На Велики Петак (грч: Μεγάλη Παρασκευή) сјећамо се догађаја из живота Спаситеља, почев од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, затим неуспјелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; даље ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима ријечима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тијела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тијело Господње.На Велики Петак се не служи Литургија управо зато што је на овај дан Господ сам себе принјео на жртву. Богослужења која се служе јесу: царски часови, вечерње односно опјело Христово са изношењем плаштанице и мало повечерје са каноном о распећу Господњем.
Мало повечерје: Канон распећу Господњем(Плач Пресвете Богородице)
Основа ове службе је "Канон о распећу Господа и плач Пресвете Богородице". У манастирима братија ову службу врши по келијама, док у парохијским црквама ова служба обично започиње одмах по окончању вечерње, тако да се дешава да велики број вјерника цјелива плаштаницу уз чин ове службе.У Јеванђељима је мало речено о страдању Пресвете Богородице уз Распетог Спаситеља: "А стајаху код Исусова крста мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина" (Јн 19, 25). Из сљедећег стиха поменутог Јеванђеља, можемо видјети колико је туговала Пресвета Богородица, гледајући Господа распетог на крсту. Разумљиво је да су јеванђелисти више пажње усмјерили на страдање Спаситеља свијета, али и кроз оно мало ријечи које говоре о томе шта се дешавало са Богородицом, лако можемо видјети колико је неизмјерна Њена туга. Света Црква управо кроз ову службу у многоме разоткрива величину туге Пресвете која је током три часа посматрала муке на крсту које је трпио Њен Син.Дијелови канона:
Прва пјесма
Ирмос: Као по суву путовавши пјешке Израиљ по мору, видећи гонитеља Фараона Гдје се утапа, клицаше: Пјевајмо Богу побједничку пјесму.
Тропари: Видјевши на Крсту распетог Сина и Господа, Пречиста Дјева кидајући се ридаше Горко, са другим женама наричући, вапијаше.
Видим Те сада, љубљено и мило чедо моје, на Крсту распета, и срце моје Горко се раздире, рече Пресвета. Но реци, Добри, ријеч слушкињи Tвojoj.
Слава...Драговољно Сине мој и Творче, на дрвету смрт љуту трпиш, Говораше Дјева, стојећи под крстом са љубљеним Учеником.
И сада...Лишена сам сада наде моје, радости и весеља, Сина мога и Господа: Авај мени, кида ми се срце, Пречиста плачући говораше.
Трећа пјесма
Ирмос: Нема Светога као што си Tи, Господе Боже мој, Који си узвисио вјерне твоје Добри, и утврдио их на камену исповједања твога.
Тропар на Слава...Хтједох на руку моју да примим са дрвета Онога кога као Младенца држах; но, авај мени, нико ми Га не даде, Пречиста јаукаше.
Четврта пјесма
Тропар на И сада...Видећи Те рањена и без славе, нага на дрвету, Чедо моје, срце ми се кида, ридајући као Мати, Дјева нарицаше.
Шеста пјесма
Тропар: Гледајући Те мртва, Човјекољубче, Који си мртве оживио и све одржаваш, кидам се љуто срцем. Хтјела бих с Тобом умријети, Говораше Пречиста, јер не могу дa Те Гледам мртва и бездахна.
Седма пјесма
Тропар: Избављајући ме од бола, прими ме сада са собом, Сине мој и Боже мој, да и ја, Владико, сиђем у Ад с Тобом, He остави мене саму, јер не могу више живјети, не видећи Тебе, слатку свјетлост моју.
Девета пјесма
Тропар: Од сада радост ме никако неће дотаћи, Непорочна ридајући, Говораше: свјетлост моја и радост моја у Гроб зађе. Но нећу Њега оставити самог, овдје ћу умријети, и с Њим се сахранити.Душевну рану моју сада исцијели, Чедо моје, Пречиста вапијаше плачући. Васкрсни, и утоли мој бол и тугу, јер можеш, Владико, да чиниш све што хоћеш, ако и јеси погребен по својој вољи.
Слава...О како се утајио од Тебе бездан милосрђа? Господ тајно рече Матери својој. Јер хотећи да спасем створење моје, изволих да умрем, али и да васкрснем, И Тебе узвеличам, као Бог неба и земље.
И сада...Пјевам милосрђе твоје, Човекољубче, и клањам се богаству милости твоје, Владико. Јер хотећи да спасеш створење твоје, смрт си примио, рече Пречиста, Но васкрсењем Твојим Спасе, помилуј све нас.
Ирмос: Као по суву путовавши пјешке Израиљ по мору, видећи гонитеља Фараона Гдје се утапа, клицаше: Пјевајмо Богу побједничку пјесму.
Тропари: Видјевши на Крсту распетог Сина и Господа, Пречиста Дјева кидајући се ридаше Горко, са другим женама наричући, вапијаше.
Видим Те сада, љубљено и мило чедо моје, на Крсту распета, и срце моје Горко се раздире, рече Пресвета. Но реци, Добри, ријеч слушкињи Tвojoj.
Слава...Драговољно Сине мој и Творче, на дрвету смрт љуту трпиш, Говораше Дјева, стојећи под крстом са љубљеним Учеником.
И сада...Лишена сам сада наде моје, радости и весеља, Сина мога и Господа: Авај мени, кида ми се срце, Пречиста плачући говораше.
Трећа пјесма
Ирмос: Нема Светога као што си Tи, Господе Боже мој, Који си узвисио вјерне твоје Добри, и утврдио их на камену исповједања твога.
Тропар на Слава...Хтједох на руку моју да примим са дрвета Онога кога као Младенца држах; но, авај мени, нико ми Га не даде, Пречиста јаукаше.
Четврта пјесма
Тропар на И сада...Видећи Те рањена и без славе, нага на дрвету, Чедо моје, срце ми се кида, ридајући као Мати, Дјева нарицаше.
Шеста пјесма
Тропар: Гледајући Те мртва, Човјекољубче, Који си мртве оживио и све одржаваш, кидам се љуто срцем. Хтјела бих с Тобом умријети, Говораше Пречиста, јер не могу дa Те Гледам мртва и бездахна.
Седма пјесма
Тропар: Избављајући ме од бола, прими ме сада са собом, Сине мој и Боже мој, да и ја, Владико, сиђем у Ад с Тобом, He остави мене саму, јер не могу више живјети, не видећи Тебе, слатку свјетлост моју.
Девета пјесма
Тропар: Од сада радост ме никако неће дотаћи, Непорочна ридајући, Говораше: свјетлост моја и радост моја у Гроб зађе. Но нећу Њега оставити самог, овдје ћу умријети, и с Њим се сахранити.Душевну рану моју сада исцијели, Чедо моје, Пречиста вапијаше плачући. Васкрсни, и утоли мој бол и тугу, јер можеш, Владико, да чиниш све што хоћеш, ако и јеси погребен по својој вољи.
Слава...О како се утајио од Тебе бездан милосрђа? Господ тајно рече Матери својој. Јер хотећи да спасем створење моје, изволих да умрем, али и да васкрснем, И Тебе узвеличам, као Бог неба и земље.
И сада...Пјевам милосрђе твоје, Човекољубче, и клањам се богаству милости твоје, Владико. Јер хотећи да спасеш створење твоје, смрт си примио, рече Пречиста, Но васкрсењем Твојим Спасе, помилуј све нас.
Симеон Логотет, X вијек
Фотографија: Никола Ковач, проф.
Фото галерија:
