Господе Боже наш, Боже духова и свакога тела, не одвраћај више лице Твоје од нас но милостиво услиши нас и помилуј.
Овде на туђој земљи, као изгнаници и бескућници, ми клечимо пред Твојим величанством у које ни анђели и све првостворене небеске силе нису у стању да гледају од силнога сјаја вечне славе Твоје. Но земља је сва Твоја, па је Твоје и ово место на коме клечимо тражећи с уздисањем муњеносно лице Твоје и молећи се скрушено: одврати праведни гнев Твој од нас, услиши нас и помилуј!
Туђа земља најбоља је за уздисање за Тобом, робовање је најбоље за покајање, тамница је најбоља богомоља, страдање – најкраћи пут к теби, Створитељу свесилни и Оче наш милостиви. Ти Свезнајући, све то знаш, па зато си и попустио све ове невоље на нас грешне и прегрешне, да би прошавши кроз ову шибу рђаво гвожђе нашег карактера претворио у челик и угаљ у дијамант.
Нису без Твог допуштења погашена огњишта наша, нити смо ми расејани по туђини, ни допали ропства и тамнице и љутих невоља - ништа без Твог допуштења, ништа без Твога плана, ништа без Твога свемудрога промисла и без Твоје очинске бриге за душе наше. Све си ово Ти допустио да нас снађе од демона и од људи због неисказаних грехова наших, који су нас одвојили и удаљили од Тебе, да би се научили уздисати за Тобом, да би се покајањем очистили, и да би светим путем журили к Теби у загрљај.
Страшан си, Господе, у праведном гневу Твоме, од кога се васиона потреса као трска од силнога ветра, али си и недостижан у милости Твојој. Ништа у очима Твојим није ни сувише велико ни сувише мало, нити се Ти дивиш ономе чему се диве синови човечији, него обараш све који се величају мимо Тебе и насупрот Теби а подижеш из прашине малене и нејаке који се у Тебе уздају, Твоју величину славе и Твоју славу величају.
Малени смо и ми, превелики Боже, не презри нас презрене од свију и не остави нас остављене од људи, но прости, прости, прости, исцели нас, обожи, сложи и умножи, да будемо опет Твој народ као што су били свети оци наши. Не презри нас малене Ти који не презиреш ни црва под кором и не одбаци нас грешне као што ниси одбацио ни покајаног цара Манасију ни разбојника на крсту.
Христе Господе, учитељу, искупитељу и васкрситељу наш, победниче сатане и смрти, човекољупче, Ти си Бог светих отаца наших и матера, Бог светог мученика краља Владимира и преподобне матере наше свете Петке, Бог светог Кирила и Методија, Климента и Наума, просветитеља наших, Бог светог оца Прохора, светога Симеона и Саве, светих наших краљева и царева, ктитора и задужбинара, Бог светог Василија Острошког и Јоаникија Девичког, Бог миријаде мученика српских са славним кнезом Лазаром и дружином његовом, светим царем Урошем и Ђорђем златним златаром Кратовским, Бог преподобних првосвештеника и свештеника, монаха и монахиња, војника и војевода, великих и малих, знаних и незнаних светих жена и девица, јуноша и младенаца, кроз столећа и столећа, који у Тебе вероваше, Тобом живеше, Теби храмове зидаше, Тебе ради постише и мучише душе своје, за Тебе страдаше и помреше по друмовима и планинама, по тамницама, на бојиштима и мучилиштима, рушени од охолих мучитеља, терани у ланцима и продавани на пазарима као јевтина роба – клани као јагањци, мучени на коцу и конопцу, огњем и мачем истребљивани и гоњени из овога света као неки бесправни уљези, распињани на милионе крстова због Тебе, Распетога на Голготи за све људе и народе. Коме дакле да се обратимо ако не Теби? Ко ће нас разумети и помоћи ако не Ти, Помоћниче и Спаситељу наш?
Туђа земља најбоља је за уздисање за Тобом, робовање је најбоље за покајање, тамница је најбоља богомоља, страдање – најкраћи пут к теби, Створитељу свесилни и Оче наш милостиви. Ти Свезнајући, све то знаш, па зато си и попустио све ове невоље на нас грешне и прегрешне, да би прошавши кроз ову шибу рђаво гвожђе нашег карактера претворио у челик и угаљ у дијамант.
Нису без Твог допуштења погашена огњишта наша, нити смо ми расејани по туђини, ни допали ропства и тамнице и љутих невоља - ништа без Твог допуштења, ништа без Твога плана, ништа без Твога свемудрога промисла и без Твоје очинске бриге за душе наше. Све си ово Ти допустио да нас снађе од демона и од људи због неисказаних грехова наших, који су нас одвојили и удаљили од Тебе, да би се научили уздисати за Тобом, да би се покајањем очистили, и да би светим путем журили к Теби у загрљај.
Страшан си, Господе, у праведном гневу Твоме, од кога се васиона потреса као трска од силнога ветра, али си и недостижан у милости Твојој. Ништа у очима Твојим није ни сувише велико ни сувише мало, нити се Ти дивиш ономе чему се диве синови човечији, него обараш све који се величају мимо Тебе и насупрот Теби а подижеш из прашине малене и нејаке који се у Тебе уздају, Твоју величину славе и Твоју славу величају.
Малени смо и ми, превелики Боже, не презри нас презрене од свију и не остави нас остављене од људи, но прости, прости, прости, исцели нас, обожи, сложи и умножи, да будемо опет Твој народ као што су били свети оци наши. Не презри нас малене Ти који не презиреш ни црва под кором и не одбаци нас грешне као што ниси одбацио ни покајаног цара Манасију ни разбојника на крсту.
Христе Господе, учитељу, искупитељу и васкрситељу наш, победниче сатане и смрти, човекољупче, Ти си Бог светих отаца наших и матера, Бог светог мученика краља Владимира и преподобне матере наше свете Петке, Бог светог Кирила и Методија, Климента и Наума, просветитеља наших, Бог светог оца Прохора, светога Симеона и Саве, светих наших краљева и царева, ктитора и задужбинара, Бог светог Василија Острошког и Јоаникија Девичког, Бог миријаде мученика српских са славним кнезом Лазаром и дружином његовом, светим царем Урошем и Ђорђем златним златаром Кратовским, Бог преподобних првосвештеника и свештеника, монаха и монахиња, војника и војевода, великих и малих, знаних и незнаних светих жена и девица, јуноша и младенаца, кроз столећа и столећа, који у Тебе вероваше, Тобом живеше, Теби храмове зидаше, Тебе ради постише и мучише душе своје, за Тебе страдаше и помреше по друмовима и планинама, по тамницама, на бојиштима и мучилиштима, рушени од охолих мучитеља, терани у ланцима и продавани на пазарима као јевтина роба – клани као јагањци, мучени на коцу и конопцу, огњем и мачем истребљивани и гоњени из овога света као неки бесправни уљези, распињани на милионе крстова због Тебе, Распетога на Голготи за све људе и народе. Коме дакле да се обратимо ако не Теби? Ко ће нас разумети и помоћи ако не Ти, Помоћниче и Спаситељу наш?
