Ђурђеви Ступови - Храм Светог Георгија

Адреса: Рас, Нови Пазар
Стање: Манатир, мушки

Изнад река Рашке и Дежевена, на једном од брда, налазе се остаци некада монументалног манастира Ђурђеви ступови, задужбине Стефана Немање из XII века. Први помен о овом манастиру оставио је Стефан Првовенчани, који каже да је Стефан Немања подигао у Расу цркву посвеђену Светом Георгију у знак захвалности што га је он избавио из тамнице у коју су га браћа заточила. Црква је почела да се гради вероватно 1167, а завршена је око 1170. године. Манастир је уживао велики углед; у Студеничком типику игуман Ђурђевих ступова помиње се на првом месту међу шесторицом игумана који су учествовали у избору сту-деничкогигумана.
Краљ Драгутин, последњи владар из лозе Немањића, који је столовао у Расу, био је други ктитор овог манастира. За његове владавине је улазна кула претворена у капелу. а на југоисточној страни храма отворен је нови улаз. После смрти, краљ Драгутин је сахрањен у цркви, али је његова гробница опљачкана у XVIII веку када је страдао и сам манастир. Године 1589. манастирска црква прекривена је оловом. Повлачењем аустријске војске 1689. године из манастира одлазе и калуђери, а 1690. игуман Ђурђевих ступова налази се у Барањи, у Печују. турци руше манастир и материјал односе у Нови Пазар за градњу тврђаве. Пећки патријарх Мојсије 1722. године то спречава. Такво стање манастира остало је кроз цео XVIII и XIX век. Црква је оспособљена за Богослужење тек 1925. године. Манастир Ђурђеви ступови је ново разарање претрпео 1941. године, када је порушен јужни зид цркве са делом куполе и јужна кула коју је краљ Драгутин претворио у капелу, затим остаци цистерне, стара трпезарија и конак на се-верозападној страни Храм је једнобродна грађевина са три основне целине. Наос и припрата имају правоугаони изглед, а олтар се састоји из три дела са три апсиде. Припрата је засведена полубочастим сводом. У угловима наоса су пиластри који су у горњим деловима повезани луковима. Изнад лукова заснована је купола са пандантифима са високим тамбуром која у унутрашњости има елипсасту основу, а споља осмострану. Уз наос, на бочним странама, налазе се издужене вестибиле. Између наоса и олтарског простора постоје три лучна отвора која одговарају троделној подели олтарског простора. Свака од те три целине била је засведена полубочастим сводом, а олтарски простор, као и припрата, био је прекривен двоводним кровом.
Од богатог живописа цркве Светог Георгија остали су само фрагменти. Црква је живописана између 1170. и 1175. године. Из тог периода потиче сликарство из наоса, док је живопис у припрати настао у време краља Драгутина. Од тог првобитног сликарства данас су очувани само фрагменти: Јеванђелист Лука у северозападном пандантифу, затим оштећена представа Пророка Данила у кубету, попрсје Светих Андроника и Павла на потрбушју лука који одваја припрату од наоса. У припрати су очувани фрагменти из композиција везаних за живот Светог Георгија, патрона храма. На источном и североисточном зиду налазе се оштећене представе ктитора: Стефана Немање и краља Драгутина. Натписи у наосу исписани су грчким словима, а у припрати српским писменима. Унутрашњост цркве Ђурђевих ступова припада свету византијске уметности XII века, а спољни изглед близак је романском градитељству.
Ђурђеви ступови генерално су обновљени.

Манастир Светог Ђорђа у Расу спада међу најзначајнија света места у историји српског народа. Још у средњем веку је стекао назив "Ђурђеви Ступови", по ступовима, кулама (грчки - pirg, латински - turris) које су красиле манастирску цркву. Манастир је основао родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, у другој половини XII века.

Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана првовенчаног, Немања се за време свог заточеништва у једној пећини заветовао да ће изградити храм и посветити га св. Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео врховну власт у српским земљама (1166), Немања је отпочео градњу манастира. Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски запис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића.

Иако је Стефан Немања још као обласни господар градио цркве и манстире (Св. Никола, Цв. Богородица у Топило и други), манастир Светог Ђорђа у Расу прдставља прекретницу у владарској идеологији Немањића. Манастир Св. Ђорђа у Расу, на изузетном положају недалеко од катедралног храма рашке епископије, на старим духовним темељима, заснива хришћанску мисао о српској државности. Мисао о потпуном складу вере и државе уградио је Стефан Немања у темељне вредности српског друштва. Игуман манастира Св. Ђорђа заузимао је истакнуто место у животу цркве. Као први међу угледнима учествовао је у избору игумана манастира Студенице, а сам манастир је спадао у "краљевске манстире" у XIII веку. Под његовим сводовима стицао је и мали Растко Немањић прва духовна искуства.

Оснивачка повеља није очувана. Током XIII века манастир је играо запажену улогу у животу земље. Изграђен је на крунским поседима династије Немаљића и располагао је знатним властелинством. Према опису имања из XVII века околна села Војниће, Мишчиће, Врболази, Видово и нека друга спадала су у метох манастира.

За време своје владавине, а затим до краја живота, о унапређењу манастирске заједнице старао се краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Улазну кулу манастирског комплекса претворио је у капелу и, како изгледа, наменио јој функцију гробне цркве. После несрећног пада са коња недалеко од града Јелача, краљ Драгутин се одрекао престола у корист свог брата краља Стефана Милутина. На чувеном сабору у Дежави (1282), под окриљем манастира Св. Ђорђа, извршена је примопредаја власти у присуству највиших представника цркве и властеле. Тај важан историјски тренутак, по жељи самог краља Драгутина, овековечен је у капели манастира Св. Ђорђа у склопу јединственог циклуса државних сабора Србије. Идеја о држави и највишој власти у земљи, о престолу и вери предака, уметничком руком сликара још једном је нашла свој израз кроз приказ четири сабора - сабора Стефана Немање, сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I, сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео власт и најзад, сабора у Дежеви. Мисао о наследној монархији и династији уткана је и у ктиторску композицију првих Немањића (тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са Стефаном Немањом, Св. Симеоном. У капели је приказан и краљ Драгутин са моделом цркве у руци. По изричитој жељи овог владара, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из "сремске земље", у којој је живео, пренет у манастир Св. Ђорђа и ту сахрањен (1316). Сећање на овог владара и његов допринос процвату манастира, остали су у успомени потоњих нараштаја. Називали су га не само другим ктитором, већ понекад и оснивачем манастира.

Турским освајањем Србије изменио се свет у коме су Ђурђеви Ступови имали важну улогу. Рат и сиромаштво, избеглиштво и насиље сводили су живот монашке заједнице на преживљавање, а и то је било угрожено крајем XVII века. Једно време је манастир запустео (1689.), затим су ватра и рука насилника тешко оштетили цркву и манастирски комплекс, а многи стари српски рукописи су страдали. Манастир Св. Ђорђа ушао је у XIX век као рушевина коју су ратови још више разарали. Камен славен задужбине уграђиван је у оближње тврђаве освајача.

Учени европски путописци XIX и XX века, Ф. КАниц, А.Ф. Гиљфердинг, Г. Мије и други, задивљени вредностима овог споменика, својим извештајима и описима спасли су део његове историје. У другој половини XX века почели су систематски радови на истраживању и делимичној обнови манастирског комплекса. међутим прави смисао задужбини Стефана Немање може да врати само духовна обнова манастира.