Стање: Манастир, женски
Ово духовно средиште Србске цркве основао је Србски краљ Стефан Првовенчани почетком XIII века. Према сведочанствима биографа Доментијана и Теодосија, подизање манастира Жиче почело је после повратка светог Саве (1208. године) из Свете Горе. Изградња новог средишта Србског Архиепископа, због политичких и других прилика, трајала је доста дуго. Радови су уорзани после 1219. године, када је добијена самосталност Србске цркве, и Жича постаје прво седиште Србске архиепископије. Манастир је са свим потребним објектима био завршен 1230. године, када је на западној страни подигнута пространа спољна припрата са кулом.
Манастир Жича је у свом вишевековном постојању доживео судбину као и бројни споменици Србског наслеђа. Томе је у великој мери допринео и главни пут који је везивао северни и јужни крај Балканског полуострва. Жича је рушена и обнављана, а свака обнова мењала јој је изглед. Прве знане обнове и дораде биле су крајем XIII и током првих деценија XIV века. Због турске најезде 1500. године, игуман жички Теофило морао је, са братијом, да напусти манастир Жичу и пређе у Срем, у манастир Шишатовац. У турском попису из 1560. године у Жичи се помињу два калуђера. На манастирским рушевинама, смедеревски митрополит Захарије је 1562. године подигао ђелије, о чему сведочи запис на каменој плочи. И касније, током XVI и XVII века, у турским дефтерима помиње се манастир Жича „код села Крушевца". Године 1730. је на цркву стављен нови кров. У време Првог Србског устанка Карађорђе је подигао конак који је страдао. Велика обнова манастира Жиче почела је 1855. године. Средином XIX века, 1859. године. у манастиру је била 41 богослужбена књига, међу којима и „један стари служебник рукописни". Црква Светог Спаса је данашњи изглед добила после детаљне рестаурације у периоду од 1925. до 1936. године. Приликом ове обнове врађена је споља првобитна црвена боја. За време Другог светског рата Жича је страдала од немачког бомбардовања, при чему су порушени источни део северног параклиса са кубетом, свод између овог простора и певнице и северни зид западног дела храма. Порушени делови обновљени су 1953. године. Црква манастира Жиче доста је страдала и у земљотресу 1990. године.
Црква манастира Жиче припада рашкој градитељској школи. Основу храма чини пространи брод са широком апсидом на источној страни. Певнички простор, који у основи има изглед попречног брода, даје основи храма изглед слободног крста. На средишњем делу је купола. Црква Светог Спаса је временом претрпела извесне измене: проскомидија и ђаконик су проширени. а бочне капеле уз стару припрату накнадно су призидане. Припрата је такође касније призидана. Висока кула-звоник зидана је у исто време када и спољна припрата. Црква је зидана каменом и опеком. По својој архитектонској сложености, црква манастира Жиче се одликује различитим уметничким схватањима, а највише је прожета духом византијског градитељства.
У храму манастира Жиче постоје три сликарске целине. Најраније фреске у Спасовом храму урађене су непосредно после Савиног повратка из Никеје и добијања самосталности Србске цркве 1219. године. Тај стари живопис делом је сачуван само у певничким просторима. Ово сликарство по својим одликама блиско је живопису Богородичиног храма манастира Студенице. Крајем XIII века Жича је запаљена и потом запустела. На њеној обнови рађено је у време архиепископа Јевстатија II (1292-1309) и Никодима (1317-1337), када је живописана трпезарија, црква прекривена оловом, подигнута кула и још много тога обновљено и изграђено.
Нови живопис у храму манастира Жиче урађен је у време Србског краља Милутина (1282-1321), али је касније доста страдао. Фрагменти овог сликарства сачувани су на источном зиду пролаза испод куле, где су и композиције ктитора, краља Стефана Првовенчаног и краља Радослава. Из овог времена потичу и фреске у припрати, наосу и бочним капелама.
Мала црква. Ова црквица која је посвеђена светим ратницима Теодору Тирону и Теодору Стратилату, као своје заштитнике има и апостоле светог Петра и Павла, налази се источно од главног манастирског храма. Црква је скромних димензија и подигнута је када и главна црква. Основа је једнобродна, са апсидом на источној страни и полубочастим сводом. Црква је живописана половином XIV века.
При манастиру Жичи веђ неколико деценија успешно делује иконописачка школа. Бројне иконе, које су иконописале даровите монахиње овог манастира, налазе се у бројним Православним храмовима у земљи. Црква Манастира Жиче страдала је у земљотресу 1937 године. Храм Христа Спаса генерално је рестаурисан 1990/91. године и том приликом врађен му је првобитни изглед.
