Из књиге:
Житија и поуке савремених стараца
Духовни бисери
- Свет се сада бави свим другим темама, осим самим собом... Ђаво, видите, започиње посао, свакоме даје рукодеље.
- Када исправим самога себе, исправља се један део Цркве, а онда можемо да се споразумемо...
- Да би човек у себе примио знање Божије, треба да се уништи знање по свету. Постани простодушан као дете. "Знање надима" (1 Кор 8,1).
- Немојте да читате новине и да гледате телевизију. Често и верски часописи наносе штету хришћанима, јер буде љутњу против личности и уопште изазивају збуњеност. У свему треба бити опрезан. Читајте отачке књиге. v
- Када се човек ослободи тескобе, онда пружа спокојство свим људима.
- Човек се прво сав предаје Богу, а затим га Бог чисти и предаје људима...
- Када човек доживљава Христа, осећа радост.
- ... Ђаво је господар испразности, световних ствари. Човек који је своје срце предао испразностима, налази се у ђаволовом поседу, а датога није свестан. Ђаво није господар света. Ђаво влада онима који имају световну мудрост. Човек треба да одвоји своје срце од световног и испразног и после његово срце само, без напора, одлази Христу.
- "... Можеш ли тихо да радиш на себи? То је то. Потом ће те благодат Божија осенити, било да то желиш, или не желиш. То ће ти много помоћи. Рад на себи није расипање времена.
- Сви они који живе световним животом, уместо блага сакупљају тескобу.
- Велика је ствар када човек другога осећа својим братом.
- Христос поседује тајинствене начине да награди људе када чине Његову вољу.
- Удобан живот онеспособиће људе.
- Без напора и борења нема светости.
- Живите непрестано славословећи Бога и благодарећи Богу. Највећи је грех неблагодарност.
- Да би човек духовно напредовао, за то треба да постоје предуслови. Мора да поседује смирење и љубав, а срце мора да му буде чисто. Када поседује смирење, поседује божански магнет, задобија благодат Божију. Видите, благодат је дата смиренима. То је по правилу тако.
- Према свему се односите са добрим помислима. Другачије не бива.
- Човек мора да се стави на место другог, како би могао да састрадава...
- Ако у свој ум не доводимо добре помисли и не успемо да успоставимо у себи спокојство, чак и да се у пустињи затекнемо, нећемо моћи да нађемо безмолвије...
- ... Колико год можете, са радошћу и славословљем се суочавајте са свим искушењима, размотрите њихов најдубљи смисао, како бисте нашли мир у овоме свету.
- ... Када тражимо своје право, губимо све. Губимо и свој мир и своју плату.
- Када неко има неку болест, онда може да разуме бол другога. Бог нам даје болест да се одужимо, или да стекнемо благо.
- Људи наше епохе имају други типик, од греха су начинили моду. Нека нас Бог помилује.
- ... Човеков ум треба да буде заузет молитвом, а не да лута по испразностима.
- ... Твоја молитва за болесног помоћи ће му само онда, ако он има намеру да постане бољи.
Утицај телевизије
Старац је говорио о томе како телевизија делује на хришћане. "Телевизија чини велико зло. Испричаћу вам једну причу; па да видите тачно шта ce дешава. Био једном један старац од 84 године, који је пре него што му је умрла жена, живео лепо и добро, а имао је и исповедника. Чим му је умрла жена, много се ражалостио и да би то заборавио, препустио се гледању телевизије. Није прошло ни два-три месеца од старичине смрти, старац затражи да се ожени. Његов духовник није могао да га уразуми и да га убеди да је то што тражи неразумно и смешно. Тај старац је дошао на Свету Гору у моју колибу. Од Кареје довде требало му је четири сата! Поверио ми је своју помисао и ја сам му рекао да поживи мирно са својом децом и да не помишља на женидбу. Али он је претрпео унутрашње оштећење и ја никако нисам могао да га убедим шта год да му кажем. Чак се и увредио и рекао ми: "Знаш ли, оче, да имам право да узмем још две жене." Онда више нисам могао да издржим. Рекао сам му да иде да га моје очи више не виде. Одведе га један монах у Кутлумуш. Видите ли, какву штету чини телевизија?"
А једном другом приликом старац рече: "Телевизија чини велико зло и зато немојте да је пратите. Вести можете чути и на радију..." Други пут опет рече: "Она чини велико зло, највећу катастрофу. Телевизијски апарат зрачи зраке штетне за људски организам. Дошло је до телесних оштећења код мале деце, због тога што су њихове мајке у трудноћи гледале телевизију. Човек се стиди да сагреши пред другим људима. Али то није тако и са телевизијом. Грешни филмови и грешни призори приказују се без стида. Телевизија је демон.
Сусрет са јеретицима
Старац је приповедао: "Једном дођоше к мени двојица католика. Један је био у поодмаклим годинама и био је образован. Можда је био некакав секретар у Ватикану, или новинар. Не знам тачно, нисам желео да покажем велико интересовање. Један ми рече: "Хајде да заједно кажемо Оче наш." Да бисмо то изговорили заједно, рекох му, требало би да се сложимо у учењу. Међутим, између вас и нас постоји велики јаз. Онда ми рече: "Зар су само православни блиски Богу и зар ће само православни да се спасу? Бог је свуда на свету." Да, рекох му, можеш ли ти да ми кажеш и колико је света блиско Богу? Међу нама, дакле, постоје разлике. Сви смо, разуме се, деца једнога Оца, али нека бораве у кући, а нека остају напољу."
Беседе за спасење
"Слушајте. Душевне болнице биле би празне кад би се хришћани исповедали православно, чисто и искрено, смерно и са послушношћу, духовнику који поседује расуђивање, па нека је мало и строг. Па после да се достојно причешћују. Онда никога не би мучила тескоба, проблеми са великим искушењима. Треба да знате да све потиче од егоизма, непослушности и рђавих помисли. Послушност је живот, непослушност је смрт."
Највећа и најважнија човекова дужност је да свом својом снагом љуби Бога, а затим свог ближњега, сваког свога ближњег, а највише свог непријатеља. То су најважније заповести. Ако волимо Бога, колико треба, држаћемо се и осталих Његових заповести. Али ми не волимо Бога колико треба, нити своје ближње. Ко се данас занима за другога? Нико. Све за себе, а ништа за другога и због тога ћемо одговарати. Зато што нам Бог, Који је сав љубав, неће опростити ту нашу равнодушност према ближњему.
Предобри Бог, као наш брижни Отац, штедро нас дарива Својим добрима како бисмо их делили са онима којима су потребна, али ми задржавамо све за себе. То нам Бог неће опростити: одговараћемо због своје безосећајности и окорелог срца.
Често од Бога тражимо сад ово, сад оно, а он нам не одговара на наше молбе. Да би нам Бог одговорио на нашу молбу и да би нам дао што год од Њега затражимо, треба пре свега да поседујемо смирење, које ми немамо. Сви ми, и млади и стари поседујемо велики егоизам и не допуштамо да нам се било на шта укаже, не допуштамо никакве примедбе. Ми све знамо, ми смо сви мудри. Када нама влада егоизам, због најмањег разлога рађа се велика свађа. Отварамо врата сатани, он улази у породицу и разара је. Што год у том тренутку видите и чујете, не обраћајте пажњу, јер то не помаже, само разгара ватру. Само будите трпељиви, молите се и тек када се онај други умири, биће разумевања. Рибар не излази у риболов по невремену, него чека да се море умири. Велико смирење је простодушност.
