О молитви
Патријарх српски ПАВЛЕ
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште које таласи не могу обурвати, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Она је кита учинила да постане дом Јонин, Језекију је вратила од врата смртних животу, вавилонским младићима пламен је претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на земљу за три године и шест месеци (Јаков. 5:17). Кад ни сами апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат.17:21).
Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мат.7:19).
"Када управљаш ум и мисли ка небу", вели свети Макарије Велики, "и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречИли пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божје, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божјом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све Што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."
Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирење и скрушеност у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види и из молитве фарисеја и цариника. Молитва орошена сузама смирења и покајања, одмах бива услишана. Изливајући се из смирене душе она, по речима премудрог Соломона, пробија облаке и не задржава се док не дође до Господа.
Када је време молитви, не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Свети Нифонт виде једанпут једног монаха како идући чита молитву. Његова молитва, као пламен огњени, излазећи из уста, дохватала је небо. Монах је ишао, но и анђео Божји ишао је, спроводећи монаха са огњеним копљем у руци, којим је ђаволе одгонио од монаха.
"Непрестано молите се" рекао је свети апостол, да не паднете у напаст. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше. Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са напр: Боже, помози! Господе, благослови! На крају: Слава Ти, Господе! Благодарим Ти, Боже! У изненадним неприликама, каквом било искушењу: Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!
Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамљену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат Божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божја умножава ради духовне помоћи.
По општем мишљењу светих отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.
Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци поручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати на глас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо.
У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.
У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.
Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене. Ипак, таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста.
За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5:13).
Болести и остале несреће наше, последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове, да би заједно с тим исцелио нас и од телесних болести и несрећа земаљских. Када Бог пусти глад, рат, кише у невреме, суше, град, земљотрес и осало, то долази од греха народа. Зато узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет, јавља се потреба да се молимо Богу за опроштај греха, да би, ослободивши се овога корена свих несрећа, били избављени и од свих природних зала, која на нас долазе у виду страшних природних појава.
Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добива од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за што се молио због тога, што би му то послужило на зло.
Но молећи се Богу појединачно, насамо, по наредби Господњој (Мат.6:6), не треба сматрати да је то довољно. У разним приликама и потребама живота: рођењу, смрти, женидби, градњи дома, сетви, поласку на дужи пут, болести итд., поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак. 5:14). Уз то не заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су вршили апостоли и сви свети (Д.ап. 1:14, 12:12), јер је и то воља Божја (Мат. 18:20).
Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, ни метнувши их где је одређено. Немарно стављање Крста на себе ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех. Такав Крст не само да нема никакве силе, но још радује ђаволе, јер тада није најстрашније оружје против њих. Грешник се не плаши толико места казне, колико ђаво дрхће од Крста и у страху бежи, не смејући ни да погледа на његову силу (јер је сила Крста сам Господ Исус Христос) који га пече као огањ. Наоружавши се светим Крстом мученици су ишли без страха на најужасније муке. Светитељи су силом Крста Христовога исцељивали болесне, васкрсавали мртве, без опасности испијали отров, пролазили кроз огањ и воду.
Један од старих Хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложећи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи Хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечји постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 8:38).
|
| ИСУСОВА МОЛИТВА |
Господе Исусе Христе Сине Божијипомилуј ме грешног (грешну).
|
|
| МОЛИТВА ОЧЕ НАШ |
ОЧЕ НАШ, који си на небесима,
да се свети Име Твоје,
да дође Царство Твоје,
да буде воља Твоја, и на земљи, као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од зла.
|
|
| МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ |
Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом,
Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје,
јер си Спаса родила душа наших!
|
|
| СИМБОЛ ВЕРЕ |
Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља,
Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог;И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног,
од Оца Рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог,
рођеног, а не створеног, Јединосуштног Оцу, кроз Кога је све постало.Који је ради нас људи и ради нашег спасења
сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и погребен,
и Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца,
и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима,
и Његовом Царству неће бити краја.И у Духа Светога, Господа Животворнога,
Који од Оца исходи
и Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави,
Који је говорио кроз пророке.У једну свету, саборну и апостолску цркву;Исповедам једно крштење за опроштење грехова,
чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.
Амин.
|
|
| МОЛИТВА О БРАТСКОЈ ЉУБАВИ |
Господе Исусе Христе, Боже наш, који си нову заповест да оСвојим ученицима да љубе једни друге, прими ову моју молитвуи Духом Твојим Светим обнови у нама љубав према Теби и нашим ближњима; и ту љубав учврсти у срцима нашим, да том љубављу извршујући заповести Твоје, не тражимо на овој земљи угодности себи, него да тежимо слави Твојој и напретку и спасењу наших ближњих. Молимо Ти се, Господе Боже наш, да благодаћу Твога Пресветога Духа уселиш и укорениш у нама нову заповест Твога Новога Завета: да љубимо један другога и да себи не угађамо, него да свагда мислимо и чинимо оно што је на славу Твоју и на добро наших ближњих. Молимо Ти се, Човекољубиви Господе, да у душама и срцима нашим побудиш чисту и нелицемерну љубав према Теби и браћи нашој. Јер ко мисли да може љубити Тебе, а мрзи на брата свога, лажљивац је и по мраку ходи. Стога нам, Ти Господе, Изворе и Даваоче праве љубави, даруј да искрено и истинито волимо све људе Твоје, не само браћу и пријатеље наше, него и саме непријатеље наше, по свеистинитој заповести Твојој; и да добро чинимо и онима који нас мрзе и прогоне, и да се старамо о њиховом спасењу. Јер си Ти Бог љубави и доброте и човекољубља, и Теби славу узносимо: Оцу - вечном Извору богољубља и човекољубља, и Сину Твоме Љубљеноме, који је из љубави према свету дошао у свет да спасе човека, и Духу Твоме, Надахнитељу свете љубави, сада и увек и у векове векова. Амин.
|
|
| ТРОПАР КРСТУ И МОЛИТВА ЗА ОТАЏБИНУ |
Спаси, Господе, људе Своје и благослови наследство Твоје, победу над противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадални народ наш.
|
|
| МОЛИТВА ЗА СПАС ЗЕМАЉА ПРАВОСЛАВНИХ |
Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смиренеслуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама ти се молимо: помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе именаТвог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава већ да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићивана Твојом влашћу. Амин.
|
|
| МОЛИТВА ЗА ЖИВЕ |
Спаси, Господе, и помилуј децу моју (имена), супруга мога / супругу моју (име), родитеље моје (имена) , духовнога оца мога(име), кумове моје (имена), сроднике моје (имена) и све православне.
|
|
| МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ |
Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака(имена), добротвора (имена) и свих православних Хришћана, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна и дарујим Царство Небеско.
Достојно је уистину блаженом звати Тебе Свагдаблажену и Пребеспрекорну и Мајку Бога нашега, Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе Која Бога Слованепорочно роди, сушту Богородицу ми Те величамо. Слава Оцу и Сину и Духу Светоме, сада и свагда и у вековевекова. Амин.
***************** Од Пасхе до Вазнесења уместо ове молитве чита се
припев и ирмос 9. пасхалног канона:
Ангел клицаше, Благодатна: Чиста Дјево, радуј се! И опет велим: Радуј се! Твој Син тридневан васкрсе из гроба и мртве подиже.
Људи, веселите се! Светли се, светли, нови Јерусалиме, јер слава Господња на Тебе засија. Ликуј сада и весели се Сионе! А Ти, Чиста, радуј се, Богородице, васкрсу Сина Твога.
|
|
| МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ |
Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин. Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом, Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје, јер си Спаса родила душа наших!
|
|
| МОЛИТВА ЗА ОНЕ КОЈИ ПУТУЈУ |
Тропар, глас 2: Ти који си Пут и Истина , Христе, пошаљи за сапутника Ангела Свога слугама Својим сада, као некада Товији, да их чува и неповредне сачувана славу Твоју од свакога зла у свакој доброј срећи, молитвама Богородице, једини Човекољупче. Кондак, глас 2: Луки и Клеопи сапутник био Си, ходи сада заједно са слугама Твојим који да путују желе, од сваке их зле напасти избављајући. Јер Ти као Човекољубац све можеш. Молитва: Господе Исусе Христе, Боже наш, Истинити и Живи, Који си изволео да путујеш са тобожњим оцем Својим Јосифом и Пречистом Дјевом Мајком Својом у Египат и Који си сапутник Луки и Клеопи био! И сада Те смерно молимо, Владико Пресвети, са слугама Својим путуј благодатно. И као слуги Твоме Товији Ангела Чувара пошаљи, да нас чува и избавља од свакога злог нападаја видивих и невидивих непријатеља и на испуњавање заповести Твојих упућује, и да нас мирно и срећно и здраво проведе и безметежно кући врати. И дај слугама Твојим да сву своју добру намеру за благоугађање Теби срећно у славу Богу испуне. Јер Твоје је да милујеш и спашаваш нас и Теби славу узносимо са Беспочетним Оцем Твојим и са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у векове векова. Амин.
|
|
| МОЛИТВА ЗА БОЛЕСНЕ |
(подразумева давање имена дотичне особе за помињање и вађење честице на Светој Литургији)
Владико Сведржитељу, Свети Царе, Који уразумљујеш и не усмрћујеш, Који клецајуће утврђујеш и оборене усправљаш и телесне муке човекове отклањаш, молимо се Теби, Боже наш, слугу Свога (име болесника)који болује, посети милошћу Својом. Oпрости му свако сагрешење вољно и невољно. О, Господе, излечујући силу Своју са Небеса пошаљи, прикосни се тела његова, угаси грозницу, укроти страст и сваку болест која се крије у њему, буди Лекар слуге Свога (име болесника) подигни га са постеље болесничке и са одра страдања његовог и даруј га свесавршеног Цркви Својој, да благоугађа Теби и твори вољу Твоју. Јер Твоје је да нас милујеш и спашаваш, Боже наш, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова. Амин.
|
|
| МОЛИТВЕ У ТОКУ ДАНА |
Свакодневнамолитва Светог Филарета Московског
Молитва Светих оптинских стараца
Молитва у свако доба
Молитва за отварање ума
Молитва Исусу Христу за учвршћење увери православној
Молитва за помирење оних који су у завадиили непријатељству
|
|
| МОЛИТВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ЈЕЛА |
Молитва пре доручка
Молитва после доручка
Молитва пре ручка
Молитва после ручка
Молитва пре вечере
Молива после вечере
|
|
| МОЛИТВЕ ПРЕ СПАВАЊА |
Молитва пета Светог Макарија Великог
Молитва Господу Исусу Христу
Молитва Мајци Божијој
Молитва ангелу чувару
|
|
| МОЛИТВА СВЕНАРОДНОГ ПОКАЈАЊА ЕП. НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ |
Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Божју Реч прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом или пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Потом, кајемо се за грехе оних духовника и свештеника, који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божијем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Кајемо се за грехе оних наших првака и вођа, који заборавише да су Свеци српски основали ову државу и да је ово Света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке и вође једног Светог и мученичког народа, па без страха Божијег и љубави према народу злоупотребљавају своју власт на народну привремену несрећу, а на вечну пропаст и проклество себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Кајемо се за грехе оних учитеља и књигописаца и књигопреводилаца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и добротусвога народа, и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јевтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри испробано. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова и порезника и шумара и закупаца и прекупаца, увозника и извозника! Кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиље насилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим, и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути или видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм Свете земље наше, под чијом се кором скривају села многих милиона војника и Мученика за Крст Часни и Слободу Златну. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе! Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те Свеце славе а Свеце псују, Крсту се клањају а Крст псују, пост држе а пост псују, Богу се моле а Богаруже, Црквом се хвале а у Цркву не иду, Српство величају а Србе цепају, државом се поносе а државу штете. Ај, Боже велики, за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче Неба и земље, да се бич гњева Твога праведнога, којим у ове дане бије шохоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога Светога Савеи мученика Твога кнеза Лазара. Слава Ти, Боже наш, слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин
|
|
| МОЛИТВА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ КНЕЗУ ЛАЗАРУ |
Када си на стражу стао своје богодане власти, Лазаре, тада си недремљиво око стекао за чување богоданога Ти стада, иза њега си се до смрти потрудио, и отуда си и награду примио за труде своје. Новопросијалом звездом јавио си се на православном западу, сијајућу светлим лучама својих моштију свима вернима, а највише своме Отачеству, и све си их привукао пресветлом сијању Твојих подвига и оградио светлошћу од таме несветле, Лазаре, и од звери што по тами долазе да стадо разграбе. Онај што на висоту Божију хулу изрече гордим оком гледајући Твоја добра, Лазаре, лажљивим лукавством покушао је да Те покраде, а Ти премудрост истинску, Христа Бога, у дому срца свога имајући, гордога си под ноге Своје покорио, кличући: Нема светога осим Тебе, Господе! Побеснелог Турчина видевши где с мноштвом незнабожаца против Тебе долази, Лазаре, давидски си на борење са њим изашао и њега као другог Голијата победио, узвикујући: Нема светога и нема праведнога изнад Тебе, Господе! Поборнику Православља и Мученику нелажном хвалу и славу свиверни Теби приносимо, Лазаре, јер се ниси убојао богоборне звери што рече: "Дођите да истребимо славитеље Праве Вере са земље српске, те да се не помене име Православља међу њима". Као Гедеон свесилни, на најезду мноштва турског насрнуо си, нетрпећи да храмови молитвени и сасуди свети будуо скврњени. Волећи више да за њих умреш и душу своју да положиш, и главе си одсечење за њих претрпео, узвикујући: Слава сили Твојој, Господе! Свесилним својим усрђем, Лазаре, ухвативши се у коштац са хвалисавим Турчином и њега победивши, узвикивао си: "Нека се пролије крв моја у љубави Христа мојега, јер волим више да пузим у дому Бога мојега него ли да благујем у трулежности". Тебе молимо, Свети, приљежно, за Цркву верну помоли се за коју си и крв Своју Мученичку излио и Православној Вери крепост против непријатељских јереси измоли и мир штоватељима својим, Лазаре! Као ружа багренолика и јабука благовона и као крин пољскии као миро благовоно гробница твоја, Лазаре, облагухавајући нас, весели нас и , у својој средини је имајући као ризницу многоцену, њоме се красимо, Спаса величајући. Од несреће сваке нас избави, јер смо Твоја паства. О, свепевана Царице, Небеска, Пресвета Богородица, што беспочетнога роди Цара славе, појцима Својим сагрешења опроштај и живота напредак у благостању подај молбама Светога Твога Лазара Великомученика! Отачство Ти што Тебе узгаји Твојим повојима хвали се, а подвизима и страдањима Твојим краси се, нови међу Мученицима, Лазаре! Светла је и Црква Спаса и Бога, која као ризницу богату -Свете Твоје мошти има, а ми, верни, спомен твој служећи, молбено узвикујемо:
ИЗБАВИ ШТОВАТЕЉЕ СВОЈЕ ОД СВАКОГА ЗЛА
МОЛИТВАМА СВОЈИМ!
|
|
| МОЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ |
Владико, Господе Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости Својој, и не дозволи да пропаднем по безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење - не презри дело руку Својих. Не одврати се од мене - сажали се, а не понизи. Слаб сам, не презри ме, Господе, јер к Теби прибегох, Заштитнику своме Богу: исцели душу моју, јер сагреших Теби! Спаси ме ради милости Своје, јер сам Ти одан од младости своје! Нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања! Удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини Свет, једини Силан, једини Бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, части поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда иу векове векова. Амин.
|
|
| МОЛИТВА ПРОТИВ СТРАСТИ ПИЈАНСТВА |
(која подразумева давање имена дотичне особе за помињање и вађење честице на Светој Литургији)
Господе погледај милостиво на слугу Свога (име), обманутог обманом трбуха и плотскога весеља.
Даруј му (име) да позна сладост уздржања у посту и из њега проистичуће плодове Духа Светога. Амин. |
|
|
