1. Неопходно је [нешто] рећи и о гранама зла, да би човек знао шта је страст и шта га одваја од Бога, те да би молио благост Његову поводом сваке од њих - да му изађе у помоћ и да му да силу (да се бори са њима), све док не узмогне да их сасвим свуче са себе. Јер, оне су ране на души које је одвајају од Бога.
2. Блажен је човек који их је свукао, зато што ће бити словесна овца, пригодна за жртвеник Божији, и што ће чути радосни глас Господњи:Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога (Мт.25,21). Они који хоће да врше своје телесне прохтеве, који неће да се исцеле светим лекарством покајања и да постану чисти, у часу невоље ће се показати наги, без одеће врлина и биће бачени у таму најкрајњу, где пребива ђаво који је одевен у одећу страсти, тј. блуд, похоту, среброљубље, оговарање, гнев, завист, таштину, гордост. То и јесу гране (зла), као и многе њима сличне: неуздржање, украшавање тела, забављање, лењост, смех, бестидни поглед, разметљивост, несавесност, необазирање на Суд Божији, завист према ближњем, лагање брата, човекоугађање, лажно сведочење, лажно знање, жеља за учитељством, љубав према светским обичајима, малодушност, нетрпељивост, мржња према ближњем, неукоревање себе, љубав према људској слави а не према слави Божијој, истицање својих дела ради славе људске, љубав према раскошним јелима, вршење телесних страсти у срцу, гледање на самоунижење као на саблазан, надимање знањем, свадљивост, настојање на својој вољи, сматрање себе разумним и мудрим, гледање на брата као на неразумног и понижавање брата.
3. Све ово дејствује у души која је одвојена од Бога. То су тешка бремена која је узео на себе Адам када је окусио од дрвета. О њима се и говори: Он узе немоћи наше и болести понесе (Ис.53, 4). Њих је Господ наш Исус Христос усмртио Крстом. Оне су стари мехови у које се не сипа ново вино. Оне су повоји којима је био повезан Лазар. Оне су демони које је Христос послао у свиње. Оне су стари човек кога, по заповести апостола, треба да свучемо. О томе је он рекао: Јер ако живите по телу, помрећете (Рим.8, 13). То је коров који је изнедрила земља Адамова, кад је био избачен из раја.
4. Христово је бреме лако: безгневна чистота, благост, кротост, радост духа, уздржање од страсти, љубав према свима, свето расуђивање, непоколебива вера, трпљење невоља, гледање на себе као на странца у свету, жеља да се изађе из тела и да се сусретне Христос. Ето лаких бремена, која треба да носимо по заповести Христовој. Ето пута на коме су многи свети носили труд све док га нису прешли. Ето онога што нико не може постићи ако не свуче са себе старог човека, ако се не ослободи (од њега) и не стекне љубав, ако га љубав не учини безбрижним према свему. Међутим, ова љубав не може да обитава у нама све док волимо било шта од овога света, као што је написао: Не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској (1.Кор.10,21). И Исаија говори: Ко од нас може да живи поред огња који прождире? Ко од нас може да живи поред вечног пламена? Онај који ходи у правди и говори истину, ко презире корист од насиља и ко уздржава руке од дарова, ко затвара уши да не чује о крвопролићу и очи да не види зло. Он ће обитавати на висинама и његово прибежиште су неприступне стене. Њему ће се дати хлеб и његова вода неће пресушити(Ис.ЗЗ, 14-16).
5. Видиш ли какву част Бог указује онима који се подвизавају за ово кратко време, и који кроз трпљење невоља са себе скидају терет света? Видиш ли како помоћ Божија прати оне који су одсекли своје прохтеве и како у њима потире све страсти, јер следују вољи Божијој? Они који следе за својим прохтевима и желе да их испуне премда и почињу духом, завршавају телом (Гал.3,3), зато што због те жеље не могу да се противе својим непријатељима. Они свој труд чине ништавним и узалудним. Због тога их прекорева пророк Јеремија, говорећи: Проклет (свако) ко дело Господње обавља са немарношћу (Јер.48,10).
6. Видиш ли да Бог не снисходи онима који пожеле да му служе, али се подјарме страстима? Он их оставља њиховој вољи и предаје у руке онима који их мрзе. Уместо части коју ишту од људи, они [налазе] срамоту јер нису истрајали пред непријатељима својим. [Због тога] им Бог не долази у помоћ и не смирује (непријатеље) њихове. Према томе, без труда, зноја и бола, по свим Писмима, човек неће [доживети] да га Бог услиши.
7. Молимо благост Божију са срдачном приљежношћу, са сузама и злопаћењем; повинујмо се сваком човеку Господа ради; смиравајмо се пред братијом нашом као пред онима који су разумнији од нас; никоме не враћајмо зло за зло; не помишљајмо у срцу свом зло ни о коме, већ пребивајмо у једномислију; не говоримо о телесним потребама овог света, нити: "Ово је моје", већ свакодневно меримо свој ум, гледајући докле је достигао и чувајући га да не помишља о ономе што је нечисто; лишавајмо тело своје ситости да не би захтевало да удовољавамо страстима; смиримо тело пред душом, а душу покоримо уму и учинимо је невестом која је чиста од сваке скверни и која зове свог женика, говорећи: Нека сиђе брат мој у врт свој и нека једе плод свога поврћа (Пес.н.пес.5,1).
8. Почнимо да се подвизавамо, братијо, како бисмо стекли такву смелост према Њему, те да и ми чујемо реч коју је рекао: Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја. Јер, ја сам их заволео, као што Ти волиш мене. Ја у њима и ти у мени (Јн.17,23-24). Света Једносуш(т)на и Беспочетна Тројица може да учини милост на нама, те да и ми нађемо покој са свима светима Његовим, у дан Суда. Њему слава и моћ у векове векова. Амин.
