Укупно приказа странице

26.6.11.

ВАЗДУШНА МИТАРСТВА

Е. ТИХОМИРОВ
ПРИКАЗ ПОЈЕДИНАЧНОГ СУДА - МИТАРСТВА


а) Претходне напомене

"Суду Божијем над појединачним душама после растанка душе с телом претходи, по учењу православне Цркве, њихово истјазавање у такозваним митарствима кроз која оне, пењући се са земље у пратњи анђела, пролазе кроз ваздушни простор где их зли дуси задржавају и приказују све њихове грехе у животу".

Правосуђе Божије извршава суд над душама које су изашле из тела преко анђела - како светих, тако и злобних. Први, за време земаљског живота човека, памте сва његова добра дела, а други све његове грехе. Кад душа почне да се пење к небу вођена од стране светих анђела, духови мрака јој разоткривају непокајане грехе као жртве сатани, као залог везе и једнаке с њима вечне судбине.

За истјазавање душа у ваздушном простору силе мрака су установиле посебне судове и страже у одређеном поретку. Од земље до самог неба налазе се свуда страже палих духова. Свакој посебној стражи одговара једна врста греха и ту се душа мучи. Те ђавоље страже и судови у списима отаца називају се митарства, а духови који им служе - митари.

У Христово време и у првим вековима хришћанске Цркве митари су били сакупљачи пореза. С обзиром на то да је та дужност услед једноставности древних обичаја била поверавана особама без нарочите одговорности и поверљивости, митари су примењивали сва средства насиља, разне врсте лукавстава, ситничарења, безбројне злоупотребе и нељудско разбојништво. Они су обично стајали на градским јавним местима и нико није могао да побегне од њиховог погледа. Због свог понашања постали су страх и трепет за народ. Сам појам митар означавао је човека без осећања, правила, способног на свако злодело, низак поступак, речју, у сваком погледу изопаченог човека. У том смислу Господ пореди упорно непослушне Цркви са незнабошцима и митарима (Мат. 18,17). За старозаветне поклонике истинског Бога није било ничега одвратнијег од идолопоклоника, а исто тако омражен им је био и митар. Назив митар је пренесен с људи на зле духове који чувају по дужности прелаз од земље к небу. Као синови и повереници лажи, демони оптужују људске душе не само за стварно извршене грехе, већ и за оне које ови никад нису учинили. Они прибегавају измишљотинама и преварама, користе се клеветом и безобразлуком да би отели душу из руку анђела и повећали број адских слугу.

Господ Исус Христос Који Сам невидљиво извршава суд над појединачним људским душама уз помоћ анђела пушта на њега и "опадаче браће наше" (Отк, 12,10) - зле духе да би се сва дела душе беспристрасно оцењивала. "И треба, каже св. Василије Велики, Суд Божији да буде ненасилан, и да личи на оне људске судове, у којима оптужени има право на оправдање, да би видевши своја дела јасно и добивши заслужену казну потврдио непобитност судова Божијих, признавши да је казна праведна, или да, будући помилован, види да му је опроштено по закону и реду".

"Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе" (Пс. 26, 12) - тако говори Дух Свети у име људске душе описујући њену невидљиву борбу с невидљивим непријатељима.

б) Учење Цркве o митарствима

Учење о ваздушним митарствима се први пут среће у чувеном делу св. Атанасија Александријског - у његовом "Житију св. Антонија Великог" које је написано око 365. године, када је и преведено на латински језик (око 365-370 г.) и уживало је поштовање у целом хришћанском свету, како на Истоку, тако и на Западу. Св. Златоуст саветује свим хришћанима да читају то житије; аблажени Августин каже да га је "читање житија св. Антонија Великог упутило на прави пут".

Св. Атанасије Велики приповеда следеће: "Једном су га (Антонија) око осам сати, пошто се помолио пре него што је узео храну, анђели узнели на висину. Ваздушни демони су се томе противили: анђели су, препирући се с њима, захтевали да наведу разлоге своје побуне, јер Антоније није имао никаквих грехова. Демони су се трудили да изложе грехе које је он починио од самог рођења; али анђели су им запушили уста рекавши им да не треба да му броје сагрешења од рођења која су већ опроштена благодаћу Христовом, већ, ако имају, нека наведу грехе које је починио после тога како је одласком у монахе посветио себе Богу. Демони су у оптужбама изговорили много безобразних лажи; али пошто су њихове клевете биле неосноване, Антонију се отворио слободан пут. Истог часа се освестио и видео да стоји на оном истом месту на којем је стајао у молитви. Заборавивши на храну, целу ноћ је провео у сузама и уздасима, размишљајући о мноштву непријатеља човекових, о борби с њима, о тешкоћи пута ка небу, кроз ваздух и о речима Апостола: "Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба" - који (тј. Апостол), знајући да ваздушне власти само то и траже, само се о томе и брину, томе теже и труде се да нас лише слободног пролаза на небо, саветује: "узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан" (Еф. 6,13), "да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас" (Тит. 2, 8).

Св. Јефрем Сиријски каже: "Када се приближе зле силе, када надолази страшна војска, кад душа мора да напусти тело и пође на неизбежни суд, тад се јадни човек тресе, као да је земљотрес, сав дрхти. Узевши душу оне је односе у ваздух где су управе, власти и светодршци сила зла. То су наши зли оптужитељи, страшни порезници, клеветници; они нас дочекују, описују, осматрају и броје грехе тог човека из младости и старости, хотимичне и нехотимичне, учињене делом, речју или помишљу. Јадна душа ће тамо доживети велики страх и ужас од безбројног мноштва непријатеља који је окружише тамом и који је клевећу да не би отишла на небо и населила се у свету живих, у земљи живота. Али свети анђели је узимају и одводе".

Св. Макарије Велики учи: "Кад се душа човека растаје од тела извршава се нека велика тајна. Јер ако је она крива за грехе онда долазе војске демона, злих анђела и сила мрака да је узму и одведу на своју страну. Овоме нико не треба да се чуди. Јер ако се човек, док је још у животу на овоме свету, покорио, предао њима, зар га још више неће поробљавати и управљати њиме кад оде из овог света? Што се тиче другог, бољег дела људи, с њима се друго дешава. Те свете слуге Божије још у овом животу се налазе стално уз анђеле, свете духове који их окружују и чувају. А кад се њихове душе растану од тела, анђеоски ликови их примају у своју заједницу, у светли живот, тј. доводе их Господу."

Св. Јован Златоуст, рекавши да самртника, ма ко био на земљи, обузима збуњеност, страх и недоумица када угледа страшне власти анђеоске и мрачне силе које су дошле да би одвојиле душу од тела - додаје: "Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, добра дела, заступања за нас од анђела приликом проласка кроз ваздушни простор. Ако нам је кад путујемо у туђу земљу или туђи град потребан водич, колико нам је онда потребно водича и помоћника да нас проведе поред невидљивих власти и светодржаца ваздуха који се зову гонитељи, митари, цариници!" - У име почивше хришћанске одојчади св. Златоуст овако говори: "Свети анђели су нас мирно одвојили од тела, и ми смо слободно мимоишли ваздушне власти. Имали смо поуздане водиче. Лукави дуси нису нашли у нама оно што су тражили, нису видели оно што су хтели да виде. Видевши неоскрнављено тело, они су се постидели; видевши чисту душу, страну злоби, посрамили су се; не нађоше у нама порочних речи и умукоше. Дошли смо и уништили их; прошли смо кроз њих и нестали су: "замка се раскиде, и ми се избависмо. Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу" (Пс. 124, 7, 6). Када се то завршило анђели који су нас водили су се узрадовали; почели су да нас љубе, јер смо оправдани и да нам говоре веселећи се: "Агнеци Божији! Радујемо се вашем доласку овамо: отворио вам се прародитељски рај; предато вам је наручје Авраамово. Примила вас је десна рука Владике, глас Његов вас је призвао на десну страну. Благонаклоним очима вас је погледао, у књигу живота уписао". А ми рекосмо: "Господе, праведни Судијо! Лишио си нас земних блага, немој нас лишити небеских. Одвојио си нас од отаца и мајки - не одвој нас од твојих Светих. Знак крштења се цео на нама сачувао; тело своје ти враћамо чисто, јер је остало чедно". И још: "Или не знате како муче душу греси на дан смрти? Како узнемиравају срце? У оваквим тренуцима сећање на добра дела попут сунца за време буре смирује узнемирену душу. Јер ако будемо будни, овај страх ће бити стално с нама и за живота; кад постанемо без осећаја, онда ће он несумњиво да се испољи када се будемо растајали с овим животом. Јер и роб највише тугује кад га изводе на суд: тад највише стрепи, кад се приближава суђењу, кад треба да поднесе рачун. Зато, много ћеш чути прича о ужасима последњег тренутка и о страшним привиђањима која су неиздржива за самртнике, тако да дрхте на одру и страшне погледе упућују онима око себе, док се душа труди да остане у телу и неће да се растане од њега уплашена оним што види. Јер ако ми, гледајући страшне људе дрхтимо, како ли ћемо се мучити кад видимо страшне анђеле и неумољиве силе како се приближавају, кад нам повуку душу да је одвоје од тела, и она ће много плакати, али узалуд и без користи."

Исто пишу, мање или више подробно: св. Григорије Нисијски (о крштењу), св. Епифаније (о јересима, LXXY), Евсевије Кесаријски (Demonstr. Evangel III, 5; Praeparat. Evang. XI, 20), Паладије Еленопољски (Лавсаик гл. 24), Макарије Александријски (Слово о исходу душе).

Св. Василије Велики на једном месту каже: "Нико да се не вара празнијем ријечима" (Ефес. 5, 6), јер "онда ће изненада напасти на њега погибао" (1 Сол. 5. 3) и захватиће га као бура. Доћи ће мрачни анђео, насилно ће повући и одвести твоју душу обремењену гресима, која се често враћа ономе што оставља овде и тихо рида, јер јој се већ затворило оруђе плача". А на другом месту каже: "Поразмисли (о последњем дану), јер несумњиво, нећеш ти једина живети вечно; замисли пометњу, прекидање даха и час смртни, Божију пресуду која се приближава, анђеле, душу која се страшно мучи, јер има грешну савест и упућује жалосне погледе на онај свет".

Евсевије, епископ Галикански, поучава: "У тренутку кад душа треба да напусти тело касно је за кајање за своја безакоња. Авај! Шта ће бити с њом када је виновници смрти (зли дуси) почну вући по широком ваздушном простору и мрачним путевима?"

Преподобни Симеон, Христа ради јуродиви, који је достигао хришћанско савршенство, причајући ђакону Јовану о приближавању своје смрти и великој плати на небу која му је објављена откровењем свише, каже: "Не знам ништа у себи што би било достојно небеске плате, једино ако Господ усхте да ме помилује Својом благодаћу. Знам да ћеш и ти ускоро да идеш одавде; зато се побрини, колико год имаш снаге, за душу своју да би могао безбедно да прођеш кроз област ваздушних духова и да избегнеш кнеза таме. Господ мој зна да сам и ја обузет великом тугом и страхом док не прођем та страшна места на којима се испитују сва дела и речи људске".

Блажени Јован милостиви, патријарх Александријски, стално је беседио о смрти и о раздвајању душе од тела онако како му је то предао преподобни Симеон Столпник. "Кад душа изађе из тела и почне да иде ка небу, њу срећу многи дуси и подвргавају је разним тешкоћама и мучењима. Дакле, муче је због лажи, клевете, љутње, зависти, гнева, злопамћења, гордости, сквернословља, непокорности, сувишка, среброљубља, пијанства, преједања, гатања, мржње, убиства, лоповлука, немилосрђа, блуда, прељубе. У време преласка душе од земље к небу свети анђели не помажу: помажу јој једино њено покајање, добра дела, а највише - милостиња. Ако се не покајемо због неког греха овде из заборава, милостињом се можемо спасити од насиља ђавољих митарстава. Браћо! Знајући ово, бојмо се горког часа сусрета са суровим и безмилосним митарима, часа у ком нећемо знати шта да одговоримонашим учитељима. Покајмо се сад за све наше грехе, дајмо милостињу по својој снази која ће моћи да нас спроведе са земље на небо и спаси од духова. Велика је њихова мржња према нама, велики нас страх чека у ваздуху, велика мука".

Преподобни Максим Исповедник каже у својој посланици Кувикуларију: "Ко се од мени сличних, упрљаних грехом, не плаши присуства светих анђела који изгоне из тела оног који треба да оде из овог живота, по наредби Божијој, силом, гневно, и против његове воље? Ко се, свестан својих злодела, не плаши сусрета са суровим и немилосрдним, лукавим дусима".

"Кад душа узлети после смрти кроз ваздух према вратима небеским, каже свети Исихије, имајући са собом и у себи Христа, она се неће уплашити својих непријатеља, већ ће храбро, као и сад, да им одговара на вратима. Само да не ослаби и не престане до свог исхода да вапи и дан и ноћ за Исусом Христом. Он ће се осветити за њу убрзо према Свом истинском и божанском обећању израженом у причи о неправедном судији. Да, кажем вам, осветиће се и у овом животу, и после изласка душе из тела. - Доћи ће наш час смрти и нећемо моћи да га избегнемо. О, кад би кнез света и ваздуха који тад треба да нас сретне нашао да су наши греси безначајни и кад не би могао да нас оптужи праведно! У противном случају узалудно ћемо плакати. "А онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен" (Лк, 12, 47). Не види светло онај који се слеп родио: тако и онај што није свестан не види богати сјај вишње благодати и неће се ослободити лукавих и Богу мрских дела, речи и помисли. Такав, после смрти своје, неће слободно проћи кнеза тартара".

Преподобни Исаија Отшелник у завештање својим ученицима је оставио следеће речи: "Свакодневно имати пред својим очима смрт и бринути се о исходу душе из тела и како ћеш проћи поред власти таме која ће те дочекати у ваздуху" (Слово 1). У 16. Слову он каже: "Помисли само колика је радост душе онога ко се предао на служење Богу и који је обавио ту службу". По исходу његовом из овог света његова дела ће се подвизавати за њега: анђели ће му се узрадовати кад виде да се ослободио власти таме. Кад душа изађе из тела прате је анђели; у сусрет јој иду мрачне силе које желе да је задрже, муче, у нади да ће наћи у њој нешто своје. Тада се не боре анђели са непријатељима, већ и дела која је душа починила, она је штите и чувају од непријатеља не дајући им да је додирну. Ако дела њена победе, анђели јој певају песму хвале и воде је с весељем пред лице Божије. У тај час она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је претрпела. Усрдно и свом снагом се потрудимо да за време овог кратког века чинимо добро и сачувамо га од додира зла, да би могли да се спасимо од руку кнезова таме који нас већ ишчекују: а они су лукави и немилосрдни. Блажен онај у коме нема ничега што њима припада: његова радост, весеље, мир и венац су преко сваке мере".

"Освести се, душо моја, обраћа се скитски инок Јевагрије самоме себи, и помисли како ћеш издржати изненадни растанак свој с телом, кад страшни анђели дођу по тебе и узму те у час у који се не надаш и у време за које још не знаш! Која ћеш дела послати пред собом у ваздух кад почну да те муче због твојих дела непријатељи твоји ваздушни".

Учење о митарствима налазимо такође и код св. Јована Лествичника, преподобног Теодосија Печерског, св. Кирила Туровског, св. Марка Ефеског, Гаврила Филаделфијског, св. Димитрија Ростовског и других.
Учење о митарствима је ушло и у животописе светих и у песме и молитве које православна Црква користи.

Свети великомученик Евстратије, претрпевши страшне муке и учинивши дивна чудеса, пре него што је над њим извршена смртна казна због непоколебивог исповедања Христа, изрекао је молитву Богу у којој Му се прво захвалио за милост и зато што му је помогао да победи у време земаљских патњи невидљивог непријатеља, ђавола, а онда, прелазећи на предстојећи растанак душе и тела каже: "Узнемирила се и разболела душа моја при изласку свом из пропалог и јадног тела. Да је не би уловио у нечему лукави супостат (противник) и бацио у таму за знане и незнане грехе почињене у овом животу, Владико, буди милостив према мени, и нека душа моја не угледа мрачни поглед лукавих демона, него нека је приме анђели Твоји светли и пресветли. Слава Твоме светлом имену, поведи ме Својом силом на Твој божански суд. Кад будем на суду, нека ме не зграби рука кнеза овога света да би ме бацила, грешног, у дубине ада; него нека изађем пред Тебе, буди Спаситељ и Заштитник мој. Ове телесне муке само увесељавају Твоје слуге".

Исто тако је и свети великомученик Георгије, који је уништио сва ужасна мучења која су смислили његови злобни мучитељи благодаћу Христовом и који је васкрсао мртваца пред њиховим очима и збацио идоле именом Господњим, на месту извршења смртне казне изрекао следећу предсмртну молитву: "Благословен Господ Бог мој који ме не предаде у чељусти ловаца мојих и не обрадова их тиме, већ избави душу моју као птицу из ловачке мреже! Владико! Чуј ме и данас: изађи пред мене у час моје смрти и избави душу моју од клевета ваздушног кнеза, тог ужасног противника и од његових нечистих духова. Не оптужи за грех оне који су се огрешили о мене, већ им даруј да Те познају и, познавши Те, добију део са изабраницима Твојим у Царству Твојем".

Велики угодник Божији и зналац тајни, св. Нифонт, епископ кипарског града Констанце, једном приликом је молећи се видео како се небеса отварају и мноштво анђела од којих једни силазе на земљу, а други се пењу горе носећи људске душе у небеске просторе. Посматрао је тај призор и видео два анђела како иду према висинама носећи душу. Кад су се приближили блудном митарству, изађоше пред њих духови - митари и с гневом рекоше: "Ова душа је наша! Како смете да је носите поред нас, кад је она наша?" Анђели одговорише: "На основу чега ви кажете да је она ваша?" - Духови одговорише: "До саме смрти је грешила, прљала се не само природним, већ и ванприродним гресима, и још је осуђивала ближњег и, што је од свега горе, умрла је не покајавши се. Шта имате на то да кажете?" - Анђели одговорише: "Заиста нећемо поверовати ни вама ни вашем оцу, сатани, док не упитамо анђела-чувара ове душе." Кад га упиташе анђео-чувар рече: "Тачно, овај човек је много сагрешио; али чим се разболео, почео је да плаче и да исповеда грехе своје Богу. Да ли му је опроштено, то Бог зна. Његова је власт, слава Његовом праведном Суду". И тада анђели, презревши оптужбе духова, уђоше с душом на небеска врата. - Затим је блажени угледао другу душу коју су такође носили анђели. Зли духови истрчаше пред њих и завапише: "Што носите душу златољубиву, блудну, свадљиву и разбојничку без нашег знања?" Анђели одговорише: "Ми добро знамо да је она, иако је пала у све то, плакала, уздисала, исповедала се и давала милостињу, и зато јој је Бог опростио".

Зли дуси рекоше: "Ако је ова душа достојна милости Божије, онда узмите све грешнике на свету: ми овде немамо шта да радимо". - Анђели му одговорише: "Свим грешницима који исповедају са смирењем и сузама своје грехе биће опроштено по милости Божијој, а онима који умру не покајавши се Бог ће судити". Тако су постидевши духове прошли. Опет угледа Светац душу неког богољубивог човека, чистог, милостивог, испуњеног љубављу према свима, како се узноси на небо. Зли духови стајаше у даљини и шкргуташе зубима на ову душу; а анђели Божији јој излазише у сусрет на небеска врата и поздрављајући је говорише: "Слава Теби, Христе Боже, што је ниси предао у руке непријатеља и што си је избавио од ада!" - Блажени Нифонт је исто видео како зли духови вуку неку душу у пакао. То је била душа неког слуге кога је господар мучио глађу и тукао и који се, не могавши да истрпи муке, обесио, поучен од ђавола. Анђео-чувар је ишао у даљини и горко плакао, зли дуси су се радовали. - Опет је Светац угледао душу како је анђели носе кроз ваздух и како је зли дуси отимају од њих код четвртог митарства: ова душа је бачена у таму бездана. То је била душа човека огрезлог у блуду, враџбинама и разбојништву, који је на пречац умро не покајавши се.

Света Црква у својим песмама саопштава и подсећа своје стадо на учење о митарствима да би им у душе посејала душеспаситељски страх и припремила их за безбедан прелаз из привременог живота у живот вечни.

У "Молебном канону Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици", који се пева при разлучењу душе од тела сваког православног човека, читамо следеће:

"Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на страшним путевима и изненадно истражује сваку реч" (песма 4, тропар 4).

"Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних варвара, и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем" (песма8, тропар 2).

"Отерај далеко од мене светодршца-управитеља горких митарстава" (песма 8, тропар 3).

У "Келејном правилу", у молитвама после катизама, Црква даје следеће:

"Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умилења да Те њима умолим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и сурових демона ће ме срести" (по 4. катизми).

"Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизрециву" (по 17. катизми).

У молитви која се говори пре кондака и икоса "Акатиста Богородици" чита се следеће:

"О, Мајко Цара небеса и земље! Измоли опроштење свих мојих сагрешења, подај ми живота исправљење и да на крају мирно прођем ваздушне непријатеље".

"Мртви тобом (Богомајко) оживљују. Јер си живот ипостасни родила: неми дотад постају благоглагољиви, кужни се очишћују, болести нестају, а ваздушних духова мноштва се побеђују" (4. тропар 8. песме).

У "Осмогласнику" се Богородици упућују следеће молитве:

"У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде" (петак, глас 4, песма канона 8).

"Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих" (четвртак, глас 4, песма 6).

"У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме" (уторак, глас 4, песма 8).

"Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших" (петак, глас 3, песма 6).

"Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху" (субота, глас 2, песма 9).

У "Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи" читамо:

"Ето све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели послани од Бога, немилостиво тражећи душу моју несрећну" (Требник).

"Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену" (исто, песма 1, тропари 2 и 3).

"Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и избавите од свих митарстава злих" (исто, песма 7, тропар 2).

У "Канону Анђелу-Чувару":

"Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица непријатељска кад се смирена душа моја од тела отрже" (Каноник, песма 6).

"Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке непријатеље отерај" (исто, песма 9).

"Молим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви кад будем пролазио митарства љутог светодршца" (песма 9).

У другој молитви Светитељу Николају, Мирликијском Чудотворцу, чита се:

"На исходу душе моје помози ми, отпалом: умоли Господа, Творца свих ствари, да ме избави од ваздушних митарстава и вечних мука".

Молба за избављење од ваздушних митарстава се исто налази и у молитви преподобном Сергију Радоњешком и у молитвама другим Светитељима.

в) Основе за учење о митарствима у Светом Писму

"Непрекидна, стална употреба свуда у Цркви учења о митарствима, нарочито међу учитељима четвртог века, непорециво сведочи о томе да су га њима предали учитељи старијих векова и да се заснива на апостолском предању", да се оно, другим речима, заснива на Светом Писму и да се у потпуности слаже с њим.

Прво што смо рекли у вези са митарствима је да самртницима кад им се растаје душа од тела долазе анђели Божији и духови-мучитељи. И Сам Спаситељ у причи о богаташу и Лазару примећује: "А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово" (Лк, 16,22).

А у причи о човеку који је имао добру летину и који је рачунао да ће поживети у изобиљу и весељу, Бог му каже: "Безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе" (Лк, 12,20), узеће, мучиће (према црквенословенском тексту), по свему судећи, зли духови.

Свети Јован Златоуст овако размишља: "Лазара су онда однели анђели. Док су, насупрот, душу оног (богаташа) узеле неке страшне силе које су, можда, и послане због тога, јер душа не одлази сама из овога живота, то и није могуће. Ако ми кад путујемо из града у град тражимо водиче, колико ће тек души бити потребна помоћ, јер је ишчупана из тела и треба да уђе у нов живот? Зато она, излазећи из тела, често се час пење, час спушта, и боји се, и дрхти. Јер свест о гресима нас увек мучи, а нарочито онда кад треба да будемо одведени на тамошње муке и Страшни суд".

Осим тога, Свето Писмо нас учи да су анђели уопште "службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније" (Јев, 1,14), да се они брину за нас у току целог нашег живота (Пс, 91,10,11), да су наши нераздвојни заштитници, водичи, нарочито анђео-чувар кога свако добија на крштењу (Мт, 18,10; Пс, 34,7). После свега овога је јасно да нас ови добри духови не остављају без помоћи и у тешком тренутку смрти, да не одбијају да прате нашу душу, да је воде и подржавају и у току страшног и потпуно непознатог јој прелаза из садашњег живота у вечни. С друге стране, Свето Писмо учи да су све радње злих духова усмерене на нашу пропаст (Еф, 6,12; 2 Тим, 2,26; 1 Сол, 3, 5), да наш противник ђаво, са својим клеветама "као лав ричући ходи и тражи кога да прождере" (1 Пет, 5, 8). Зар није за очекивати да он неће испустити погодан случај да, ако је могуће, погуби нашу душу у тренутку растанка с телом?

Друга ствар која се спомиње у учењу о митарствима је да душа човека на путу у вишњи свет кроз ваздушни простор стално среће пале духове. И реч Божија сведочи о томе да је ваздух напуњен "духовима пакости испод неба" (Еф, 6, 12) - напуњен, наравно, не телесно или материјално, већ духовно, да је њихов кнез - кнез "који влада у вјетру" (Ефес, 2, 2) и да душа људска, дакле, чим изађе из тела неизбежно ступа у њихову област.

Треће из учења о митарствима је то да митари-мучитељи заустављају душу на њеном путу ка небу, подсећају је на разне врсте њених грехова и својски се труде да је осуде, док добри анђели који прате душу у исто време подсећају је на њена добра дела и брину се да је оправдају. Такво делање духова злобе је врло природно: они не могу а да не знају и да се не сећају наших грехова, не могу а да не уложе сав труд у то да нас, у погодној прилици, осуде, јер су они, по учењу Светог Писма, стални наши кушачи и саучесници свих наших злодела (1 Сол, 3, 5; 1 Јн, 3, 8) и хоће само једно - да нас лише вечног спасења (Лк, 8,12; 1 Пет, 5, 8). Толико је и делање добрих анђела природно и благотворно за нас, јер они су наши наставници у сваком добру и руководиоци за вечно спасење (Јев, 1,14), ван сваке сумње знају наша добра дела, и из љубави своје не могу а да не утичу на наше оправдање.

И четврто и последње у учењу о митарствима је да Бог не спроводи Сам појединачни суд над душом људском по њеном разлучењу од тела, већ допушта духовима злобе, као каквом оруђу Свог страшног правосуђа, да је муче, и - заједно с овима - користи као оруђе Своје благости и добре анђеле. Ако и на скончању света, кад се јави у свој Својој слави да суди живима и мртвима, Господ неће Сам непосредно да извршава све што се тиче Суда, него "послаће анђеле своје и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње и бациће их у пећ огњену" (Мт, 13,41, 42; в. 24, 31), шта је чудно у томе ако ће и суд над појединцима да извршава не непосредно, већ уз помоћ духова који Му служе - наравно, присуствујући притом невидљиво и Сам као свеприсутан. Исто тако, ако знамо да Бог даје да пали духови, пре општег Суда када ће и они коначно да добију своју казну (Јуда, 6), раде против човека (Јов., 1, 12; 1 Пет 5, 9) и понекад их употребљава још на земљи као Своја оруђа праведног гнева против грешника, као "зле анђеле" (Пс, 78, 49; 2 Кор, 5, 5) - шта је чудно ако им Он даје да буду исто таква оруђа правде Његове и за време појединачног суда над људским душама, користећи притом као оруђе благости Своје и добре анђеле.

г) Две неопходне напомене o митарствима

1) Шта се збива с душом у првих четрдесет дана по њеном разлучењу од тела? Зашто се четрдесетог дана, а не одмах или непосредно после смрти решава судбина покојника (мада не дефинитивно и без могућности промене по благодати Божијој која се измољава вером и Црквом) на Христовом привременом суду до свеопштег васкрсења и Суда? Зар морално стање и врлине онога који је извршио подвиг живота не могу да се одреде без претходних испитивања, чак мучења?

Потпуно је јасно да су морално стање и врлине човека не само увек откривени за нашег Судију Господа, већ су и самој души човека одређени у самим њеним добродетељним расположењима и делима чим се појаве или изврше. Али ствар је у томе да се морално стање и врлине људског духа могу у потпуности открити сопственој свести и осећању (пре разоткривења карактера и поретка вечног живота после свеопштег васкрсења) никако друкчије до с извесном постепеношћу и по реду, при постепеном откривању његовој свести и осећањима унутрашњег реда и процеса образовања у њему извесних расположења и обављања извесних радњи. Тај морални ред и процес се заснива увек на слободној вољи или самоопредељењу човека, али не друкчије, него под утицајем живих духовних сила светлости и таме. Ово се сад извршава тајно. Али без одређеног разграничења онога што припада слободном самоопредељењу човека од онога што припада утицају на њега духовног света не може се потпуно објаснити и одредити човеку његово морално стање и врлине. И, ево, пред вама се открива дубоки смисао такозваних митарстава, или некаквих духовних кушања кроз која пролази душа у прво време по растанку од тела, - кушања, тј. утицаја на њу сила светлости и мрака. Наравно да је карактер тих мука сада потпуно неразјашњен за нас, јер одговара већ новом, нама још непознатом поретку загробног постојања, и зато га није могуће замислити друкчије него у складу са представночулним поретком овдашњег живота. Управо тако, а не друкчије, нам Црква, по сведочењу светих, и саопштава о тим митарствима... Кроз та митарства или кушања души постаје јасно њено морално стање и вредност: они се, заиста, и не могу друкчије да прикажу него једино у односу на земаљско поприште човека, у односу на светло назначење његово од Бога и у односу на пад његов у адски мрак. Зна се да моралне радње и покрети верника бивају овакви или онакви, добри или лоши, судећи по томе колико је он пажљив, будан или немаран према свом дугу на свом земаљском попришту, према сећању на оно што га чека у рају или паклу. Све ово, са постепеношћу својственом духовном животу, и треба да се открије са свом снагом свести душе кад се испитује њено морално стање и вредност, док јој суд Христов (појединачни), са отвореном, јасном самој души правдом, не одреди судбину до коначног, одлучујућег Суда. Постепен поредак свег овог, несумњиво, у складу са самом суштином и основама нашег спасења, се у потпуности слаже с поретком Христових стања од његове смрти до Вазнесења које је потврдило и овенчало све Његово дело, до престола Бога, јер се и сам поредак тих Христових стања, осим што је заснован у Божијим мислима и плановима, слагао, без сваке сумње, са пријемчивошћу људске Му природе нама сродне.

2) Треба рећи и то да као што су, уопште, приликом приказивања предмета из духовног света за нас који смо обучени у тело, неизбежне црте мање-више чулне, човеколике, тако су оне присутне и у учењу о митарствима. Зато треба добро запамтити поуку коју је преподобни Макарије Александријски добио од анђела када је започињао разговор о митарствима: "Земаљске ствари овде узимај као да су најслабији приказ небеских". Митарства треба замишљати не у грубом и чулном смислу, већ, колико год је то нама могуће, у духовном смислу, и не треба се везивати за детаље који су код разних писаца и у разним причама саме Цркве различити,док је основна мисао о митарствима јединствена (упор, нпр, подробан приказ митарстава код светог Кирила Александријског и у житију преподобног Василија Новог).

МОЛИТВЕ




Исусова молитва
Молитва Оче наш
Молитва Пресветој Богородици
Символ вере
Молитва о братској љубави
Тропар Крсту и молитва за отаџбину
Молитва за спас земаља православних
Молитва за живе
Молитва за упокојене
Молитва за децу
Молитва за оне који путују
Молитва за болесне
Молитве у току дана
Молитве пре и после јела
Молитве пре спавања
Молитва свенародног покајања Еп. Николаја Жичког
Молитва Светом Великомученику кнезу Лазару
Молитва против ружних помисли
Молитва против страсти пијанства

О молитви 

Патријарх српски ПАВЛЕ

Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште које таласи не могу обурвати, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Она је кита учинила да постане дом Јонин, Језекију је вратила од врата смртних животу, вавилонским младићима пламен је претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на земљу за три године и шест месеци (Јаков. 5:17). Кад ни сами апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат.17:21).

Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца  (Мат.7:19).

"Када управљаш ум и мисли ка небу", вели свети Макарије Велики, "и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречИли пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божје, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божјом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све Што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."

Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирење и скрушеност у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види и из молитве фарисеја и цариника. Молитва орошена сузама смирења и покајања, одмах бива услишана. Изливајући се из смирене душе она, по речима премудрог Соломона, пробија облаке и не задржава се док не дође до Господа.

Када је време молитви, не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Свети Нифонт виде једанпут једног монаха како идући чита молитву. Његова молитва, као пламен огњени, излазећи из уста, дохватала је небо. Монах је ишао, но и анђео Божји ишао је, спроводећи монаха са огњеним копљем у руци, којим је ђаволе одгонио од монаха.

"Непрестано молите се" рекао је свети апостол, да не паднете у напаст. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше. Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са напр: Боже, помози! Господе, благослови! На крају: Слава Ти, Господе! Благодарим Ти, Боже! У изненадним неприликама, каквом било искушењу: Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!

Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамљену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат Божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божја умножава ради духовне помоћи.


По општем мишљењу светих отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.

Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци поручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати на глас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо.

У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно.  Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.

У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.

Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене. Ипак, таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста.

За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5:13).

Болести и остале несреће наше, последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове, да би заједно с тим исцелио нас и од телесних болести и несрећа земаљских. Када Бог пусти глад, рат, кише у невреме, суше, град, земљотрес и осало, то долази од греха народа. Зато узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет, јавља се потреба да се молимо Богу за опроштај греха, да би, ослободивши се овога корена свих несрећа, били избављени и од свих природних зала, која на нас долазе у виду страшних природних појава.

Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добива од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за што се молио због тога, што би му то послужило на зло.

Но молећи се Богу појединачно, насамо, по наредби Господњој (Мат.6:6), не треба сматрати да је то довољно. У разним приликама и потребама живота: рођењу, смрти, женидби, градњи дома, сетви, поласку на дужи пут, болести итд., поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак. 5:14). Уз то не заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су вршили апостоли и сви свети (Д.ап. 1:14, 12:12), јер је и то воља Божја (Мат. 18:20).

Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, ни метнувши их где је одређено. Немарно стављање Крста на себе ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех. Такав Крст не само да нема никакве силе, но још радује ђаволе, јер тада није најстрашније оружје против њих. Грешник се не плаши толико места казне, колико ђаво дрхће од Крста и у страху бежи, не смејући ни да погледа на његову силу (јер је сила Крста сам Господ Исус Христос) који га пече као огањ. Наоружавши се светим Крстом мученици су ишли без страха на најужасније муке. Светитељи су силом Крста Христовога исцељивали болесне, васкрсавали мртве, без опасности испијали отров, пролазили кроз огањ и воду.

Један од старих Хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложећи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи Хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечји постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 8:38). 



ИСУСОВА МОЛИТВА

Господе Исусе Христе Сине Божији
помилуј ме грешног (грешну). 

МОЛИТВА ОЧЕ НАШ
ОЧЕ НАШ, који си на небесима,
да се свети Име Твоје,
да дође Царство Твоје,
да буде воља Твоја, и на земљи, као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од зла.


МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом,
Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје,
јер си Спаса родила душа наших!


СИМБОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља,
Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог;
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног,
од Оца Рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог,
рођеног, а не створеног, Јединосуштног Оцу, кроз Кога је све постало.
Који је ради нас људи и ради нашег спасења
сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и погребен,
и Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца,
и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима,
и Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворнога,
Који од Оца исходи
и Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави,
Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и апостолску цркву;
Исповедам једно крштење за опроштење грехова,
чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.
Амин. 

МОЛИТВА О БРАТСКОЈ ЉУБАВИ
Господе Исусе Христе, Боже наш, који си нову заповест да оСвојим ученицима да љубе једни друге, прими ову моју молитвуи Духом Твојим Светим обнови у нама љубав према Теби и нашим ближњима; и ту љубав учврсти у срцима нашим, да том љубављу извршујући заповести Твоје, не тражимо на овој земљи угодности себи, него да тежимо слави Твојој и напретку и спасењу наших ближњих. Молимо Ти се, Господе Боже наш, да благодаћу Твога Пресветога Духа уселиш и укорениш у нама нову заповест Твога Новога Завета: да љубимо један другога и да себи не угађамо, него да свагда мислимо и чинимо оно што је на славу Твоју и на добро наших ближњих. Молимо Ти се, Човекољубиви Господе, да у душама и срцима нашим побудиш чисту и нелицемерну љубав према Теби и браћи нашој. Јер ко мисли да може љубити Тебе, а мрзи на брата свога, лажљивац је и по мраку ходи. Стога нам, Ти Господе, Изворе и Даваоче праве љубави, даруј да искрено и истинито волимо све људе Твоје, не само браћу и пријатеље наше, него и саме непријатеље наше, по свеистинитој заповести Твојој; и да добро чинимо и онима који нас мрзе и прогоне, и да се старамо о њиховом спасењу. Јер си Ти Бог љубави и доброте и човекољубља, и Теби славу узносимо: Оцу - вечном Извору богољубља и човекољубља, и Сину Твоме Љубљеноме, који је из љубави према свету дошао у свет да спасе човека, и Духу Твоме, Надахнитељу свете љубави, сада и увек и у векове векова. Амин.

ТРОПАР КРСТУ И МОЛИТВА ЗА ОТАЏБИНУ
Спаси, Господе, људе Своје и благослови наследство Твоје, победу над противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадални народ наш.

МОЛИТВА ЗА СПАС ЗЕМАЉА ПРАВОСЛАВНИХ
Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смиренеслуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама ти се молимо: помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе именаТвог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава већ да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићивана Твојом влашћу. Амин.

МОЛИТВА ЗА ЖИВЕ
Спаси, Господе, и помилуј децу моју (имена), супруга мога / супругу моју (име), родитеље моје (имена) , духовнога оца мога(име), кумове моје (имена), сроднике моје (имена) и све православне.
МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака(имена), добротвора (имена) и свих православних Хришћана, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна и дарујим Царство Небеско.
              Достојно је уистину блаженом звати Тебе Свагдаблажену и Пребеспрекорну и Мајку Бога нашега, Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе Која Бога Слованепорочно роди, сушту Богородицу ми Те величамо.
              Слава Оцу и Сину и Духу Светоме, сада и свагда и у вековевекова. Амин.

***************** 
Од Пасхе до Вазнесења уместо ове молитве чита се
припев и ирмос 9. пасхалног канона:

              Ангел клицаше, Благодатна: Чиста Дјево, радуј се! И опет велим: Радуј се! Твој Син тридневан васкрсе из гроба и мртве подиже.
              Људи, веселите се! Светли се, светли, нови Јерусалиме, јер слава Господња на Тебе засија. Ликуј сада и весели се Сионе! А Ти, Чиста, радуј се, Богородице, васкрсу Сина Твога. 

МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ
Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.
Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом, Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје, јер си Спаса родила душа наших!

МОЛИТВА ЗА ОНЕ КОЈИ ПУТУЈУ
Тропар, глас 2: Ти који си Пут и Истина , Христе, пошаљи за сапутника Ангела Свога слугама Својим сада, као некада Товији, да их чува и неповредне сачувана славу Твоју од свакога зла у свакој доброј срећи, молитвама Богородице, једини Човекољупче.
Кондак, глас 2: Луки и Клеопи сапутник био Си, ходи сада заједно са слугама Твојим који да путују желе, од сваке их зле напасти избављајући. Јер Ти као Човекољубац све можеш.
Молитва: Господе Исусе Христе, Боже наш, Истинити и Живи, Који си изволео да путујеш са тобожњим оцем Својим Јосифом и Пречистом Дјевом Мајком Својом у Египат и Који си сапутник Луки и Клеопи био! И сада Те смерно молимо, Владико Пресвети, са слугама Својим путуј благодатно. И као слуги Твоме Товији Ангела Чувара пошаљи, да нас чува и избавља од свакога злог нападаја видивих и невидивих непријатеља и на испуњавање заповести Твојих упућује, и да нас мирно и срећно и здраво проведе и безметежно кући врати. И дај слугама Твојим да сву своју добру намеру за благоугађање Теби срећно у славу Богу испуне. Јер Твоје је да милујеш и спашаваш нас и Теби славу узносимо са Беспочетним Оцем Твојим и са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у векове векова. Амин. 

МОЛИТВА ЗА БОЛЕСНЕ
(подразумева давање имена дотичне особе за помињање и вађење честице на Светој Литургији)
Владико Сведржитељу, Свети Царе, Који уразумљујеш и не усмрћујеш, Који клецајуће утврђујеш и оборене усправљаш и телесне муке човекове отклањаш, молимо се Теби, Боже наш, слугу Свога (име болесника)који болује, посети милошћу Својом. Oпрости му свако сагрешење вољно и невољно. О, Господе, излечујући силу Своју са Небеса пошаљи, прикосни се тела његова, угаси грозницу, укроти страст и сваку болест која се крије у њему, буди Лекар слуге Свога (име болесника) подигни га са постеље болесничке и са одра страдања његовог и даруј га свесавршеног Цркви Својој, да благоугађа Теби и твори вољу Твоју. Јер Твоје је да нас милујеш и спашаваш, Боже наш, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин.

МОЛИТВЕ У ТОКУ ДАНА
Свакодневнамолитва Светог Филарета Московског
Молитва Светих оптинских стараца
Молитва у свако доба
Молитва за отварање ума
Молитва Исусу Христу за учвршћење увери православној
Молитва за помирење оних који су у завадиили непријатељству

МОЛИТВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ЈЕЛА
Молитва пре доручка
Молитва после доручка
Молитва пре ручка
Молитва после ручка
Молитва пре вечере
Молива после вечере


МОЛИТВЕ ПРЕ СПАВАЊА
Молитва пета Светог Макарија Великог
Молитва Господу Исусу Христу
Молитва Мајци Божијој
Молитва ангелу чувару


МОЛИТВА СВЕНАРОДНОГ ПОКАЈАЊА ЕП. НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ
Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Божју Реч прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом или пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
     Потом, кајемо се за грехе оних духовника и свештеника, који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божијем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
      Кајемо се за грехе оних наших првака и вођа, који заборавише да су Свеци српски основали ову државу и да је ово Света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке и вође једног Светог и мученичког народа, па без страха Божијег и љубави према народу злоупотребљавају своју власт на народну привремену несрећу, а на вечну пропаст и проклество себе и свога порода.   Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
      Кајемо се за грехе оних учитеља и књигописаца и књигопреводилаца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
      Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и добротусвога народа, и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јевтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри испробано. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
      Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова и порезника и шумара и закупаца и прекупаца, увозника и извозника! Кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиље насилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим, и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути или видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм Свете земље наше, под чијом се кором скривају села многих милиона војника и Мученика за Крст Часни и Слободу Златну. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
      Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те Свеце славе а Свеце псују, Крсту се клањају а Крст псују, пост држе а пост псују, Богу се моле а Богаруже, Црквом се хвале а у Цркву не иду, Српство величају а Србе цепају, државом се поносе а државу штете. Ај, Боже велики, за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче Неба и земље, да се бич гњева Твога праведнога, којим у ове дане бије шохоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога Светога Савеи мученика Твога кнеза Лазара. Слава Ти, Боже наш, слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин

МОЛИТВА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ КНЕЗУ ЛАЗАРУ
Када си на стражу стао своје богодане власти, Лазаре, тада си недремљиво око стекао за чување богоданога Ти стада, иза њега си се до смрти потрудио, и отуда си и награду примио за труде своје. Новопросијалом звездом јавио си се на православном западу, сијајућу светлим лучама својих моштију свима вернима, а највише своме Отачеству, и све си их привукао пресветлом сијању Твојих подвига и оградио светлошћу од таме несветле, Лазаре, и од звери што по тами долазе да стадо разграбе. Онај што на висоту Божију хулу изрече гордим оком гледајући Твоја добра, Лазаре, лажљивим лукавством покушао је да Те покраде, а Ти премудрост истинску, Христа Бога, у дому срца свога имајући, гордога си под ноге Своје покорио, кличући: Нема светога осим Тебе, Господе! Побеснелог Турчина видевши где с мноштвом незнабожаца против Тебе долази, Лазаре, давидски си на борење са њим изашао и њега као другог Голијата победио, узвикујући: Нема светога и нема праведнога изнад Тебе, Господе!
         Поборнику Православља и Мученику нелажном хвалу и славу свиверни Теби приносимо, Лазаре, јер се ниси убојао богоборне звери што рече: "Дођите да истребимо славитеље Праве Вере са земље српске, те да се не помене име Православља међу њима". Као Гедеон свесилни, на најезду мноштва турског насрнуо си, нетрпећи да храмови молитвени и сасуди свети будуо скврњени. Волећи више да за њих умреш и душу своју да положиш, и главе си одсечење за њих претрпео, узвикујући: Слава сили Твојој, Господе! Свесилним својим усрђем, Лазаре, ухвативши се у коштац са хвалисавим Турчином и њега победивши, узвикивао си: "Нека се пролије крв моја у љубави Христа мојега, јер волим више да пузим у дому Бога мојега него ли да благујем у трулежности". Тебе молимо, Свети, приљежно, за Цркву верну помоли се за коју си и крв Своју Мученичку излио и Православној Вери крепост против непријатељских јереси измоли и мир штоватељима својим, Лазаре!
         Као ружа багренолика и јабука благовона и као крин пољскии као миро благовоно гробница твоја, Лазаре, облагухавајући нас, весели нас и , у својој средини је имајући као ризницу многоцену, њоме се красимо, Спаса величајући. Од несреће сваке нас избави, јер смо Твоја паства.
         О, свепевана Царице, Небеска, Пресвета Богородица, што беспочетнога роди Цара славе, појцима Својим сагрешења опроштај и живота напредак у благостању подај молбама Светога Твога Лазара Великомученика!
         Отачство Ти што Тебе узгаји Твојим повојима хвали се, а подвизима и страдањима Твојим краси се, нови међу Мученицима, Лазаре! Светла је и Црква Спаса и Бога, која као ризницу богату -Свете Твоје мошти има, а ми, верни, спомен твој служећи, молбено узвикујемо:


ИЗБАВИ ШТОВАТЕЉЕ СВОЈЕ ОД СВАКОГА ЗЛА
МОЛИТВАМА СВОЈИМ!

МОЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ
Владико, Господе Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости Својој, и не дозволи да пропаднем по безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење - не презри дело руку Својих. Не одврати се од мене - сажали се, а не понизи. Слаб сам, не презри ме, Господе, јер к Теби прибегох, Заштитнику своме Богу: исцели душу моју, јер сагреших Теби! Спаси ме ради милости Своје, јер сам Ти одан од младости своје! Нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања! Удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини Свет, једини Силан, једини Бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, части поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда иу векове векова. Амин.

МОЛИТВА ПРОТИВ СТРАСТИ ПИЈАНСТВА

(која подразумева давање имена дотичне особе за помињање и вађење честице на Светој Литургији)

      Господе погледај милостиво на слугу Свога (име), обманутог обманом трбуха и плотскога весеља.

      Даруј му (име) да позна сладост уздржања у посту и из њега проистичуће плодове Духа Светога. Амин.

ЧУДОТВОРНА ИКОНА - ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ПОЧАЈЕВСКА






ЧУДОТВОРНА ИКОНА - ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ПОЧАЈЕВСКА

Почаевская икона Божией Матери


Ова икона се налази у Успенској Пaчајевској лаври. Позната је свом словенском свету: поштују је у Србији, Босни Бугарској и другде.
Пачајевско брдо је значајнија од свих гора које је окружују, и по особености позната по овој гори која је која је самим настанком прилагођена и веома удобна за настањивање. У ту гору су се настанила два монаха који су посветили себе подвизима молитве и уздржања и пребивали су у смирењу покривани благодаћу Божијом. Један од тих монаха, изашао је ноћу на сам врх горе ради обављања уобичајене молитве и одмах је видео у огњеном стубу Пресвету Богородицу која је стајала на камену. Старац је известио о дивном виђењу свога брата  и обојица су са страхопоштовањем гледали Божанствено јављање. То виђење је гледао и пастир са дечицом који су напасали под гором стадо и успевши се на гору срели су та два монаха, прославили су Богородицу ради јављања и за добродетељни знак остављен од ње на месту јављања. Богородица је на површини камена оставила утиснут отисак од десног свог стопала које је било напуњено бистром водом. Под стопалом Владичице наше, тврди камен је омекшао као восак и источио воду живу. У тој стопи никада не нестаје воде, без обзира на то што безбројни поклоници непрестано пуне њоме посуде своје на исцељење греха. Јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене стопе у камену било је 1340. год. Од тог времена Почајевска гора је постала станиште Божанствене славе, а отисак стопе Преблагословене Марије је непотрошиви извор великих чудотворења.
Године 1595. Константинопољски митрополит Неофит, путујући у Русију, из захвалности за указано му гостопримство, велепоседницу Ану Гојску благословио је иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља. У почетку та светиња није била позната многима, но ускоро од иконе су се почела дешавати чудеса, и сама Ана Гојска је почела указивати посебно поштовање према икони и запалити пред њом неугасиво кандило, јер је имала виђење Богородице  која јој се јавила осијана светлошћу. Ана Гојска се задивила ради благодатне силе која је исходила од иконе Богородице, но када је брат Филип Козински, који је био слеп од рођења пришао, са сузним молитвама светој икони и ту је прогледао. Тада се она уплашила да тако благодатну светињу држи у свом дому и зато је 1597. год. уз присуство многобројног народа, икона однета тада на вечно чување монасима који обитавају у пештери. Ускоро је на гори била саграђена  црква у част Успења Богородице. По смрти Ане Гојске, сва њена имања а и сама Почајевска гора дошла је у наследство Андреју Фирлеју. Он, будући лутеран, мрзео је Почајевски манастир и његове монахе, и увек се старао да их угњетава. Он им је одузео земљу и шуму. Наредио да се запале келије, да се бију монаси, и забрањивао народу да долази на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и стопи Пресвете Богородице. На крају је решио да узме од њих чудотворну икону, и са мноштвом наоружаних једномишљеника напао је 1623. манастир, опљачкао црквена добра, ризницу, однео је и саму чудотворну икону. 
По враћању иконе у манастир, продужила изливати од ње различна чудотворења. Вест о таквим чудесним збивањима брзо се разнела по свим крајевима земље руске и са свих страна су почели притицати к њој у масама поклоници тражећи помоћи и спасења и милосрђе Божије.
Међу многим чудесима од Почајевске иконе Богородице, особито је знаменито чудесно избављење 1675. од Турака, који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Божије Матере, монаси су се сву ноћ молили и певали пред чудотворном иконом  возгласили: Изненада је Турке ухватио страх и они су нагнали у бекство.

Године 1770. када су Почајевску гору заузели унијати, основана је била посебна комисија да би се потпуно иследило предање о чудотворној икони. Из тога се види да су на поклоњење Пресветој Богородици долазили и исцељење од ње добијали не само православни и унијати но и хришћани латинског исповедања, чак и Јевреји, који су по исцељењу примали православну веру.

Године 1831., по враћању Почајевског манастира под православну управу он је назван Успенском Почајевском лавром. Православни хришћани су имали према Почајевској светињи велико страхопоштовање, и њој на поклоњење су притицало је велико мноштво верника из удаљених места Русије.
Молитва Њој изазива милосрђе и покајање, пружа утеху и наду, избављење од животних невоља, болести...

Величание Иконе Божией Матери Почаевской иконе Божией Матери

Величаем Тя, /
Пресвятая Дево, /
и почитаем честную икону Твою, /
юже от лет древних /
на горе Почаевстей прославила еси. 

Евангельские Чтения

Утр. - Лк., 4 зач., I, 39-49, 56.
Лит. - 1 Кор., 154 зач., XIII, 4 - XIV, 5. Мф., 80 зач., XX, 1-16.
Богородицы: Евр., 320 зач., IX, 1-7. Лк., 54 зач., X, 38-42; XI, 27-28.

Празнује се 23. јула по старом календару, 5. августа по новом календару. 

ČUDA SVETE GORE


ČUDO SVETE GORE - BUNAR SVETOG SAVE
  Ispod kelije Svetog Simeona i Svetog Save probijen je bunar u steni. Po predanju, tu vodu je pronašao monah Sava prilikom gradnje manastira. Voda iz bunara Svetog Save ima čudotvornu moć, a Svetogorci veruju da će nastupiti Kraj vremena kada bude presahnula.


ČUDO SVETE GORE - LOZA SVETOG SIMEONA
  Kada se monah Simeon upokojio 1199. godine, bio je  sahranjen u naosukatolikona, uz južni zid. Po kazivanju Domentijana, pisca Života Svetog Save i Života Svetog Simeona, za vreme službe je poteklo miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu. I odmah je počelo da čini čuda. Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, Sava je preneo očeve "cele i netaknute" mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Tako je ispunio očevu poslednju želju da počiva u "zemlji otačastva svoga". Predanje kaže da su, uprkos tome, Hilandarci bili veoma tužni što je sveti starac otišao od njih i da su dugo i neutešno plakali. Zbog toga je njegovim blagoslovom, "a za utehu večnu" braći monasima, na mestu gde je monah Simeon najpre bio sahranjen iznikla blagorodna loza.
  Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć. Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod. Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku kada je solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi.
  Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti Kraj vremena kada ona bude uvenula.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA TROJERUČICA
  Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda. Po predanju, pripada redu nerukotvorenih ikona, onih koje je ikonopisao apostol i jevanđelist Luka, prvi slikar hrišćanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola.
  Ikona je dobila ime u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin, tada još svetovnjak. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka. Držeći odsečenu u zdravoj ruci, Jovan Damaskin se celu noć molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I, čudo se zaista dogodilo. U znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu.
  Nakon čudesnog isceljenja Jovan Damaskin se zamonašio. Monaški život je provodio u lavri Svetog Save Jerusalimskog, u koju je poneo i ikonu svoje Dobrotvorke Trojeručice. U lavri su se nalazile još dve svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i paterica - igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju,ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena - Sava, i da će pri njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje.
Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje - da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojeručice. 
  Pet vekova kasnije proročanstvo Svetog Save Jerusalimskog se obistinilo. U lavru je došao srpski monah Sava. Dok se poklanjao svetiteljevom grobu, igumanski štap je pao. Isto čudo se ponovilo i sledećeg dana. Tako su se razrešile sve sumnje monaha da je srpski Sava onaj koga su čekali. Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice je čuvana uz dvorove svih vladara iz nemanjićke loze. Do kraja 14. veka je prešla sa dvora srpskog cara Dušana Silnog u manastir Studenicu. Početkom 15. veka je Studenica postala meta turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru, monasi su se na brzinu postarali da iz njega spasu najvrednije dragocenosti. Tako su ikonu Bogorodice Trojeručice učvrstili na samar jednog magareta koje su pustili da ide kuda ga vodi Bogorodi;ina volja. Magare je prešlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju da bi došlo na Svetu Goru, gde se zaustavilo nedaleko od Hilandara.Videvši i shvativši šta se dešava, manastirski oci su mu pohitali u susret. Kada su skinuli ikonu, magare je palo mrtvo.
  Krajem 15. veka Hilandar se našao u teškoj situaciji zbog izbora novog igumana. Mnogobrojni monasi srpske, ruske, grčke i bugarske nacionalnosti nikako nisu mogli da se slože. Ali za vreme jednog večernja se sa ikone jasno čuo glas Presvete Bogorodice da je ona igumanija manastira. Sutradan, na jutrenju, ikona je bila na igumanskom mestu. Misleći da je u pitanju neka prevara, monasi su je vratili u oltar. Međutim, i narednog dana se ponovilo isto. Tada su shvatili da više ne treba da razmišljaju o izboru igumana, niti da pomeraju ikonu sa igumanskog mesta. Tako je Bogorodica Trojeručica postala igumanija i zaštitinica Hilandara. Godine 1905, na molbu zapovedništva visokih oficira ruske vojske, koja se nalazila u ratu sa Japanoom, načinjena je kopija ikone Bogorodice Trojeručice. Bila je poslata na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj ruskoj vojsci. I Rusi su zaista počeli da odnose pobede. Kada je između dva carstva sklopljen mir, kopija je vraćena u Hilandar.
  Devedesetih godina 20. veka veličanstvena kopija Bogorodice Trojeručice je stigla u Srbiju. Ova kopija stoluje u Hramu Svetog Save na Vračaru. Postavljena je u poseban proskinitar koji stoji u naosu hrama, uz sam igumanski presto. Ispred nje neprestano gori veliko kandilo, a ulje iz njega je već mnoge izlečilo od raznih bolesti. Ikona Bogorodice Trojeručice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete Gore. Godine 1993. je petnaestak dana boravila u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih. Tom prilikom se desilo još jedno u nizu njenih čuda - slepi od rođenja je u trideset trećoj godini progledao.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA MLEKOPITATELJNICA
  Bogorodica Mlekopitateljnica (Galaktotrofusa) predstavlja ređi tip ikone. Na njoj je prikazano kako Presveta Bogorodica doji (pita) Hrista Mladenca. Ova ikona se najpre nalazila u manastiru Svetog Save Osvećenog u Jerusalimu. Sa svetiteljevom patericom, bila je zaveštana budućem Savi, carskom sinu koji će, kao običan poklonik, doći u manastir. Trebalo je da pri njegovom poklonjenju grobu Save Jerusalimskog pričvršćeni igumanski štap padne. Početkom 13. veka, kada je u manastir došao srpski monah Sava, ovo proročanstvo se obistinilo. Tako je Sveti Sava Srpski na dar dobio patericu Save Jerusalimskog, ikonu Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Jovanu Damaskinu, i ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice.Po povratku na Svetu Goru, ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice je postavio u Isposnicu u Kareji. Ali tom prilikom je napravljen presedan - ikona je stavljena levo od carskih dveri, na mesto koje pripada Hristu.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA POPSKA
  Ikona Bogorodice Popske (Popovske) je litijska ikona. Na njenoj poleđini je naslikano Vavedenje Presvete Bogorodice, rad jednog od najboljih ikonopisaca tog vremena. Isti zograf je, oko 1360. godine, oslikao veliki Deizisni čin za ikonostas hilandarske crkve i minijature jevanđelista u Romanovom jevanđelju. Bogorodica Popska je preslikana u 16. ili 17. veku, a Vavedenje je sačuvalo svoj prvobitni izgled.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA ODIGITRIJA
  Ikona Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke) urađena je u tehnici mozaika. Pripadala je prvom srpskom svetitelju -  Simeonu Nemanji. On je na samrti tražio od svog sina, monaha Save, da mu donese ovu ikonu. Pred njom je pojao psalme sve dok nije izdahnuo. Danas ova ikona zauzima centralno mesto u riznici nove hilandarske biblioteke. Pred njom se metaniše i traži oproštaj za svaki posao koji se preduzima u ovom delu manastira. Godine 1996. je napravljena kopija Bogorodice Odigitrije za potrebe Istorijskog muzeja Srbije.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA AKATISTNA
  Ikona Bogorodice Akatistne je postavljena na oltarsku pregradu glavnog hrama u Hilandaru. Oko nje je, u malim scenama, ilustrovan ceo akatist - himna Presvetoj Bogorodici.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA KLISIJARSKA
  Ikona Bogorodice Klisijarske (Eklesijarhova) je dobila ime po crkvenjaku (eklesijarhu) kojeg je urazumila. Predanje kaže da je taj crkvenjak bio pomalo nemaran. Trebalo je da održava kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice koje se često gasilo zbog promaje. Paleći ga jednom prilikom, eklesijarhu su se otele  neprimerene reči. Ali istog časa je onemeo. Moć govora mu se vratila tek posle brojnih metanija i mnogo prolivenih suza. Legenda kaže da je od tada postao najrevnosniji sluga u hramu Gospodnjem.


ČUDOTVORNA IKONA - NESAGOREVŠA U POŽARU
  Ikona Presvete Bogorodice koja nije postradala u požaru ili Nesagorevša u požaru ostala je, kako joj i ime kaže, potpuno neoštećena u velikom požaru. Tada je izgorela cela prostorija u kojoj se nalazila. Ogaravljena ikona je izvađena ispod pepela i postavljena u oltar glavne crkve Hilandara, gde se idanas čuva.


ČUDOTVORNA IKONA - BOGORODICA DOHIJARSKA
  Ikona Presvete Bogorodice Dohijarske nosi ime po dohiji - magazi. To je prostorija koja služi kao spremište za hranu i ostale manastirske potrepštine. Nastojatelj magaze - dohijar, ima odgovorno poslušanje da puni dohiju i da iz nje razdeljuje namernice za kuhinju i monaške potrebe. Zbog toga nad njim bdi Presveta Bogorodica.