Некада давно су у једној шуми расла три дрвета. Свако је о себи имало неко сопствено виђење шта би волело да буде у будућности. Свако је о себи имало неко сопствено замишљање.
Прво је желело да се удостоји да постане једна скупоцена шкриња, лепо изрезбарена, у којој би се чувале највеће драгоцености.
Друго дрво је желело да у рукама једног бродоградитеља постане велики брод, чврсте конструкције, величанствен, који би возио цареве и угледна лица, који би служио за путовања највећих достојанственика.
Треће дрво је рекло да једино што би волело да постане је најгоростасније дрво у шуми, тако да би људи који би га гледали на врху брда, размишљали о Небу и Богу.
Међутим, године су пролазиле, али су се ствари одвијале другачије. Дошле су дрвосече, и осекли прво дрво. Док је оно жудело да постане скупоцена шкриња, дрводеља је од њега направио јасле за полагање сламе стоци.
Друго дрво, које је желело да постане велелепни брод који би возио цареве, постао је лађица коју су користили сиромашни рибари.
Треће дрво, које је желело да постане највисочије у шуми, одсекао је један дрвосеча и сместио у своје складиште.
Године су пролазиле, и дрвеће разочарано развојем догађаја, чак је и заборавило на своје снове.
* * *
Међутим, једног дана су у шталу у којој су се налазиле поменуте јасле, ушли један човек и жена, која је родила сина и сместила га у јасле које су биле направљене од првог дрвета. То су били Јосиф и Пресвета Богородица. И у те јасле нису положили дијаманте и злато већ самога Бога, који је због нас постао човек. Тако су се ове јасле удостојиле да приме ризницу над ризницама, самога Бога.
У ону пак малу рибарску лађицу, која је била направљена од другог дрвета, после неколико година су ушли рибари, и један од њих, који је био уморан легао је да спава. Почела је ужасна бура, а лађица није била довољно чврста да се одржи. Остали рибари су тада пробудили онога који је спавао. Он је устао и заповедио узбурканом мору да се смири. И послушало га је. То је био Христос са својим ученицима на Генисаретском језеру. Тако се друго дрво, које је желело да буде велики брод који би возио цареве, удостојило да прими Цара над царевима, Христа са својим ученицима.
Треће дрво, које је било у дрводељином складишту, једног дана су га узели и од њега направили Крст. На овом крсту су распели Христа. Тако је ово дрво постало височије него што је могло пожелети. Досегло је до Неба и до Бога!
* * *
Најзад, свако дрво из ове приче је добило, не само оно што је желело, већ неупоредиво више, међутим не на начин на који је планирало и маштало.
Ова прича нам поручује:
Ми не знамо шта је воља Божија за нас. Не смемо заборавити да је оно што нам Бог спрема је увек боље и користније за нас. Ми треба да сањамо о добру. Међутим, не смемо заборавити и то да се ствари не одвијају онако како ми желимо. Не смемо заборавити то да Бог уређује и удешава све боље него што ми можемо и замислити.
