;
3. Надати се бесмртном животу, који је Бог припремио "свима онима који Га љубе";
4. Имати непоколебљиву веру, да је кроз Христа Бога објавио о себи онолико колико смртни људи у овом животу могу носити и да људи сами собом, поред свих својих напора, никада не би могли испитивањем својим доћи до откровења толике истине;
5. Старати се свом силом, да човек испуни све заповести Христа, као свог Највећег Пријатеља. При том непоколебљиво веровати, да свако такво наше страдање Христос види, од своје стране моћно га помаже и најзад, успехом крунише.
ПРОТИВ БЕЗБОЖНОГ КОМУНИЗМА
1.
Комунисти из своје главе говоре: вера је опијум народа. Тој речи научио их је Јеврејин Маркс.
Шта су онда безбожни комунисти? Они су губа народа. И то не кажемо ми из своје главе, него то каже Свето Писмо, које је реч Божја кроз јеврејске пророке. Ево два примера:
Прво, кад је сестра Мојсијева Марија устала против Бога, наједанпут постаде сва губава. И гле, Марија бјеше губава, бијела (од губе) као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава (IV Мојс. 12,10).
Друга, цар Озија у охолости својој устаде против Бога који је наредио да само свештеници могу у храму кадити, па узе кадионицу да кади у храму, но у том изиде му губа на чело, пред свима свештеницима у дому Господњем (II Дневник 26,12-19).
Према томе јасно је, да је противљење Богу и одрицање Бога губа. дакле и безбожници комунисти јесу губави, и за све остале људе и народе представљају губу.
Докле год се не очисте. Како да се очисте од губе безбоштва? И то је заповеђено од Бога Створитеља. Нека се одведу свештенику, рече Бог (III Мојс. 24, 2). А то значи: Нека се поврате од безумља свога; нека се покају од безбоштва свога, па нека се поврате цркви Божјој, и слуге Божје казаће им шта треба даље да чине, да би се потпуно очистили од губе на души својој, и повратили у народ Божји.
2.
Безбожни Маркс је предсказан од самога Спаситеља нашег. Овако је говорио Господ Христос упорним Јеврејима: Ја дођох у име Оца својега и примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити (Јов. 5,43). Маркс је дошао, не у име Оца небесног него у своје име. Он је одрекао Бога и наругао се вери свих хришћана у Оца небесног. И њега су Јевреји примили. њега су подржали. њега су преко своје штампе разгласили по целом свету. Њега су следовали као никад никоме од Мојсија до данас. Помоћу Маркса унели су забуну и растројство у сав хришћански свет. Помоћу њега разрушили су главну тврђаву Христову на земљи - свету Русију.
Пре појаве Маркса Јевреји нису хтели бити комунисти. Зашто? Зато што они мислиоци и филозофи који су пре Маркса проповедали социјализам, или комунизам, били су хришћани и веровали су у Бога. Неки од њих били су баш ревносни хришћани. Због тога Јевреји нису хтели уз њих. Кад се Маркс јавио, прво као Јеврејин, а друго као безбожник, онда су Јевреји целога света прихватили њега као свога Месију, који ће довести њих до власти над светом.
Али су се грдно преварили. Преварио се и сатана кад покуша лажима да уништи Адама и Еву. Тако се Маркс преварио, кад се дигао против Христа и његове цркве. Ништа Маркс није могао предвидети ни прорећи о будућности, јер је био слеп духом зато што је био без Бога. а Христос је предвидео Маркса. За ким, дакле, да пођемо: За оним који види или за оним који не види? За видовитим или слепим?
Заиста, корисно је веома да у наше дане знамо ове две ствари које у Библији пишу:
I Да је безбожни комунизам губа народу и
II Да је отац безбожног комунизма Маркс предвиђен.
ВЕРНИ, ПРОБУДИТЕ СЕ!
Шта вас још успављује, те не осећате приближење Дана Господњега?
Да ли вас успављује мирис људске крви? Како вас може успавати оно што црве и шакале чини будним?
Или вас успављује земаљска сласт и земаљска добит? Сласт и добит ваша - горчина и губитак оних, који су умрли, и који ће умрети. А ви? Имате ли контакт са смрћу, да се никад с њом не сретнете?
Или вас успављује продужење историје; убитачно понављање истога, истоветнога; предање мачке крај врата? Но не може се дуго одлагати крај, јер нема ради чега. Јер клупче комедије људске скоро се сасвим одмотало. Дошло је време да се опет чује реч Божја - Реч Божја.
Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.
Скрените с пута безбожничког, скрените одмах, ма попали у трње и теснац. Јер пут безбожнички је гладак но - кратак, и завршава се магарећом кљусом. Нека вам се смеју они што ходе по путу глатком и утрвеном - ви ћете се смејати на крају крајева.
Неверни су дигли ларму око туђе трпезе, и не знају за домаћина и живећи у тами крајњој заборављају да ће ускоро давати рачуна о свакој речи својој, о сваком покрету руке своје и срца свога. А ви се не смете успављивати њиховом лармом, нити њиховом деобом туђих залогаја за туђом трпезом. Коњ и кочијаш никако се не разумеју - коњ мисли о јаслама, а.кочијаш мисли и вуче. Чувајте се, да вам зобница не привуче главу земљи толико, да је више не можете дићи. Чувајте се, да не заборавите на вучу у време, јер ћете је морати свршити у невреме.
Између овога и онога света не постоји зид, ни од камена, ни од платна, ни од паучине. Несвршена вуча мора се свршити у једноме од светова. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке, кроз све светове.
Или вас успављују пријатељи? Гле, пријатељство је тренутан сусрет и сигуран растанак. Пријатељи се сретају као комете, што лете разним стазама и за тренутак се нађу у суседству; но, мало-мало па се разилазе, и гледају једна другој у леђа, док не ишчезну у вртоглавој даљини. Растанак од хиљаду година.
Или, можда сродници? О илузијо сродства! Колико се злочина у свету дугује теби! али - ако нисмо сродни с Богом, не можемо бити сродни ни један с другим. ако ли смо сродни с Богом, онда је то први степен сродства, док је сродство са женом и децом далеко, предалеко.
Сродници Божји, пробудите се! Поверите се Оцу своме и Отац ће посвршавати све ваше пословање, све ваше бриге. а без њега ко сте и шта сте? Роса у прашини, преко које ће протутњати крдо дивљих свиња.
Ваше оклевање неће одложити Дан Господњи, као што лењиви спавач у постељи не одлаже излазак Сунца.
Устаните и збијте се у редове. Божја војска је на земљи! Стратилати Христови, устаните. Мало вас је - утолико сте жељенији. Бог воли малене војске што побеђују велике. Такве победе су датуми у историји небеској и земаљској. Мањина добрих против већине злих. Заиста, Бог воли малене, а добре војске.
КОЈИМ ПУТЕМ?
Питају нас, којим путем ви идете и којим путем треба ићи?
Наш је одговор јасан и заснован је на светом Јеванђељу и на историјској судбини нашег народа.
Ми идемо путем Крста Христова. Не смемо се ни нагнути са тога пута ни лево ни десно, а камоли сићи са њега. Јер пропаст зјапи са обе стране правога пута. Са једне стране је пропаст безверства, са друге пропаст кривоверства. Ми морамо држати иут праве вере која нас снажи и весели. Јер то и јесу истинске одлике вере која право слави Бога, која је православна. Морална снага и духовно весеље.
Ми идемо путем Светога Саве, који је ишао путем Крста Христова. Савин пут јесте пут националне цркве. Духом Божјим вођен и руковођен Свети Сава је изградио нашу националну цркву, да се у њој као у неком добром суду чува животворно пиће Христове науке и Христове силе за српски народ кроз векове и векове. То је један одмерен и умерен суд, ни сувише голем, ни сувише мален. Јер да је сувише голем, пиће би се лако покварило, а да је сувише мален, пресушило би. То јест: ни црквени интернационализам ни протестантски субјективизам, него јеванђелски национализам. Да би тако сваки народ на свету уредио своју цркву и био као једна породица Божја, а сви народи са својим црквама, везани истом вером, истим духом и узајамном љубављу, чинили једну свету васељенску цркву, једну велику породицу Божју. Ни са овога пута ми не смемо скретати ни тамо ни амо, да не бисмо пали у пропаст империјалистичког интернационализма, нити у пропаст протестантског субјективизма. Ми морамо, дакле, држати пут праве цркве, која нас је вазда херојски снажила, породично сјединила и небески увеселила. Јер то и јесу одлике праве цркве, која прво слави Бога - да запаја и снажи народ јеванђелским хероизмом, да сједињује народ једним духом у једну Божју породицу и да весели народ као децу Божју небеским весељем.
Најзад, ми идемо путем труда и одбране. наш је труд двојак: да живимо вером и да ширимо веру православну. Наша је одбрана од клерикализма, од протестантизма и од атеизма. Морамо се непрестано и трудити око вере и бранити веру. И морамо се без престанка трудити на снажењу и одбрани своје православне цркве.
Ако неко каже: јуче је била опасност по нашу цркву, а данас је та опасност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај "непоменик", коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио "ваплоћење у форми закона", ипак иде по овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује.
Жичо, црвена Жичо наша, зар ти ниси преживела са народом српским народну судбу кроз 700 година? Ко ће боље од тебе посведочити деци светосавској пут којим треба да иду?
