КАНДИЛО ВЕРЕ: Сопоћани - Света Тројица

Адреса: Сопоћани, Нови Пазар
Стање: Манастир, женски

Манастир Сопоћани је задужбина српског краља Уроша I, сина Стефана Првовенчаног, а унука Немањиног (средина XIII века). Спољна припрата са звоником дозидана је касније, највероватније крајем XIII века. У Сопоћанском поменику краљ Урош се назива првим ктитором, што би значило да постоји и други ктитор манастира Сопоћана. У овом манастиру сахрањени су Ана Дандоло, мајка Урошева, Стефан Првовенчани, велики кнез Ђорђе и сам краљ Урош I. Осликавање манастирске цркве завршено је 1270. године. Фреске на спољњем делу припрате насликане су после две преправке звоника, у време краља Душана.

Прва страдања задесила су манастир убрзо после Косовске битке. Обнављан је у време Деспотовине, када је извршена и извесна измена, посебно око утврћења: главни улаз је дограћен и подигнута је једна кула. У XVI веку сопоћански калућери, поневши мошти светог Стефана Првовенчаног, прелазе у манастир Црну реку. Сопоћанска црква је тада остала без крова, а припрата је делимично срушена.
Крајем XVI и почетком XVII века манастир је поново оживео и храм је добио нови кровни прекривач, а припрата и звоник су преправљени. То је уједно и време генералне обнове манастира.
Сопоћани су поново страдали 1689. године, кад су га турци запалили а са цркве скинули и однели оловни прекривач. У таквом стању манастир је остао све до 1926. године, када је почела његова обнова. У то време озидани су порушени зидови, свод и купола, а црква је прекривена ћерамидом.
После Другог светског рата настављена је обнова, а посебно је рађено на конзервацији фресака. Обимнији радови на заштити манастира Сопоћана почели су 1951. године.
Основа цркве је у облику једнобродне грађевине са полукружном апсидом и припратом на западној страни. Наос се састоји од три травеја, а над средњим је подигнута купола. Уз бочне стране припрате постоје две капеле као посебне просторије. Својим спољашњим изгледом сопоћанска црква подсећа на романичко архитектонско наслеђе. Портал и прозори изграђени су од камена. Зидана је квадрима сиге и споља је омалтерисана. На основу неких градитељских решења могуће је претпоставити да су мајстори који су градили цркву били из Приморја. Касније су дозидани припрата и троспратни звоник, који је неколико пута преправљан.
У манастирском комплексу откривени су остаци и осталих манастирских здања, међу којима и трпезарија на западној страни, наспрам улаза у цркву. Трпезарија је у облику правоугаоника, са слободном апсидом на северној страни и била је живописана. Манастирски конаци налазили су се на северној и јужној страни манастирске порте.
Најраније фреске у Сопоћанима налазе се у наосу и настале су око 1273/74. године. На зидовима овог храма смештено је релативно мало сцена јер су фигуре светитеља доста велике. Својом монументалношћу нарочито се истиче композиција Успеније Богородице, на западном зиду, као и циклус Великих празника: Распеће Христово, Силазак у Ад, Рођење, Сретење и Преображење. Ктиторска композиција налази се на јужном зиду наоса, поред саркофага у коме је био сахрањен краљ Стефан Урош I, ктитор Сопоћана. На овој композицији приказан је Христос на престолу, коме Богородица приводи Немању, Стефана Првовенчаног и краља У роша I са моделом храма у рукама.
Фреске у припрати настале су нешто касније и дело су другог мајстора. Овде су први пут у нашем сликарству илустровани Васељенски сабори, библијске приче о Јосифу, Страшни суд и Родовно стабло Христово. Посебно је значајна историјска композиција Смрт краљице Ане Дандоло, приказана на северном зиду. Изнад краљичиног одра стоји њен син краљ Урош са својим синовима Драгутином и Милутином и осталим члановима владарске породице. Испред одра клечи краљица Јелена, жена краља Уроша. Сличност ове композиције са представом Успенија је очигледна. На источном и јужном зиду још једном се појављују чланови владарске породице: Урош I, Јелена, Драгутин и Милутин.
Фреске у капелама су из каснијег времена. Посебно се истиче представа Смрт Стефана Немање, у јужној капели, као и пренос његових моштију у Студеницу.
У дозиданој спољној припрати, која је доста оштећена, сачувани су фрагменти фресака из средине XIV века. Јужно од врата која воде у унутрашњост храма налазе се ликови цара Душана и Јелене.
Сопоћанско сликарство представља највећи уметнички домет не само у средњовековној Србији већ и у Европи. Оно што су сопоћански сликари постигли у цртежу и колориту појавиће се једним делом тек у време италијанске ренесансе.